Revizije ili opstrukcije

Tri kulturne institucije od nacionalnog značaja – Muzej savremene umetnosti, Narodna biblioteka i Narodni muzej, rekonstruišu se već godinama. I kraj se ne nazire. U prva dva slučaja otpočeti radovi su stopirani zbog nedostatka finansijskih sredstava, dok obnova i sređivanje Narodnog muzeja nisu ni počeli. Kada je uprava te muzejske ustanove krajem prošle godine ukazala na loše stanje i zastoj u rekonstrukciji, Ministarstvo kulture ih je optužilo da su sklopili štetan ugovor o smeštaju eksponata i da su nenamenski potrošili opredeljena sredstva. Posle toga, svi članovi Upravnog odbora su podneli ostavke jer su, kako su saopštili, iscrpeli mogućnosti da utiču na Ministarstvo da omogući rekonstrukciju ili makar čuvanje kulturnog blaga u prihvatljivim uslovima. Predsednica UO Marica Šuput je tada objasnila da je jedan od bivših ministara Dragan Kojadinović još u maju 2006. godine “parafirao svaku stranicu ugovora”, požalila se na nemogućnost komunikacije sa aktuelnim ministrom Nebojšom Bradićem optuživši njegovo ministarstvo za opstrukciju rekonstrukcije. Vlada Srbije je zatim na inicijativu Ministarstva predložila “revidiranje postojećih skupih i nerentabilnih projekata u vezi sa rekonstrukcijom” ali i pokretanje parnice za poništenje ugovora koji je Muzej potpisao sa preduzećem “Kunsttrans”, koji je podrazumevao smeštaj muzejskih dobara u depo za koji Ministarstvo tvrdi da je neadekvatan. S obzirom na to da prethodne dve vlade nisu imale primedbe na taj ugovor, novonastali diskontinuitet u kulturnoj politici nameće niz pitanja. Pre svega, da li Ministarstvo uzima u obzir probleme sa kojima se u praksi susreće uprava Muzeja kao i posledice odlaganja adekvatnog smeštaja muzejskih zbirki, da li najava revizije ukazuje da je rekonstrukcija Muzeja loše isplanirana, da li su za sve faze radova predviđena dovoljna finansijska sredstva, kao i da li će projekti rekonstrukcije nacionalne biblioteke i Muzeja savremene umetnosti, s obzirom na kašnjenje radova, takođe biti revidirani. Otvoreno je pitanje i da li vladina odluka predstavlja stvarni pokušaj sređivanja domaće kulturne scene ili će uneti haos, s obzirom na to da se ne zna koliko će revizija tih projekata trajati, ko će je vršiti, kakve posledice će imati po eksponate, da li je revizijom obuhvaćen finansijski plan, niti koliko je vremena potrebno da se najavljeni proces okonča. “Čekamo zvaničnu informaciju nadležnih na koji način bi trebalo da se vrši revidiranje tzv. nerentabilnih projekata rekonstrukcije”, priča za NIN direktorka Narodnog muzeja Tatjana Cvjetićanin i dodaje da su projekti rekonstrukcije te ustanove prošli reviziju i tehničku kontrolu kod Bradićevih prethodnika. “U planu rekonstrukcije nema ničeg, kako vlada definiše, nerentabilnog – tu su, s jedne strane, kulturna dobra koja smo po Ustavu dužni da čuvamo i baštinimo, a sa druge strane to govori kakav nam je identitet”, kaže Cvjetićaninova. Ni vlada ni Ministarstvo kulture, kako je rekla, nisu “obznanili da se od rekonstrukcije odustaje već samo da se ona transformiše u nešto, ali ne znamo još uvek u šta”. “Zapravo, veoma je rentabilno da imate veliki muzej sa najbogatijim zbirkama u regionu. Uz to, rekonstrukcija znači i nova radna mesta, a privući će i brojne turiste koji će duže ostati u Beogradu ako budu imali mogućnost da pogledaju bogatu muzejsku ponudu”, objašnjava direktorka Cvjetićanin. Ona dodaje da Narodni muzej ima saradnju sa kolegama u više od 15 zemalja, kao i da je, uprkos pripremama za radove, u poslednjih pet godina organizovao 121 izložbu u zemlji i 20 u inostranstvu, od kojih poslednju u martu ove godine u Bukureštu. Državni sekretar u Ministarstvu kulture Nadica Momirov, koja je u jednoj od prepiski sa upravom Narodnog muzeja ocenila da je rekonstrukcija preskupa za državu i da treba da se finansira iz donacija, a ne iz budžeta, rekla je za NIN da ta instanca čeka da Vlada Srbije usvoji predloge za nove članove UO. Zatim će Ministarstvo, prema njenim rečima, zajedno sa novom upravom “pristupiti realizaciji već donetih odluka vlade o preduzimanju mera za rešavanje problema rekonstrukcije Muzeja”. Ona je dodala da će jedna od tih mera biti i “nova sistematizacija radnih mesta jer je postojeća glomazna i uključuje veliki broj zaposlenih na funkcijama kojih je više nego što je potrebno za rad Muzeja”. Međutim, direktorka Narodnog muzeja smatra da rekonstrukcija tog muzeja, u poređenju sa sređivanjem muzeja u svetu, neće biti skupa, pre svega zbog jeftinije radne snage u Srbiji. “U rekonstrukcije muzeja u svetu se ulaže veliki novac, deo jesu donatorska sredstva, ali je kod nas problem i to što nema oslobađanja od poreza ako se ulaže u kulturu”, pojašnjava Cvjetićaninova. Ozbiljni projekti, poput rekonstrukcije muzeja, dugotrajni su i ne mogu da se, prema njenim rečima, završe za vreme određenog ministarskog mandata. Zgrada Muzeja, za koju je izrada projekta rekonstrukcije počela 2003. godine i po planu treba da bude završena do 2012. godine, pod zaštitom je države i “mora da bude urađena tako da se sačuva autentičan izgled i da se obezbede adekvatni uslovi za kompletno funkcionisanje Muzeja – kako za kulturna dobra, tako i za publiku”, naglašava Tatjana Cvjetićanin. I dok se početak rekonstrukcije Narodnog muzeja ponovo prolongira na neodređeno, više od 400.000 predmeta spakovanih u 32 zbirke, od oktobra 2007. godine i dalje čekaju na adekvatan smeštaj. Pored problema sa rekonstrukcijom Narodnog muzeja, obustavljeni su i radovi na obnovi Narodne biblioteke, koje su izvođači prekinuli zbog neisplaćenih dugovanja. Rekonstrukcija je počela u jesen 2007. godine sa ciljem da se okonča za 18 meseci, ali će radovi, po svemu sudeći, kasniti. Direktor te ustanove Sreten Ugričić kaže za NIN da je do sada urađeno više od 50 odsto predviđenog, a da bi preostali radovi, prema proceni izvođača, mogli biti okončani za pet meseci ukoliko im se isplate obaveze. Nastavak radova na zgradi, čija autentičnost mora biti očuvana jer je pod zaštitom države, uslovljen je, dodaje on, i obezbeđivanjem sredstava za dovršenje radova. Ugričić precizira da od novembra 2008. godine izvođaču nisu plaćeni izvršeni radovi vredni četvrtinu ukupne sume, zbog čega je privremeno obustavio radove. “Izvođač je uveden u radove oktobra 2007. godine. Nakon što je izveo radove na rušenju, konstatovana je dotrajalost postojećih instalacija u mnogo većoj meri nego što je bilo očekivano”, navodi on i dodaje da je Biblioteka konkurisala za sredstva Ministarstva iz NIP-a sa zahtevom za proširenje radova, koje je zajedno sa Ministarstvom kulture odobrilo i izmenu projekta rekonstrukcije. Do sada su, prema njegovim rečima, urađene instalacije slabe i jake struje, demontaža starih i montiranje novih ventilacionih kanala, kompletni radovi na hidrantskoj mreži i deo arhitektonsko-građevinskih radova. Ugričić navodi da je do sada u sređivanje zgrade iz NIP-a utrošeno 115 miliona dinara, a da je ove godine NBS kod istog ministarstva konkurisala za dodatnih 173 miliona dinara. “Suzili smo koncept rekonstrukcije samo na korisnički deo enterijera, nismo uključili službene prostorije, stavili smo potrebe i očekivanja čitalaca u prvi plan”, kaže Ugričić. Bez obzira na nedostatak finansijskih sredstava, direktor nacionalne biblioteke smatra da uzroke za kašnjenje radova treba tražiti i u dopuni projekata i u veoma složenoj i dugotrajnoj administrativno-pravnoj proceduri dobijanja saglasnosti, rešenja, odobrenja za izgradnju i prijave radova u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji. “Tu je sada i problem kašnjenja sa isplatom za obavljene radove, čije rešenje u ovom trenutku nije izvesno. Imajući u vidu posledice ekonomske krize, nažalost, ne bih se usudio da prognoziram datum otvaranja rekonstruisane NBS”, navodi on. Pre početka rekonstrukcije glavne primedbe na rad Narodne biblioteke bile su mali broj mesta u čitaonici i zastarelost opreme. Ugričić, međutim, smatra da misija nacionalne biblioteke nije da “primarno bude velika soba za spremanje ispita, već jeste da prikuplja sve što se objavi u Srbiji i na srpskom jeziku, u zemlji i inostranstvu”. “Moram da naglasim da Narodna biblioteka normalno funkcioniše u svim primarnim obavezama, osim prostora glavne čitaonice u kojoj su uobičajeno sedeli studenti i učili”, dodaje on. Ugričić upućuje i da Narodna biblioteka “u ovom trenutku ima 10.000 korisnika dnevno, toliko, naime, beležimo prosečnih poseta na našem sajtu, na kome možete naći elektronske kataloge, bibliografije, digitalne kolekcije, domaće i strane akademske časopise u punom tekstu...” Za razliku od Narodnog muzeja, Narodna biblioteka nema problema sa smeštajem svog fonda. “Knjige i mikrofilmovi su smešteni u trezoru i magacinima koji su fizički razdvojeni od enterijera koji se rekonstruiše, i gde su optimalni uslovi za čuvanje bibliotečke građe (postoji sistem za regulaciju temperature i vlažnosti). Takođe, taj prostor je pokriven i sistemom za gašenje požara i video-nadzorom”, dodaje on. I rekonstrukcija Muzeja savremene umetnosti, koja je počela sredinom 2008. i trebalo je da bude završena do kraja ove godine, kasniće zbog nedostatka finansijskih sredstava. “U 2006/2007. godini ugovoreni su radovi u vrednosti od 224 miliona dinara i ta su sredstva realizovana u 2008. kada su ugovoreni i dodatni radovi od 59 miliona koji su sada u završnim danima iako sredstva nisu uplaćena izvođaču radova. Ovo plaćanje očekujemo u najskorijem mogućem roku”, objasnila je za NIN direktorka MSU Branislava Anđelković-Dimitrijević. Ona je navela da je prva faza rekonstrukcije, u kojoj su urađeni novi krovovi, depo, radionica, prostor za konzervaciju i prijem i ekspediciju izložbi i izgrađen energetski blok, skoro završena. “Sredstva potrebna za nastavak investicije od novembra prošle godine pa sve do danas nisu obezbeđena”, tvrdi ona i dodaje da “sva kašnjenja i pomeranja rokova u svakom smislu zavise od obezbeđivanja sredstava za nastavak sprovođenja adekvatnih procedura i radova na rekonstrukciji”. Anđelkovićeva podseća i da ukupna vrednost investicije iznosi 940 miliona dinara. “Tenderom koji je trebalo da raspišemo krajem 2008. a koji će, nadam se, biti raspisan ove godine, predviđeno je još 360 miliona (izložbeni prostor, staklena fasada i sofisticirana oprema) a za 2010. godinu (sada kada je kašnjenje evidentno) planirano je još 280 miliona za uređenje pristupa zgradi, park skulpture, sva enterijerska rešenja, muzejski mobilijar, rasveta i sve pripreme za otvaranje nove stalne postavke Muzeja.” Svoje eksponate, kako kaže direktorka, MSU predstavlja u okviru projekta “Muzej u pokretu” koji se sastoji od devet izložbi koje putuju po muzejima i galerijama Srbije. “Za inostranstvo smo pripremili izložbu ’Srpska umetnost s kraja 20. veka’ koju će u maju videti publika u Vašingtonu a potom, tokom leta i u Klagenfurtu”, najavljuje ona. S obzirom na finansijske probleme, nedostatak prostora za skladištenje, a ponegde i manjak razumevanja od strane Ministarstva kulture, nekim nacionalnim institucijama kulture preostalo je samo da čekaju da ih se kulturni poslenici sete. Drugima je, opet, ostalo da svoje postavke što duže izlažu u inostranstvu ili daju na pozajmicu. Bar dok ne prođe obnova.