Nemoj da odeš

Dragi Ivane, Uz rizik da ne znam “šta se iza brda valja” pišem ti da te zamolim: povuci ostavku. Koliko shvatam, nisi zadovoljan što Ministarstvo kulture ne podržava u dovoljnoj meri vaš rad. Uz tebe sam, vi zaslužujete više, ali kako misliš da će to da se desi bez tebe? Kada si došao na čelo tada raštimovanog orkestra, bilo je mnogo gore, zar ne? Tada se čak govorilo da je previše orkestara u Beogradu, da vas treba ukinuti. Danas vas svi vide kao jednu od najvrednijih kulturnih institucija koju Srbija ima. To je tvoja zasluga. Energija, invencija, tvoj kreativni pristup direktorskom poslu (toga danas u Srbiji nema mnogo), sposobnost i upornost dali su rezultat koji ti svi, koliko ja vidim, priznaju. Postigao si više neko što se iko nadao, potrošio deo života, lišio se svoje umetnicke karijere i sada dižeš ruke. Nemoj. Zamišljam šta bi ti rekao Đinđić. Tvoj ključni razlog tiče se nedostatka kulturne strategije. I to je tačno. Međutim, u ovakvoj Srbiji, čini mi se da nema te strategije koja se ne bi brzo raspala. A i ako se bude pravila, pisaće je pijanci ako svi odemo u pijaniste. Prebacuješ kulturnoj politici da podržava nešto što se zove “kreativna industrija”, mnogo širu oblast nego što je klasično kulturno polje. Zbunjuješ me. Pa ti si najviše postigao baš time što si koristio metode te proširene kulturne industrije, menjao sliku o klasici kao beživotnom polju, sebe si “nacrtao” kao zanimljiv, živ, originalan lik i tako budio interes za vaš rad. Orkestar je priređivao razne stvari, koje ostali orkestri inače ne rade, spajao si udaljene sfere kulture i tako stekao mnogo simpatija. Kultura se jeste promenila od doba kada smo ti i ja ušli u nju. U svom lucidnom tekstu pominješ Kineze. Uzmi naprimer otvaranje Olimpijade u Pekigu. Znam da ćeš se složiti da je to jedna od najuzbudljivijih kreacija koju je naša generacija videla, a sve je rezultat nove kreativne industrije. Televizija, pop, video, akrobatika, vatromet, dizajn, sletske veštine. Deo tog kreativnog tima dolazi u Beograd krajem aprila da govori o tome, prvi put nastupaju izvan Kine i očekujemo da tu stvar pomogne Ministarstvo kulture. Ne mogu da zamislim da bi ti bio protiv toga. I ti i ja znamo da je u navali “novih izraza” gomila đubreta, ali isto tako znamo da je i u “pravoj kulturi” toga koliko hoćeš. Ministarstvo mora da drži otvorene oči i uši, da pomaže sve novo što obećava, što je zanimljivo i da ignoriše mrtvorođene. Nemoj to da im prebacuješ, a bori se za svoje. Mnogi će ti pomoći. Nemoj da odlaziš, hoću Kineze da vodim na koncert Beogradske filharmonije i sa zadovoljstvom ih upoznam sa tobom. Tvoj drug, Aleksandar Mandić, reditelj