Mala antička komedija

Neka je bog na pomoći Makedoniji”, rekao je gubitnik nedeljnih predsedničkih izbora, kandidat sve impotentnijih socijaldemokrata LJubomir Frčkoski, pošto je ubedljivo potučen u drugom krugu glasanja od Đorđija Ivanova, pulena vladajućeg VMRO-DPMNE. Apatični makedonski birači su, tako, bez incidenata i ozbiljnijih propusta, dobili četvrtog predsednika od proglašenja nezavisnosti pre 18 godina, ali se to teško može reći i za lokalne Albance, koji su, uprkos na sav glas najavljivanim razmenama podrške sa najsnažnijom makedonskom strankom, jednostavno bojkotovali glasanje. Makedonija je, posle izbora koji su ostali u senci antički inspirisanih arhitektonskih egzibicija vladajuće stranke, suštinski dobila predsednika sa fabričkom greškom. Sve je, ionako, bilo poznato i pre nego što su birališta otvorena. Ivanov je imao golemu prednost u odnosu na rivala, pa je jedino otvoreno pitanje predstavljala nepoznanica da li će se na glasačkim mestima pojaviti 40 odsto glasača, koliko je, prema makedonskim zakonima, neophodno kako bi izbori bili valjani. Iako u štabu gubitnika LJubomira Frčkoskog još postoje nedoumice oko cenzusa, državna izborna komisija obznanila je da je glasalo 43 odsto birača, čime je stavljena tačka na čitav ciklus, ali i potvrđena višegodišnja dominacija nekadašnjih makedonskih nacionalista, koji su u poslednje vreme u sopstveni politički imidž uključili i diskretnu notu antičke nostalgije. Glasalo je 42,61 odsto građana sa pravom glasa. Ivanov je pobedio sa 453.426 glasova, odnosno 63,14 odsto, a LJubomir Frčkoski osvojio 264.692 glasa ili 36,86 odsto. „Tri glavna prioriteta na kojima ću raditi su integracije u EU, u NATO alijansu i rešenje spora zbog imena sa Grčkom”, rekao je pobednički raspoložen Ivanov posle objavljivanja rezultata. Štab Frčkoskog je odgovorio da su slobodni i pošteni izbori u Makedoniji nemogući, jer su zloupotrebe državne administracije postale tradicionalne. Tek da ne ispadne da su za sve svinjarije u Makedoniji krive pristalice VMRO-DPMNE, svakojake državne pritiske tokom izbornog procesa u toj državi u praksu uveli su upravo socijaldemokrati. Istovremeno sa predsedničkim održan je i drugi krug izbora za gradonačelnike, gde je VMRO-DPMNE potvrdila dominaciju nad nekada neprikosnovenim socijaldemokratama, koji su, posle serije loših procena, glupih odluka i nekoliko zatvorskih kazni, praktično ostali bez uticaja na politička zbivanja u državi opterećenoj etničkim, ekonomskim i svakojakim drugim problemima. Nekadašnji albanski gerilci iz Demokratske integrativne unije Alija Ahmetija izgubili su primat u Tetovu i Gostivaru, što je njihov večiti suparnik – Demokratska partija Albanaca, proslavila uz zurle, šenlučenje, pokoju ozbiljniju eksploziju i tradicionalnu vožnju kroz te gradove. Dobra vest je da niko nije ubijen. Albanski bojkot, navode makedonski analitičari, mogao bi predstavljati i ozbiljan signal albanskih birača Ahmetiju i kompaniji da nemaju razumevanja za njegov politički savez sa populističkom VMRO-DPMNE. Za predsednika Makedonije, ipak, glasao je tek poneki Albanac, što će optimisti oceniti kao pozitivan pomak ka multietničkom društvu i uspešnom suživotu, dok će oni drugi, bez dileme, primetiti da netom održani izbori nisu ponudili nikakvu naznaku ozbiljnijeg pomaka u društvu, koje očekuje nastavak pregovora sa Grčkom o imenu države i, ukoliko taj proces bude uspešan, i nastavak evropskih integracija. Sve članice međunarodne zajednice, koje su makedonski izbori uopšte i interesovali, zadovoljne su tokom i ishodom glasanja, posebno zbog činjenice da nisu zabeleženi gotovo nikakvi ozbiljniji incidenti. Razlog tome leži u činjenici da je izbore posmatralo više od 5.000 posmatrača, kao i da je birališta obezbeđivalo bezmalo 10.000 policajaca. Prevedeno u pučki jezik, to znači da su predstavnici reda bili prisutni na svim biračkim mestima, pa ne čudi opšta ocena da su izbori generalno bili u liniji sa međunarodnim standardima. Generalno, pošto je, kao u stripu o Asteriksu i Obeliksu, jedno malo selo ostalo izuzeto iz opšte uspešnosti izbornog procesa. Zapisnik sa biračkog mesta koje se vodi kao “2.337” u skopskom selu Aračinovu nije stigao do izborne komisije ni 48 sati nakon zatvaranja glasačkog mesta, iako je baš od tog mesta zavisio ishod trke za gradonačelnika Aračinova, albanskog mesta nadomak Skoplja. Posmatrači Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Makedoniji su ocenili da su predsednički i lokalni izbori protekli mirno, ali da je bilo dosta primera zaplašivanja i pritiska na birače. “Drugi krug predsedničkih i lokalnih izbora u Makedoniji ispunio je međunarodne standarde za demokratske izbore i pored nekih problema koji su bili identifikovani u prvom krugu, uključujući i verodostojne izveštaje o zaplašivanju”, izjavio je predstavnik OEBS-a Petar Ajker. “Ipak neke stvari ostaju, a to je osećaj zaplašivanja i pretnji, čega je bilo u velikoj meri i na ovim izborima”, rekao je američki ambasador u Skoplju Filip Riker. Objavljivanjem izveštaja OEBS-a, suštinski, makedonski izborni ciklus je zaključen, pa su Ivanovu otvorena vrata da se useli u kancelariju iz koje je prethodnih godina, sa manje ili više uspeha, državu vodio Branko Crvenkovski. Ivanov, koji je tokom dosadašnje karijere retko plenio pažnju Makedonaca, najavio je da će, odmah po stupanju na dužnost, krenuti da rešava 18 godina dug spor sa Grčkom oko imena, što mu, s obzirom na neimarske akcije njegove stranke, neće biti nimalo lak zadatak. Zapadni diplomati u Skoplju, koji su odahnuli pošto je izborni proces okončan bez preterane pucnjave, pronašli su novi izvor zabave, jer sada moraju da nagovore VMRO-DPMNE da batali izgradnju antičkih spomenika, navodeći da takvi poduhvati, suštinski, predstavljaju guranje prstiju u oko uvek nezgodnih Grka. Grci se, međutim, nimalo ne bune protiv izgradnje tramvaja u Skoplju, ali će taj projekat sačekati, što zbog nedostatka novca, što zbog izvesnih problema sa kojima će se nove gradske vlasti suočiti kada budu pokušale da konduktere obuku u toge i naoružaju kopljima. Put Makedonije u Evropu, uprkos činjenici da Skoplje već decenijama ima aerodrom, vodi preko 450 kilometara udaljene Atine, koja će, kada i ako dođe vreme, odlučiti na koji će način biti okončan već punoletni spor dve države oko imena. Suštinu problema predstavlja grčko insistiranje da ime Makedonija pripada severnoj pokrajini te države, te da se sused, čiji se glavni grad nalazi u Skoplju, može zvati bilo kako samo ne Makedonija. Makedonci su, pak, podstaknuti inspirativnim vođstvom VMRO-DPMNE poslednjih godina otkrili antičke korene, te sve značajnije objekte poput aerodroma, autoputa i gradskog stadiona preimenovali u želji da sačuvaju nasleđe Aleksandra i oca mu Filipa. Vernog Aleksandrovog ata Bukefala, međutim, još uvek niko nije pominjao. Komplikacijama se, međutim, ne vidi kraj, jer su skopske vlasti najavile veliku akciju pretvaranja Skoplja u tradicionalnu antičku prestonicu, pa će nesrećni Aleksandar, sa sve Bukefalom, dobiti 17 metara visoku statuu u centru grada, dok će se Ustavni sud smestiti u Partenon uz obale Vardara. Tek da se, u teška vremena, potvrdi nacionalni identitet, a i malo razgneve južni susedi Grci, koji su, eto, do sada prisvajali puno pravo na nasleđe čuvenog osvajača i oca mu Filipa. Predsednica skopske opštine Centar Violeta Alarova dodatno je začinila ideju o podizanju spomenika Aleksandru Makedonskom, najavivši da će statua izranjati iz goleme fontane, iz koje će dopirati tonovi pesama Tošeta Proeskog, koji je pre dve godine stradao u saobraćajnoj nesreći. Lokalni blogeri predložili su da se u čitav projekat, zarad kompletiranja kompozicije, doda bar jedna mašina za bezalkoholna pića. Odmah preko puta, Makedonci će dobiti novu zgradu Ustavnog suda, odnosno 30 miliona evra vrednu repliku antičke palate, modernizovanu sa nekoliko antena, što je, uz najavu gradnje potpuno nove, najnovije crkve, opet u centru grada, dovelo tamošnje arhitekte i one koji će to tek postati, do ludila. Gnevni zbog odluke vlasti da centar grada pretvori u mesto za ispoljavanje antički orijentisane manijakalnosti, oni su, nekoliko dana pred izbore, pokušali da održe protest, ali ih je u tome sprečila grupa ljudi, koje su lokalni mediji opisali kao “vernike”. Ukratko, vernici su najurili arhitekte i studente iz centra grada, nazivajući iz izdajnicima. Nekoliko ljudi je povređeno, a policija je nezainteresovano stajala po strani, što je neminovno dovelo do zaključka da je vladajuća stranka imala bar malo veze sa premlaćivanjem arhitekata. Ili joj tako nešto nije smetalo. Iako idejni projekat nove crkve još nije objavljen, izvesno je da će ustavni Partenon biti izgrađen za dve godine i da će se sastojati iz tri dela, od kojih će svaki podsećati na ključne periode makedonske državnosti – antičku Makedoniju, Samuilovo carstvo i savremenu Makedoniju. Kako bi se “i u nepovoljnim istorijskim okolnostima potvrdio makedonski identitet”, objasnio je tvorac projekta Slobodan Živkovski. “Neophodno je da se izgradi svest kod građana da ovaj stil nije tuđ, već deo naše graditeljske i estetske tradicije.” Poslednji puta kada je VMRO bio na vlasti, u jeku albanske pobune 2001. godine, na brdu Vodno izgrađen je gigantski krst, koji je u to vreme imao za cilj da podstakne makedonski nacionalizam. Ubrzo se ispostavilo da za toplih noći snažna svetla kojim je ova građevina osvetljena trepere, pa sve neobično podseća na akciju “Kju-kluks-klana”. Skopljanci se već plaše na šta li će noću ličiti novi arhitektonski poduhvat lokalnih populista.