Razbijanje čarolije

Religija ima snažan uticaj. LJudi se ravnaju po njoj kada donose odluke. Zato treba i da je u potpunosti shvatimo. U čemu je razlika između verovanja u Boga i verovanja u verovanje? - Svaka uspešna religija je stvorila osećaj obaveze. LJudi misle: Uh, bilo bi užasno ako prestanem da verujem u Boga. Moj život bi izgubio smisao. Ta ideja je mučna i zato ljudi kažu da veruju i kada to nije slučaj, trudeći se da regenerišu veru kad ona posustane. Naslov knjige sugeriše da su ljudi začarani, pa kako vi možete da im pomognete? - Želim da podvučem da mnogi religiozni ljudi na tome insistiraju. Kažu: Ja sam potpuno bespomoćan spram svoje vere; ona je jača od mene. Teža je od bilo koje druge odluke. Ne radi se o racionalnom izboru – to me potpuno preplavljuje. I kako se suočavate s nekim u tom stanju? - Ozbiljno shvatite ono što govore i pitate: Hajde da vidimo da li si zaista u stanju da budeš razborit. Neki ljudi jesu, neki ne. Treba da vidimo ko kojoj grupi pripada. Da li je moguće biti i religiozan i racionalan? - Upravo to pokušavam da otkrijem. Pokušao sam da napišem knjigu koju bi razboriti, racionalni ljudi, ma koliko religiozni, mogli da shvate na pravi način. Moguće je da će se osećati nelagodno, da će ih neki delovi uznemiriti ili uvrediti, iako to nije moja namera. Kažete da je odanost religiji poput zaljubljenosti i da se ljudi jako uznemire kada im se suprotstavite? - Kad god imamo predmet ljubavi, bilo da se radi o osobi, naciji, religijskom ubeđenju ili fudbalskom klubu, sa tim je povezana i burna reakcija na bilo šta što taj predmet ugrožava ili omalovažava. Ta je reakcija našoj vrsti genetski usađena, kao što je i reakcija da se zaštiti potomstvo prisutna kod svih sisara. Kako objasniti da život može imati smisla i bez Boga? - Postoji mnogo predrasuda o ateistima jer oni sami nevoljno podvlače činjenicu da nisu vernici. Niko ne želi da kroz život ide kao „seoski ateista“. Oni žele da žive normalnim i kvalitetnim životom. Zbog toga je mnogima čudno kad ja otvoreno pričam o svom ateizmu. Ne zato što oni nisu ateisti, već što ne idu okolo govoreći o tome. Upotrebili ste termin „bistar“ kako biste opisali ateiste? - Termin su uveli Minga Futrel i Pol Gajzert. Oni su smatrali da su homoseksualci načinili politički mudar potez kada su „kidnapovali“ reč gay, koja je ranije imala jedinstveno značenje (veseo, prim. prev.) i upotrebili je da bi označili homoseksualca. To je pozitivna, radosna reč. I „bistar“ (bright) ima pozitivno značenje. Kao što one koji nisu gay definišemo kao straight, tako i one koji nisu „bistri“ možemo da definišemo kao super. Zašto super („nad“)? Zato što veruju u natprirodno. To je jedina razlika između njih i nas. Bistri ne veruju ni u šta natprirodno. Da li ste i sami preobraćeni vernik? - Kao mali sam išao u crkvu i pohađao časove veronauke nedeljom. Sve sam shvatao vrlo ozbiljno. Nisam doživeo nikakav trenutak preobraćenja. Postepeno sam počinjao da shvatam da ni u šta od onoga što su mi govorili nisam verovao. Sviđale su mi se priče, muzika, umetnost vezana za religiju, prevod Biblije, itd. Ali ni u šta nisam verovao. Da li smatrate da je konflikt religije i nauke neizbežan? - Nikad me samozvani umerenjaci, koji se bave naukom, nisu mogli ubediti da opasnost od konflikta religije i nauke ne postoji ako se obe pridržavaju svojih domena. Istinski domen religije je prilično ograničen. Ako mislite da religija pokazuje put do činjeničnog stanja stvari po bilo kom pitanju – postanku biosfere ili starosti planete, npr. – ako mislite da religija išta ima da kaže na tu temu, ili na temu istinitosti svetih spisa, onda niste u pravu. Odakle bi počelo naučno ispitivanje religije? - Ako želite da otkrijete korene religije, treba da se vratite do preistorije i vidite kada su – u našem ekološkom, psihološkom i biološkom sistemu – postavljene osnove za nastanak stavova i običaja koji su kasnije omogućili i podsticali razvoj religije. Pominjete molitvu kao validan aspekt religije koji se može proučavati. - Govorio sam o istraživanjima koja su u toku. Svi s nestrpljenjem očekuju rezultate istraživanja Herberta Bensona, profesora harvardskog medicinskog fakulteta, koji proučava efekte molitve. Prvi rezultati su očekivani pre nekoliko godina. LJudi često pitaju da li rezultati kasne jer istraživači nisu zadovoljni ili što efekat nije utvrđen. Šta će se desiti ako u izveštaju bude pisalo da molitva nema nikakvog efekta? - Pa, to će zasigurno mnoge uznemiriti. To je problem s naukom. Šta raditi kad se ispostavi da je aktuelna teorija netačna? Organizuje se novo istraživanje, pa još jedno, pa još jedno, itd. Nedavno su objavljeni rezultati studije: da li je dijeta sa malom količinom masti zaista zdrava za žene. Bili su negativni. I sad se mnogi osećaju nelagodno. Ipak, od početka ste u stručnoj periodici mogli da pročitate da je dijeta sa niskim postotkom masti zasnovana na istraživanjima koja nisu validna i da je zagovaraju proizvođači niskokalorične hrane. Već ste rekli da prihvatate – iako nerado – ulogu ateiste u selu... - Nadam se da će mi se mnogi pridružiti. Da će se deklarisati kao „bistri“. Voleo bih da i u drugim delovima zemlje ljudi mogu da budu opušteni po pitanju ateizma kao ovde u Masačusetsu, državi bistrih. Ipak, često mi stižu mejlovi stanovnika Srednjeg zapada (tzv. biblijski pojas, prim. prev.) da bi ostali bez posla i saradnika ili bili izopšteni iz zajednice ako bi se deklarisali kao ateisti. Da li ste protiv religije? - Znam da mi niko ne veruje, ali nisam. Samo se protivim tvrdnji da je religija divan i neophodan aspekt ljudskog života. Prema religiji imam isti stav kao prema muzici, umetnosti ili cigaretama. Ostavio sam cigarete i zaista voleo bih da to učine i ostali pušači. Ali ako oni odluče da to ne žele, meni to ni malo ne smeta. Duvan nije tako loš kako ga predstavljaju i nekim je ljudima zaista potreban. Muzika i umetnost su pozitivniji fenomeni, ali i oni mogu da izazovu zavisnost. Koja je idealna uloga religije u društvu? - Organizaciona sposobnost religije da ujedini mase oko nekog moralnog cilja jako je pozitivna stvar. Ta sposobnost je odigrala važnu ulogu u borbi za građanska prava, ukidanju aparthejda u Južnoj Africi, islamskoj revoluciji u Iranu (iako o tome imam malo drugačije mišljenje). Religijske grupe su učinile mnogo etički pohvalnih dela. S druge strane, nanele su i mnogo zla. Reč je o velikoj sili koju je veoma teško kontrolisati. Još uvek nisam uspeo da odgovorim na pitanje da li je uopšte moguće imati toliku moć bez previše rizika. BELIEFNET.COM Prevod sa engleskog Milana Babić