Svinjski, meksički evropski ili globalni grip?

Kako proističe na osnovu pristiglih informacija, uzročnik se sada lako prenosi s čoveka na čoveka, pa je pitanje koliko je umesno i dalje ga nazivati svinjskim. U poslednjih nekoliko godina bili smo uplašeni zbog ptičjeg gripa i SARS-a (teškog akutnog respiratornog sindroma), a sada i svinjskog gripa. Da li su prethodne dve pretnje bile „lažni alarm”? Ako nisu, šta je s njima? - Ne, sve ove tri virusne bolesti predstavljaju i dalje moguću opasnost za čovečanstvo. Ptičji grip i SARS imaju znatan pandemijski potencijal koji se, srećom, do sada nije ispoljio. Kada je o svinjskom gripu reč, situacija je trenutno ozbiljna, mada nema mesta panici. Preterana uzrujanost bi samo štetila, čak i kada bi postalo zaista dramatično, a trenutno stanje je sada vrlo daleko od bilo kakvog uzbudljivog scenarija. Šta je to pandemija, o kojoj se danas sa strahom govori? - Pan znači sav, pa se pandemijom označava epidemija velikih razmera, recimo iznenadna pojava neke bolesti u broju daleko iznad očekivanog, i to kada se ona proširi na dva-tri kontinenta ili na ceo svet. Da li je onda pandemija ovo što se trenutno dešava? - Nije, ali postoji mogućnost njene pojave u bliskoj budućnosti. Za sada se, osim Meksika, donekle, južnih delova SAD, Španiji i Italiji, radi o sporadičnim i importovanim slučajevima. Ni u Kanadi, ni u Evropi još nema govora o nekontrolisanom prenošenju virusa među ljudima, a posebno ne o masovnom obolevanju. Kako to da virus, kao najmanji živi organizam, ugrožava najsavršenije biće na planeti? - Uz prione, infektivne proteine koji izazivaju teške degenerativne bolesti mozga, virusi jesu najsitnija i morfološki najjednostavnija stvorenja ali, da citiram jednog poznatog nobelovca, oni su i najveća pretnja opstanku čoveka na Zemlji. Dakle, treba ih se više plašiti više nego, recimo, udara Halejeve ili neke druge komete, nuklearnog rata i sl. Virusi se stalno menjaju i prilagođavaju okolnostima, pa bi bilo pogubno kada mi ne bismo to, vojnički rečeno, „prestrojavanje neprijatelja” budno pratili. Treba li tako shvatiti i ranije uzaludno preduzete mere protiv ptičjeg gripa i SARS-a? - Nisu te mere bile uzaludne. Manimo naknadnu pamet! U šali se kaže da se budućnost može sagledati samo retrospektivno, tj. tek nakon što se desila. Epidemiolozi su u žrvnju između ograničenog ljudskog znanja, nepouzdanosti predviđanja i pritiska javnosti da se nešto učini. Šta bi bilo da je tada zaista došlo do pandemije, a da se naša zdravstvena služba oglušila o sva upozorenja koja su dolazila iz sveta? Recite nam više o samom uzročniku. - Virus gripa je loptastog oblika i prečnika oko 100 nanometara (što znači da 10 miliona tih telašaca treba da se poređa u gustom nizu kako bi dostigli dužinu od 1 mm). Postoje tri odvojena tipa uzročnika, A, B i C. Tip A dovodi do epidemija i pandemija, B do povremenih epidemija, obično ograničenog obima, a C mahom samo do sporadičnih, tj. pojedinačnih slučajeva. Nevolja sa tipom A je što menja svoju površinsku strukturu, pa tada deluje kao manje-više nova klica. U pitanju su dva glikoproteina, H (hemaglutinin) i N (neuraminidaza), čije promene, ako su manjih razmera (antigensko pomeranje), vode epidemijama, a ukoliko su radikalnije (antigenski skok), pandemijama. Kada su se javljale pandemije gripa? - Istorija medicine ih beleži već stolećima. Najpoznatije pandemije u proteklom veku odigrale su se 1918. (uzročnik je bio virus H1N1), 1957. (H2N2) i 1968. (H3N2) godine. Pandemija iz 1957. ličila je na svoju prethodnicu iz 1889, a pandemija iz 1957. na sličnu pojavu 1900. god. Ta pravilnost od po 11 godina, kojoj je u prilog išla i nešto manja pandemija 1946. godine, navela je i stručnjake i javnost da pojavu svinjskog gripa 1976. shvate kao reprizu katastrofalne pandemije iz 1918. godine. Strah je bio utoliko veći što je osnovna struktura virusa bila ista kao 1918. god. (H1N1). U SAD, gde je u jednoj kasarni zabeležen prvi slučaj smrti od svinjskog gripa, preduzete su obimne mere (masovna proizvodnja vakcine itd.), za koje se naknadno pokazalo da nisu bile neophodne. Od tada vreme prolazi, a ono što je, po logici stvari, trebalo da se desi pre više od tri decenije, još izostaje. Epidemiolozi strahuju da ne grune kada oprez popusti. Da li je i „običan” grip opasna bolest? - Postoje običan nazeb i brojne lake infekcije disajnih puteva, ali grip je nešto drugo. Procenjuje se da u svetu svake godine od gripa umre oko milion ljudi, a da ih oboli 25-100 puta više. U takvim, „mirnim i neepidemijskim” godinama, najugroženije su osobe na dva kraja uzrasne raspodele – posebno najstariji, ali i odojčad i mala deca. Poseban problem su pandemije. Do njih dolazi kada je virus toliko izmenjen da je otpornost populacije (tzv. kolektivni imunitet) praktično odsutna, pa su ugroženi svi uzrasti. Tokom najveće među zabeleženim pandemijama, 1918. godine („španski grip”), umrlo je nekoliko desetina miliona ljudi, više nego za vreme četiri godine krvavog rata koji se tada bližio kraju, a najugroženije su bile mlade odrasle osobe. Pominju se čovečji, svinjski i ptičji grip. Šta znače te razlike? - Kada je u pitanju grip, prisvojni pridev može da se veže i za druga živa bića, ali praktični značaj imaju tri oblika koja pominjete. Svojevremeno, u doba početnog razvoja molekularne epidemiologije, bilo je interesantno objasniti zašto sve pandemije gripa dolaze s Dalekog istoka. Ispostavilo se da u pojedinim oblastima Kine, u skučenom dvorištu, životnu sredinu dele ljudi, svinje i perad. Virusi ljudi i živine bili su relativno specifični za vrstu, ali su i jedni i drugi mogli da se prenesu na svinje. Dešavalo se da u svinjskom organizmu, istovremeno zaraženom ljudskim i ptičjim virusom gripa, dođe do njihovog spajanja, pa da nastane novi soj, sposoban da ugrozi ljude, a prema kome oni ne poseduju otpornost. Znači, ne postoji opasnost od unakrsnog zaražavanja između ljudskih i ptičjih sojeva? - Tako je bilo ranije. Rekli smo da virus evoluira, pa se situacija izmenila. Ptičji sojevi H3N1 sada mogu da se prenesu direktno na ljude. Vratimo se na svinjski grip. - Kako proističe na osnovu pristiglih informacija, uzročnik se sada lako prenosi s čoveka na čoveka, pa je pitanje koliko je umesno i dalje ga nazivati svinjskim. Verovatno će biti označen kao A/Mexico/2009 (H1N1), uz redni broj koji odgovara redosledu izolacije u ovoj kalendarskoj godini. Da li je ta vrsta gripa slična ptičjem ili onom iz 1918. god? - Razlikuje se od oba. Označava se isto kao i soj s kraja Prvog svetskog rata (H1N1), ali ni sa njim nema mnogo podudarnosti. Pošto je nov, nosi sobom nepredvidiva iznenađenja. I ranije se govorilo o svinjskom gripu koji, izuzetno retko, može da se prenese i na čoveka. Šta je sada tu novo? - Postoji ta vrsta gripa, čiji je uzročnik izolovan još 1930. godine, kao enzootska, odnosno endemska bolest. Lanac infekcije među ljudima, čak i kada se uspostavljao, nikada nije obuhvatao više od tri osobe. Međutim, soj koji se sada izoluje u Meksiku, SAD i drugde razlikuje se po svojoj kombinaciji gena od ranije poznatih sojeva i svinjskog i ljudskog porekla. Koji su putevi prenosa ove bolesti? - Kapljice i kapljična jezgra, što posebno dolazi do izražaja u zatvorenom prostoru u kome boravi mnogo ljudi. Značajni su ne samo kijanje i kašljanje, već i glasan govor. Treba istaći i direktan dodir, uključujući rukovanje, da i ne pominjemo intimniji kontakt. Ishode li iz tih podataka i mere sprečavanja? - Da. Važno je izbegavati „gužvu”, posebno približavanje kašljucavo-kijavičavom svetu, kao i dodirivanje predmeta koji mogu biti zagađeni (virus na njima može da opstane i dva-tri sata). Podrazumeva se da, nezavisno od ove situacije, ruke treba redovno prati sapunom, trljajući ih 15-20 sekundi. U slučaju već ostvarenog kontakta sa virusom, pomažu i dobar san, prethodna fizička spremnost, izbegavanje stresnih situacija, unos dovoljno tečnosti i raznovrsne hrane. Šta je sa svinjskim mesom? - Niko još nije pokazao da je to put prenošenja gripa. U SAD se savetuje da temperatura mesa dostigne bar 70 stepeni Celzijusovih. Za nas je termička obrada mesa važna iz drugih razloga, a ne zbog gripa, pa treba imati u vidu da je, čak i kada temperatura dostigne željeni nivo, efekat ograničen na površinu komada mesa, a tkivo uz kost je još uvek skoro hladno. Kolika je inkubacija, a koliki period zaraznosti? - Od zaražavanja do pojave bolesti obično ne prođe više od 1-3 dana (mada dolazi u obzir i čitava sedmica), a kontakt sa odraslim osobama treba izbegavati 7 dana od pojave prvih simptoma. Problem je što zaraznost može da počne jedan dan pre nastanka bolesti. Kakvi su simptomi svinjskog gripa i da li neupućena osoba može lako da ih prepozna? - Za laike je najuočljivija visoka temperatura, a uz nju idu kašalj, gušobolja, glavobolja, opšta slabost, jeza, bolovi u mišićima itd. Mogući su i povraćanje i proliv. Bez pomoći laboratorije, ni eksperti nisu u stanju da razlikuju pojedine vrste gripa. Postoje li efikasni lekovi? - Više preparata je, u načelu, efikasno protiv virusa gripa, ali njihov izbor zavisi od konkretne situacije. Prva iskustva ukazuju da dva leka (njihovi generički nazivi su oseltamivir i zanamivir) deluju na aktuelni soj virusa gripa. Problem je što on relativno brzo postaje otporan na preparate prema kojima je prvobitno bio osetljiv. Mogu li ti lekovi da se koriste i preventivno, tj. u cilju sprečavanja bolesti? - Da, ali jedino među osobama koje su bile izložene infekciji, pa postoji opasnost da obole. Preparat treba davati samo u ograničenom periodu dok se taj rizik ne otkloni. Da li je, kako se pominje, postojala realna opasnost da se zarazi američki predsednik Obama tokom svoje nedavne posete Meksiku? - Teoretski – da, i to makar samo zato što je boravio u bolešću zahvaćenom žarištu, da i ne pominjemo što se rukovao s čovekom koji je nakon toga umro od gripa. Sada, naravno, desetak dana nakon njegovog povratka i proteka maksimalne inkubacije, taj rizik ne postoji. Može se samo nagađati da li je taj nesrećni direktor muzeja u vreme svog istorijskog susreta bio zarazan, da li se predsednik Obama, nakon silnih rukovanja, uzdržao od dodirivanja svojih očiju, usta i nosa dok ne opere ruke (a, kao pristojan i obrazovan čovek, verovatno je tako i činio), itd. Da li su od svinjskog gripa zaštićeni naši građani koji su ove sezone vakcinisani protiv „običnog” gripa? - U najboljem slučaju – samo delimično. Postoje li izgledi za sintetizovanje univerzalne vakcine koja bi stala na put svim sojevima gripa? - Imajući u vidu „živahnost” virusa, tj. njegovu sklonost ka promenama strukture, to nije realno ni priželjkivati. Bolest je u Meksiku već odnela trocifren broj života, beleži se u SAD, a potvrđena je i u Evropi. Može li se javiti i u Srbiji? - U načelu – da, ali je mnogo verovatnije da će pre toga pogoditi zemlje koje su u bližem kontaktu sa Novim svetom. Ta predviđanja potvrđuje primer Španije i drugih zapadnoevropskih zemalja u kojima je virus nedavno izolovan. Jesmo li spremni da se suočimo sa ovim izazovom? - Pri Ministarstvu zdravlja postoji Radna grupa za sprečavanje i suzbijanje gripa. NJen predsednik, moj kolega Predrag Kon, trenutno je odsutan jer se sa stručnjacima iz drugih zemalja upoznaje sa epidemiološkom situacijom u svetu. Mere u Srbiji potpuno su u skladu sa zahtevima koje nameće savremena nauka.