Posle i pre izbora

Ako bi trebalo napraviti fotorobot srećnog političara u nesrećnoj zemlji, onda bi on neobično podsećao na Tomislava Nikolića. Tek što je završio dve uspešne izborne kampanje iz kojih su radikali izašli kao najjača stranka, a njegovi politički protivnici su već počeli da mu rade treću besplatnu kampanju, koja bi mogla da bude još uspešnija. Kampanja bez ijednog plakata, mitinga ili spektakularnog obećanja će verovatno pomeriti granice dosadašnje političke prakse. Dovoljno je samo sačekati ishod noćnih sastanaka - koji će pokazati da ljudi koji se zaklinju u demokratiju ne mogu da formiraju nijednu državnu instituciju - i mirno, bez galame izaći na sledeće izbore, smatraju radikali. Posle sledećih izbora, konsultacije će trajati manje od jedne fudbalske utakmice.

Tragikomična priča o adolescenciji demokratske elite u Srbiji počela je sa konstatacijom svih demokratskih lidera da su upravo oni izašli kao pobednici, jer su dobili više od mrskih protivnika iz “demokratskog bloka” ili su dobili više nego što su očekivali u tradicionalno-nedemokratskoj, antievropskoj zemlji. Jedino je slika budućeg parlamenta upućivala na nešto drugačiji zaključak. U samoj izbornoj noći, nosilac liste Demokratske stranke Boris Tadić izjavljuje da DS svakako neće biti prepreka stvaranju demokratske vlade, da je spremna da u njoj učestvuje ili da je podrži, uz opasku da je njemu najbliža ideja o manjinskoj vladi. U danima nakon izbora, G17 plus i koalicija SPO/NS zastupaju većinsku vladu, dok im partneri iz DSS i DS-a sugerišu kako bi im bila najprihvatljivija manjinska vlada. Lider SPO-s Vuk Drašković u intervjuu za NIN kaže da su on i Ilić ubeđivali lidere DS-a da im stav o manjinskoj vladi nije dobar, ali da su oni ipak ostali pri njemu. Jedan od učesnika razgovora dve tragično posvađane demokratske stranke, čak, tvrdi da su funkcioneri DSS-a bili veoma prijatno iznenađeni kada su ih čelnici DS-a pitali da li je za njih prihvatljiva manjinska vlada. Stavove o manjinskoj vladi kao najboljem rešenju, ponovili su i vodeći ljudi stranke na sednici Glavnog odbora stranke, 11.januara. “Sasvim je jasno da i u Predsedništvu stranke i, mislim, nepodeljeno kroz stranku smatramo da je potrebno da DS u Skupštini Srbije da podršku manjinskoj vladi”, rekla je potpredsednica Gordana Čomić na sednici Glavnog odbora stranke. Takav “nepodeljeni” stav jedino nije delio potpredsednik Čedomir Jovanović, koji je smatrao da stranka ne treba da ide ni u većinsku, ni u manjinsku vladu i izgovorio ključnu rečenicu za razumevanje preokreta u stavovima stranke - Koštunica je kadrovao izbornom listom DS-a i Miroljub Labus.

Iako se kao potpredsednik stranke nije našao na listi od 250 poslaničkih kandidata zbog čega je već bio otpisan za budući politički angažman, Jovanović je uspeo da preokrene način razmišljanja u stranci, budeći stari borbeni duh i uverenje da ta stranka ima tapiju na demokratiju, reforme i bolji život u Srbiji. U priči o odnosima između stranaka, međutim, ne bi valjalo ignorisati stavove ljudi koji nisu u samim stranakama ali su tim strankama veoma bitni - reč je o manje ili više kontroverznim biznismenima koji, iz nekih neobjašnjivih razloga, smatraju da imaju više prava da odlučuju o vladi od istaknutih stranačkih funkcionera jer su od njih i više ulagali u stranku ili stranke.

Fatalno saznanje da DSS i DS imaju približne stavove o vladi, možda je bilo dovoljno da raspali tinjajući sukob u Demokratskoj stranci, u kojoj kandidati za najviše funkcije za predstojeće stranačke izbore slobodno mogu da izađu sa parolom “mene Koštunica najviše mrzi” ili sa “meni su Labus i Dinkić smestili najviše afera”. U takvoj tipično srpskoj političkoj priči, dosadašnji stranački favorit Boris Tadić, koji je neoprezno insistirao na saradnji sa drugim strankama, bio je prinuđen da zaoštrava odnose sa drugim demokratskim strankama i odustane od ranijih ideja o manjinskoj vladi. Na drugoj strani, Koštunica i Labus su prilično netaktično slali poruke sa kojom opcijom u stranci bi radije sarađivali, nagoveštavajući da bi, ako Tadić pobedi, a stranka doživi katarzu, vrlo lako mogli da prihvate DS u vladi. “To nijedna stranka na svetu ne bi tolerisala i naravno da takvo ponašanje drugih stranaka nije fer prema Tadiću zbog čega pomišljam da bi njima zapravo odgovaralo da DS izabere što rigidnije i nepopularnije ljude kako bi mogli da preuzimaju naše glasače”, kaže jedan od članova GO koji podržava Tadića. Predstavnici drugih stranaka pomišljali su da li razgovore o vladi treba odložiti do raspleta u samom DS-u, ali su shvatili da bi to bilo previše neozbiljno.

Na sastanku demokratskog bloka, u petak 16. januara, Tadić i Živković su rekli da su za većinsku vladu ili manjinsku pod veoma jasnim uslovima, Mićunović se založio za većinsku, Svilanović je bio uzdržan ali je ukratko rekao da je za većinsku i obavestio prisutne da sledeće nedelje neće biti u Beogradu, dok je peti član delegacije Žarko Korać ćutao. Kada je predočen papir koji bi objašnjavao šta bi radila manjinska vlada, Živković je, međutim, izjavio da takav papir uopšte ne treba razmatrati jer ga prevashodno zanima većinska vlada. Jedini dosledni zagovornik većinske vlade, od izborne noći do sada, bio je Dragoljub Mićunović, koji je predstavnike DSS-a, navodno, upitao: “Zašto bih podržavao nekog ko u vladu neće da zove. Valjda neću zbog vaše lepote.”

SKUPŠTINA Procedura i rokovi Nataša Mićić, dosadašnji predsednik Skupštine Srbije, zakazala je za 27. januar ove godine saziv nove skupštine. Sazivanjem nove skupštine svaka uloga prethodne predsednice tu prestaje. NJena uloga je samo da pozove najstarijeg poslanika da preuzme predsedavanje. Zatim sledi verifikacija mandata po Poslovniku, što predstavlja tehničku stvar. Potvrđivanje ili verifikacija mandata vrši se na osnovu uverenja o izboru narodnih poslanika i iz izveštaja Republičke izborne komisije (RIK) o sprovedenim izborima. Obrazuje se komisija od tri člana koja utvrđuje istovetnost podataka poslanika i RIK-a. Konstituisanje nije isto što i verifikovanje poslaničkih mandata. Skupština ne mora da bude konstituisana da bi se verifikovali mandati. Verifikacija mandata je uslov za konstituisanje skupštine. Ono što je uradila Izborna komisija sada treba da učini skupština kao celina. To je poslednji proceduralni momenat posle kojeg je skupština, kako se kaže, pravno perfektna. Ona postoji čim se verifikuju mandati. Može da radi iako još nije konstituisana. Konstituisanje se obavlja izborom predsednika skupštine i potpredsednika (pet potpredsednika najviše). Sledi izbor sekretara skupštine i konstituisanje odbora. Rok od 30 dana za njeno sazivanje nema veze sa rokom konstituisanja, kao i sa rokom za konstituisanje vlade. Zakon to nije precizno odredio. Međutim, taj rok, izgleda, ipak postoji. Po analogiji koja se može izvući iz Ustava taj rok je 60 dana (recimo, to je rok za skupštinske izbore, za izbor predsednika... U Ustavu je uvek neki rok od 60 dana važan). U nedostatku roka bilo bi besmisleno čekati, recimo, 180 dana, a čist nonsens bio bi da nova skupština funkcioniše sa starom vladom. U slučaju da se sve to ne dogodi, odnosno, ako se skupština i vlada ne konstituišu u tom (analognom ustavnom) roku, izbore raspisuje predsedavajući skupštine. Ili, ako se skupština konstituiše, onda izbore raspisuje predsednik skupštine.

U sredu je predlog sporazuma o manjinskoj vladi trebalo da bude razmatran na sastanku demokratskog bloka, ali je potpredsednik Boris Tadić dan ranije poručio da taj predlog DSS-a, G17 plus i SPO/NS nije vredan sastanka već ga mogu poslati po kuriru. Dragan Maršićanin, Mlađan Dinkić i Bojan Dimitrijević su u utorak uveče, ipak, poslali tekst čelnicima DS-a, zatim su zakazali za sredu u 14.30 časova sastanak radne grupe, kojem bi prisustvovao i Mićunović, ali su obavešteni da će Tadić održati u 14 časova vanrednu konferenciju za štampu na kojoj je potvrdio stav stranke o većinskoj vladi kao jedinom rešenju i najavio da će Glavnom odboru predložiti da podrži takav stav. Šanse da DS prihvati ideju o manjinskoj vladi se nalaze ispod granice statističke greške i uglavnom su zasnovane na verovanju kako će međunarodni faktori izvršiti pritisak na ovdašnje demokrate da što brže formiraju vladu.

Iz pozicije nekog ko je do sada mogao da bude optužen za opstrukciju, DS će tim potezom preuzeti inicijativu i pokušati da uz svoj predlog okupi G17 plus i koaliciju SPO/NS koje su već ranije zastupale ideju većinske vlade. Koštunica bi, tako, mogao da bude stavljen pred najneugodniji mogući izbor - da prihvati većinsku vladu i tako izgubi značajan deo birača ili da ide na nove izbore pod utiskom da je on odgovoran što nije postignut dogovor o vladi. “Možda će druge stranke podržati predlog o većinskoj vladi, ali su šanse da DSS podrži takav predlog ravne nuli”, kaže jedan do funkcionera DSS. Ni druge članice demokratskog bloka, međutim, ne mogu da očekuju nagradu ukoliko Srbija ne dobije vladu. “Jasno je da će sve stranke biti kažnjene ako budemo išli na nove izbore, jer nismo pokazali sposobnost da formiramo vladu i imam utisak da je čitava priča krenula od ideje da se nova vlada odloži za nekoliko meseci, jer će do tada biti završeni neki ključni poslovi, koje mi sigurno ne bismo dozvolili”, kaže predstavnik ekspertske partije, koji je ipak za većinsku vladu, ali ne veruje da je to moguće.

Radna grupa tri političke grupacije, koje bi sačinjavale nesuđenu manjinsku vladu, napravila je predlog programa vlade na 11 gusto kucanih strana u kojem se kao prioriteti navode jedinstvena politika na harmonizaciji odnosa Srbije i Crne Gore uz ispunjavanje obaveza prema EU, jedinstvena politika prema Kosovu i Metohiji koja bi podrazumevala obrazovanje posebnog ministarstva, jedinstvena politika prema Haškom sudu koja bi se oslanjala na što hitnije obezbeđivanje uslova za suđenja u zemlji, donošenje oko 40 ekonomskih zakona (od kojih je ogromnu većinu predložio Mlađan Dinkić), izmena seta pravosudnih zakona, novi izborni zakon, nova budžetska politika kojom se čuva makroekonomska stabilnost i istovremeno vodi razvojna politika, depolitizacija državne uprave... Predlogom se previđa izrada Ustava u roku od tri meseca, što ne znači i njegovo usvajanje, a navodi se i obaveza potpisnica da vode “reformsku politiku” u oblasti izgradnje institucija. Ono što je najzanimljivije za javnost - kadrovska rešenja - nije precizirano (na tim mestima su stavljane tri tačke), jer je procenjeno da treba sačekati odgovor DS-a a zatim krenuti u realizaciju drugog dela sporazuma.

U redovima DS-a se već razmišlja o novom izbornom nastupu, jer su uvereni da bi stranka mogla da spreči rasipanje reformskih glasova (manjinske stranke, Čanak, Batić i Mihajlović) i tako postane vodeća u demokratskom bloku, jer će Koštunica biti kažnjen pošto je ponovo dokazao da ne može da osvoji vlast bez obzira na to koliko glasova osvojio. Problem Demokratske stranke jeste što se pokazalo da je odavno prestao da važi sinergetski efekat među demokratskim biračima (Batić ili Čanak bi mogli više da odbijaju nego privlače), ali i što do nekih novih izbora treba sačuvati jedinstvo stranke.

“Taj zahtev da nova vlada nastavi da radi ono što je radila prethodna, najblaže rečeno je iracionalan, jer je najjasnija poruka tih izbora da treba promeniti politiku, u potpunosti ili delimično ali da je svakako treba promeniti. Ako nastavimo dosadašnjim stazama onda ćemo svi zajedno dobiti ono što je na ovim izborima dobio DS”, kaže jedan od učesnika u razgovorima o vladi. Srbija nije nikada imala bolju vladu od ove, izjavljuju korifeji srpskih reformista, dok sa lagodnom ignorancijom prelaze preko podataka izborne komisije koji kažu da je vladajuća partija kao simbol najbolje vlade na izborima dobila 12,8 odsto glasova. Između te dve tvrdnje zjapi ogroman prazan prostor koji će sve teže popunjavati demokratske snage, odnosno snage koje za sebe to tvrde.

Kada na Svetog Savu bude održana prva sednica drugog demokratskog parlamenta, biće sasvim jasno da li su političke elite sposobne da izađu iz reformskog limba u koji su same ušle. Izvesno je da će Skupštinom predsedavati Velimir Simonović kao najstariji član parlamenta, ali nije izvesno da li će on, zahvaljujući političkim neprilikama i datumu rođenja, ostati da personifikuje jedinu instituciju u zemlji.