Kapitalizam postoji samo u „trećem svetu”

NJujork tajms ga je proglasio najznačajnijim intelektualcem u svetu. Forin polisi i engleski Prospekt su ga 2005. stavili na vrhu liste vodećih naučnika na planeti. Osamdesetogodišnji Amerikanac, sin ruskih Jevreja, poznat je kao otac moderne lingvistike. Više od pola stoleća profesor na Institutu za tehnologiju u Masačusetsu (MIT), Čomski je i filozof i politički komentator. Odluka da pliva kontra dominantnog političkog mišljenja došla je sa ratom u Vijetnamu. Objavio je više od 70 knjiga i hiljadu tekstova: o terorističkim atentatima, neoliberalizmu i međunarodnoj politici. Jedan je od najvećih kritičara američke međunarodne politike. U Brazilu je upravo objavio knjigu “Propale države: nasilje vlasti i napadi na demokratiju”, u kojoj dokazuje da su Sjedinjene Države preuzele karakteristike propale države i da osećaju nedostatak demokratije. U intervjuu brazilskom magazinu ISTOE kaže da ne vidi perspektivne promene sa predsednikom Barakom Obamom, ali polaže nadu u Južnu Ameriku “u ovom momentu najinteresantniji region u svetu”. Da li Barak Obama može da promeni ono što vi zovete “propala država”? - Mogućnosti uvek postoje, ali ništa na to ne ukazuje. Imenovanja su uglavnom bila iz redova „jastrebova” (branioci rata) i hazardera. Obama je intenzivirao rat u Avganistanu, pojačao je napade prema Pakistanu i odbio je apele predsednika tih zemalja da prekine bombardovanja koja pogađaju civilne ciljeve. Kada su u pitanju Izrael i Palestina, stavio je jasno do znanja da nema nameru da traži sporazum. U prvom izjašnjavanju o međunarodnoj politici rekao je da je primarna odgovornost Sjedinjenih Država zaštita bezbednosti Izraela, a ne Palestinaca, kojima je zaštita potrebna. Da li je Obama isti kao i Yordž Buš? - Za početak, ima jedna razlika između prvog i drugog Bušovog mandata. Prvi je bio arogantan i agresivan, ignorisao je međunarodne zakone tako nasilno da se distancirao od zemalja saveznika. U drugom mandatu je ublažio retoriku i hazarderstvo koji su prouzrokovali isuviše štete interesima Sjedinjenih Država. Moguće je da Obama nastavi sa politikom drugog mandata. U nekim aspektima Obama je i više agresivan, kao u Pakistanu i Avganistanu, koji su, kako vidim, njegove međunarodne preokupacije. Da li su Sjedinjene Države propala demokratija? - Ako uporedite izbore iz 2008. godine sa Bolivijom, jednom od najsiromašnijih zemalja hemisfere, proces je radikalno različit. Vi možete da volite ili ne volite politiku Eva Moralesa, ali ona dolazi iz naroda. On je izabran od narodnih glasača koji su trasirali svoju politiku. Veoma važna pitanja su: kontrola nad prirodnim resursima, kulturnim pravima... Stanovništvo se nije uključilo samo na dane izbora, te borbe se odvijaju godinama. To je demokratija. Sjedinjene Države su potpuna suprotnost. Najbolji komentar o izborima je propagandna industrija koja je Obaminoj kampanji dala nagradu za najbolju marketinšku kampanju godine. Neki južnoamerički predsednici nazvani su populistima. - Populista ili, hoće reći, neko ko obraća pažnju na mišljenje naroda. Isto tako kada je neodrživa i raspodela resursa? - Raspodela resursa mora da se posmatra u vezi sa ekonomskom politikom. U Sjedinjenim Državama, najbogatijoj zemlji u svetu, ekonomska politika je definisana od finansijskih institucija, od osoba koje su dovele zemlju do propasti i još vode u propast dobar deo sveta. To nije populizam, to je ekonomska politika usmerena da obogati veoma mali sektor. Možete da diskutujete da li je forma kako Evo Morales raspodeljuje resurse korektna, ali zvati to populizmom je upotreba loše reči za politike koje bogate dovode do gađenja. Predsednik Ugo Čaves upravo je prošao na referendumu koji mu dozvoljava neograničen broj reizbora. Da li je to prihvatljivo za demokratiju? - Da li mislite da su Sjedinjene Države bila fašistička država do 1945. do kada smo imali isto pravilo? Predsednik (Frenklin) Ruzvelt bio je izabran četiri puta zaredom. Lično to ne prihvatam, ali ne mogu reći da je to nekompatibilno sa demokratijom, osim ako kažete da Sjedinjene Države nikada nisu bile demokratske. To je potpuno licemerno. Isto važi i za druge parlamentarne demokratije u kojima premijer može biti reizabran u neograničenim formama. Da li pozitivno ocenjujete Čavesovu vladu? - Bitno pitanje je: šta Venecuelanci misle o vladi? U istraživanjima koje je uradila veoma cenjena čileanska organizacija Latinobarometro, od Čavesovog izbora Venecuela se nalazi na vrhu ili blizu vrha liste zemalja kada je reč o narodnoj podršci vladi i demokratiji. Da li predsednik Luis Inasio Lula da Silva predstavlja neke promene za Brazil? - Opšte gledano, njegova politika je veoma konstruktivna. Početna spremnost da se prihvati disciplina koju su tražile međunarodne finansijske institucije bila je upitna. Bilo je čak i osuda zbog toga; međutim, on ima mogućnost da izabere alternativnu politiku koja je imala većeg stimulansa na ekonomiju. Mislim da bi njegova politika mogla dati više podrške organizacijama kao što su Pokret ruralnih radnika bez zemlje. Ali, u celini, čini se da zemlja ide u dobrom pravcu. Spremnost da se upravlja sa unutrašnjim problemima ekstremnih razlika, beg kapitala, između ostalog, najmanje je što je u agendi. Osim toga, postoji tendencija regionalne integracije i nezavisnosti. Primer je Unija južnoameričkih nacija (UNASUL). Međutim, postoje i mnogi drugi, ali integracija je preduslov za nezavisnost. Uopšte, to pretvara Južnu Ameriku, s moje tačke gledišta, u trenutno najinteresantnije mesto na svetu. Koja je uloga Brazila? - Brazil ima centralnu ulogu u regionalnoj integraciji, jer je najbogatija zemlja i regionalna sila. Predsednik Lula je zauzeo veoma dobru poziciju garantujući da zemlje koje SAD nastoje ruinirati, prvenstveno Boliviju i Venecuelu, želi integrisati u sistem. Brazil je unapredio i odnose sa drugim zemljama juga. Međutim, zavisnost od izvoza poljoprivrednih proizvoda je jedan upitan oblik za razvoj. Treba da postoje nastojanja za razvoj koji ne bi zavisio toliko od izvoza, kao što soja zavisi. Kako vidite povratak protekcionističkih mera Sjedinjenih Država i Evropske unije? - Pre nego što bi da govorimo o tome, moramo da eliminišemo veliku količinu mitologije. Sjedinjene Države, najbogatija zemlja na svetu, uvek su bile visoko protekcionističke. NJihova napredna privreda krucijalno je zavisila od državnog sektora. Ako pomislite na kompjutere, Internet, informativnu tehnologiju, laser, sve je to država finansirala. Ne možete da govorite o slobodnom tržištu zato što oni ne veruju u to. Da li kapitalizam sa krizom ulazi u kolaps? - Jedino mesto gde kapitalizam postoji su zemlje trećeg sveta gde je silom uveden. Da li antikapitalisti imaju da ponude neki model? - Postoje razne osobe koje nude interesantne stvari, dovoljno je pogledati u Belem (Svetski socijalni forum). One nisu totalno nove i potiču iz radničkih pokreta iz 19. stoleća. To su predlozi da se celo društvo demokratizuje. To znači demokratsku kontrolu proizvodnje, finansija, informacionih sistema, pa odavde na dalje. Da li vidite neku pozitivnu ulogu Sjedinjenih Država? - Da. Ali ne treba očekivati od najmoćnijih zemalja da budu agenti moralnosti. Nema smisla hvaliti te zemlje zbog vrednih stvari koje čine. Sjedinjene Države bi morale, na primer, da imaju fundamentalnu ulogu u obnovi Gaze posle užasnih agresija koje su izvele zajedno sa Izraelom – a bio je to zajednički napad i jasno je da su Izraelci upotrebljavali oružje SAD. Davljenje Gaze od strane Sjedinjenih Država i Izraela, potpomognuto od Evropske unije, počelo je odmah posle izbora koji su bili priznati kao slobodni i pravedni; međutim, Sjedinjene Države nisu zadovoljne rezultatima i kaznile su te ljude. To je dobar pokazatelj krajnje averzije koju zapadne elite pothranjuju prema demokratiji. Mislite li da su današnji intelektualci manje angažovani nego, na primer, oni iz šezdesetih i osamdesetih godina? – Ne verujem u to. Iluzija je misliti da su intelektualci u prošlosti bili drugačiji. Uopšteno gledano, intelektualci su u visokoj subordinaciji sa moći. To je bila istina i šezdesetih godina. Pogledajte, na primer, Vijetnamski rat koji je bio veoma važno pitanje tog vremena. Ako pogledate NJujork tajms ili neki drugi značajan list u kojima su se intelektualci izjašnjavali, najjača kritika koja se može naći protiv rata je – dobro, citiram najekstremnije kritike – da je rat počeo sa naporom da se uradi nešto dobro, ali se transformisao u propast sa veoma visokom cenom za nas same. Vi ste posvetili život promišljanju najvažnijih svetskih pitanja. Kako se osećate? – Postoje kretanja u pravcu slobodnijeg sveta, pravednog i demokratskog. To ne pada s neba kao poklon, već dolazi kao narodna angažovana borba. I ona je bila veoma uspešna. Dakle, u meri u kojoj sam ja njen deo, osećam se srećnim. Narodni pokreti koji se razvijaju od početka šezdesetih imali su u različitim oblicima veoma značajan uticaj na svet. Pogledajte očigledan primer sa poslednjih izbora u SAD: Demokratska partija je imala dva kandidata, jednu ženu i jednog Afroamerikanca. To je bilo nezamislivo pre 20 godina. ISTOE (Preveo s portugalskog LJubomir Milić)