Patrijarhova slava

Za krsnu slavu patrijarha Pavla – Lazarevu subotu, na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu otvoren je paraklis posvećen velikom ruskom lekaru i svetitelju Luki vojnojaseničkom i krimskom. Nimalo slučajno, jer patrijarh Pavle je najomiljeniji pacijent ove najuglednije srpske medicinske ustanove, gde se na oporavku nalazi već godinu dana i pet meseci. Prvoj Svetoj arhijerejskoj liturgiji, koju je služio mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, prisustvovao je i patrijarh Pavle. Bilo je to, inače, posle duže vremena, prvo pojavljivanje NJegove svetosti u javnosti. Utoliko je sve, nekako, delovalo svečanije i uzvišenije. Kada se patrijarh pojavio, paraklis u prizemlju bolnice već je bio sasvim ispunjen. Čule su se molitvene želje: „Bog da poživi našeg patrijarha!”, „Bog vam pomogao, Vaša svetosti!”, „Sačuvaj ga, Bože!”, „Mnogaja ljeta, Vaša svetosti!”... Patrijarh je bio u punim patrijaraškim insignijama: s belom panom, na kojoj se nalazi brilijantski krst, s dve panagije i krstom na grudima i s arhipastirskim štapom u ruci. Svetoj službi prisustvovalo je više poznatih ličnosti iz političkog i uopšte javnog života, lekari, sa načelnikom VMA general-potpukovnikom dr Miodragom Jevtićem na čelu, pacijenti ove ustanove (od kojih su neki došli u medicinskim kolicima), više sveštenika, monaha i monahinja, kao i brojni vernici koji su došli samo da bi prisustvovali ovom događaju. Patrijarh je sve vreme molitveno učestvovao u liturgiji. Pored njega su stajali načelnik VMA general Jevtić, načelnici klinika, episkop zvorničko-tuzlanski Vasilije, nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar... Pred molitvu glavopriklonjenja NJegova svetost uzneo je vozglas: „Mir svima!” Potom ga je mitropolit Amfilohije pričestio. Usledilo je zatim uručenje ordena Svetog Save drugog reda načelniku VMA dr Miodragu Jevtiću. Uručujući, u ime Svetog arhijerejskog sinoda SPC, ovo visoko priznanje generalu Jevtiću, mitropolit Amfilohije je rekao: „U ime NJegove svetosti patrijarha srpskog g. Pavla, zahvaljujem Vojnomedicinskoj akademiji i svima koji su ovde zaposleni za njihovo sveto delo lečenja ljudi.” Dok je general Jevtić primao ovo veliko crkveno priznanje, od prisutnih vernika se čuo jednoglasan uzvik: „Dostojan!” Prišlo se potom stolu na kojem su, u čast patrijarhove slave, postavljeni slavski kolač i slavsko žito, sa upaljenom svećom. Mitropolit je obavio čin blagosiljanja slavskog žita i sečenja slavskog kolača. Uz pojanje tropara, patrijarh Pavle, kao domaćin slave, mitropolit Amfilohije, episkop Vasilije i general Jevtić okretali su slavski kolač. U prazničnoj omiliji mitropolit Amfilohije je rekao da je otvaranje paraklisa na VMA veliki događaj i za medicinsko osoblje i za pacijente ove ustanove, ali i da on nije slučajno otvoren baš toga dana, na dan krsne slave NJegove svetosti. Po završetku liturgije srpski prvojerarh, u pratnji najbližih saradnika, krenuo je ka svom apartmanu na odeljenju na kojem boravi. U obližnjoj prostoriji, u kojoj boravi medicinsko osoblje, nadomak patrijarhovog apartmana, priređen je prijem za zvaničnike koji su došli da mu čestitaju slavu. Gotovo sve medicinske sestre sa njegovog odeljenja, i one koje su toga dana dežurale i one koje su imale slobodan dan, došle su da pomognu oko patrijarhove slave. Svi gosti poslužili su se slavskim žitom, slavskim kolačem i posluženjem koje su specijalno za ovu priliku pripremili i doneli monaštvo i drugi njemu najbliži. Svako je prišao NJegovoj svetosti da lično čestita krsnu slavu, koju drugi put zaredom proslavlja u ovoj ustanovi. Na čestitke, patrijarh je uzvraćao rečima: „Bog vas blagoslovio!” Neki od prisutnih su prenosili pozdrave i od onih koji nisu bili u prilici da lično dođu; patrijarh im je otpozdravljao molitvenim glasom: „Od Boga im zdravlje!” Nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar, uz čestitku za slavu, srpskom patrijarhu je preneo poruku: „Vaša svetosti, želim da znate da smo mi katolici sa vama u molitvi!” Patrijarh je, uz zahvalnost, uzvratio na isti način: „I mi smo sa vama!”... Stizale su patrijarhu čestitke za Lazarevu subotu i poštom. Tako, patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril u poslanici srpskom prvojerarhu piše: „Vaša Svetosti, vozljubljeni u Gospodu sabrate i saslužitelju! Sa iskrenim bratskim osećanjima čestitam Vam krsnu slavu. Neprestano se molim Bogu za ukrepljenje telesnih i duševnih snaga Vaše Svetosti, u ovaj dan pobede vaskrsenja i života želim Vam radosti u Gospodu našem Isusu Hristu i NJegove bezgranične pomoći Vama i celoj bogoljubivoj Srpskoj crkvi.” Lekarski kolegijum VMA dnevno dostavlja izveštaje o zdravstvenom stanju poglavara SPC. I u njima se često može pročitati da je patrijarhovo zdravstveno stanje stabilno i srazmerno njegovim godinama; ističe se da je NJegova svetost potpuno svestan čovek, da komunicira i prima goste, da redovno uzima hranu i sve fiziološke funkcije obavlja redovno; napominje se, pored ostalog, i da ga crkveni velikodostojnici redovno pričešćuju i da „pevaju tropare u kojima patrijarh aktivno učestvuje”... Naravno, i oni koji su u prilici da posete patrijarha na VMA mogu lično u sve to da se uvere. Pojedini to i javno posvedoče... Ali, i pored toga, nekima to nije dovoljno... Pitaju se, ako je već dobrog zdravlja, zašto i dalje boravi na VMA?! Odgovor se sam nameće: zato što tu ima kompletnu negu, uključujući i fizioterapeutski tretman (pošto ima problema sa kretanjem), dok bi na svakom drugom mestu dosta toga izostalo, pa bi se povećao i rizik da mu se pogorša zdravstveno stanje, koje je sada stabilno. I onda bi dosta toga bilo neizvesno, kao i sama aklimatizacija na nove uslove. Kada patrijarha upitaju kako se oseća, on često odgovori: „Kao i svaki drugi čovek u mojim godinama!” Tako, sam, na najbolji mogući način, opiše stanje u kojem se nalazi.