Nametanje ekonomskog populizma

Skoro da nema ulice u prestonici u kojoj se svakog dana ne zatvori jedna radnja. Vlasnika frizerskih ili kozmetičkih salona, malih trgovinskih prodavnica, knjižara, kioska, koji se odlučuju da zaključaju vrata svojih radnji sve je više i više. Isto toliko je i praznih lokala koji čekaju nekog novog vlasnika. Od nekoliko njih, koji su u prethodnih mesec dana zatvorili svoje radnje i lokale, odnosno prekinuli svoj posao, saznali smo da je rentiranje lokala preskupo, nameti države još veći, a promet nikada manji. Pa ni za vreme sankcija, ili bombardovanja, kaže nam nekadašnji vlasnik knjižare u beogradskom naselju Voždovac koga smo zatekli kako pakuje stvari i iseljava se iz lokala. „Što je sada bitno kako se zovem, sada je kasno za to. Za ovu državu sam i do sada bio samo broj poreske prijave, a sada sam u statistici još jedan broj više među onima koji su zbog nemogućnosti da rade morali da zatvore radnju. Otpuste dva radnika, a i sebe prijave na biro za zapošljavanje“, kazao nam je vlasnik knjižare uporno odbijajući da kaže i svoje ime. Dopunjene mere Vlade za pomoć likvidnosti privredi, dodatnih 40 milijardi dinara povoljnih kredita sa kamatom od tri odsto godišnje ovim ljudima slaba su uteha. Za njih reči pojedinih ministara, poput Mlađana Dinkića, ministra ekonomije i regionalnog razvoja, da je kriza na početku svog kraja jer su martovski statistički podaci pokazali da je zaustavljen dalji pad industrijske proizvodnje i dalji sunovrat izvoza, ništa ne znače. Baš kao što sa nevericom slušaju prognoze vlasti kako će upravo ta uzdanica kapitalizma i stabilnog ekonomskog sistema, zvana srednja klasa ili mali i srednji privrednici, lakše prebroditi ekonomsku krizu jer su otporniji. U udruženjima i asocijacijama malih i srednjih preduzeća i preduzetnika kažu da je broj privrednih subjekata koji su u blokadi, jer ne mogu da izmire dugovanja poveriocima, svaki dan sve veći, pa je krajem aprila dostigao više od 60.000. Poslednjih nekoliko meseci gasi se oko 1.500 preduzeća ili preduzetničkih radnji mesečno. Ni to nije sve. Skoro 20.000 firmi povremeno ulazi, pa izlazi iz blokade, tačnije rečeno posluje na ivici izdržljivosti i rentabilnosti. Milan Knežević, vlasnik tekstilnog preduzeća „Modus“ i potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika za NIN kaže da je za stanje u privredi odgovorna isključivo država. „Vlada je od nas krila kakva je ekonomska situacija i poricala da smo u krizi i kasno je reagovala. Sada je kasno. Uostalom kriza nema nikakve veze sa problemima srpske privrede, ona je samo izgovor za probleme koji su sada postali evidentniji i teže rešivi. Mi godinama imamo skupu državu, imamo 50 odsto prometa koji se odvija na crnom tržištu i zbog koga država gubi godišnje četiri milijarde evra. Imamo sivu ekonomiju u kojoj opet posluje veliki broj preduzeća. Imamo nekritički uvoz. I sve to nema veze sa krizom“, kaže Milan Knežević. Zatvaranje trgovinskih i drugih uslužnih radnji znači i otkaze za radnike koji su u njima radili, a koji za razliku od zaposlenih u velikim sistemima ili bivšim društvenim preduzećima na ulicu izlaze bez otpremnine. Neretko i bez isplaćenih svih zarada, a o radnom stažu ni ne razmišljaju. Sve je više i poslodavaca koji kasne sa uplatom doprinosa za svoje zaposlene, pa nije isključeno da ćemo opet imati sve prazniji penzijski fond, kašnjenje u isplati penzija ili će država morati da izdvaja iz budžeta sve više novca kako bi podmirila penzionere. Reagujući na najnoviji potez države o dodeli takozvanih start-ap kredita za otpočinjanje sopstvenog posla od koga Vlada očekuje oko 3.300 novih radnih mesta, Knežević kaže da je to ništa drugo do državni populizam. „Zanima me ko još ima iluziju da sa 15.000 evra otpočne posao. Da budem banalan, ali toliko košta večera za nekoliko poslovnih partnera u elitnijem restoranu. Nikada nismo saznali koliko je tih ljudi koji su dobili kredit uspelo, koliko je ostvarilo dobit, a procene su da samo tri od deset preduzetnika koji uzmu start-ap kredit ostane da radi. To je samo populističko estradna mera, i ne vidim kako država može da novac od mene kao privrednika i poreskog obveznika uzima da bi dala mojoj konkurenciji, odnosno tom nekome ko želi da otpočne posao. Posao razvojne banke je da se time bavi, a ne države. NJeno je samo da stvori povoljne i fer uslove za privređivanje, što ona nije uradila svih ovih godina.“ I dok je država sigurna da je svojim merama već pomogla privredi, u ovim udruženjima podsećaju da je Vladin prethodni paket pomoći likvidnosti privrede iskoristilo tek nekoliko hiljada preduzeća, ali da je 111 velikih sistema uzelo 70 odsto ponuđenih sredstava. Broj ugašenih preduzeća povećavao se i tokom 2008. godine, pa je prema podacima Agencije za privredne registre u prošloj godini smanjen broj osnovanih preduzeća, ali je zato povećan broj ugašenih u poređenju sa onima iz 2007. godine. U ovoj agenciji kažu da je od 2005. u prošloj godini osnovano najmanje preduzeća, ali da je zato broj ugašenih subjekata za čak 40 odsto veći nego godinu dana ranije. Ovogodišnjna statistika još je sumornija. Samo u Beogradu broj ugašenih firmi i radnji povećan je u prva tri meseca za oko devet odsto. Blizu 500 preduzeća je zatvoreno, a katance na radnje stavilo je i skoro 2.500 preduzetnika i 140 ugostitelja. Kako to objašnjavaju u Centru za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, male radnje se zatvaraju jer ne mogu da izdrže konkurenciju velikih trgovinskih lanaca. „Potrošači sve češće odlaze u velike markete kako bi se snabdeli namirnicama. Usled krize i potrebe za štednjom smanjena je i prodaja robe i usluga, dok svojim dobavljačima sitni trgovci robu moraju platiti odmah ili eventualno posle 10 dana“, objašnjava Aleksandar Milošević iz pomenutog Centra. Preduzetnici najviše kukaju na nerazumevanje države koja im pri tom dere kožu sa tela velikim porezima i izdacima za doprinose. Firma koja, na primer, ima samo osam zaposlenih mora mesečno na državni račun i račun penzijsko-invalidskog fonda da uplati malo manje od 180.000 dinara da bi svojim zaposlenima isplatila zaradu od 32.000 dinara koliki je sada prosek mesečnog primanja u Republici. Krediti koje država daje, kažu privrednici, očigledno nisu namenjeni njima, jer čak 85.000 preduzeća ne može da uzme taj kredit. Ne ispunjava uslove za njega zato što već nije likvidno ili zato što već sada nije u stanju da za svoje zaposlene redovno izmiruje doprinose i poreze. Privrednici su saglasni da im omču oko vrata stavlja pre svega nemogućnost da naplate potraživanja. Dugovi države, preduzeća, komercijalnih poverioca samo rastu, a fakturisana potraživanja se gomilaju. Država ih primorava da plaćaju poreze i doprinose za svoje zaposlene, a ovakvim ponašanjem ih samo tera u zonu sive ekonomije ili na crno tržište. Milan Knežević bi rekao: “Kažnjava onoga ko radi legalno i pošteno, umesto da mu pomogne. A za one koji godinama rade na crnom tržištu i državi ne daju ništa, niko i ne pita“. Ni banke nisu baš pohrlile da preduzetnicima odobre kredite. Kao što pre neki dan reče guverner Radovan Jelašić, „banke se žale na nelikvidnost privrede, ali svoje pare i dalje radije parkiraju u Narodnoj banci Srbije, nego što ih plasiraju preduzećima“. Za ovdašnje banke preduzetnici su i dalje sitna boranija i manje poželjni klijenti. Bez obzira na subvencije koje država daje bankama kako bi se novac koga one očigledno imaju prelio privredi, ili kako to ekonomisti vole da kažu iz finansijskog sektora u realni sektor, diskriminacije u dodeli kredita poslovnih banaka i dalje ima. Banke se vođene svojim interesima najpre odlučuju za svoje stare, poznate mušterije - velika preduzeća ili holdinge. Zato je njima i u prvoj etapi dodeljeno 70 odsto ukupnih sredstava. Milan Lalović, potpredsednik Privredne komore Srbije zadužen za mala i srednja preduzeća i preduzetnike to objašnjava ovako: „Vladina Uredba je na njih teško primenjiva jer ona propisuje da preduzetnik može uzeti kredit od 20.000 evra, a veliko preduzeće do dva miliona evra. I zašto bi onda poslovna banka odobravala 1.000 kredita preduzetnicima kada može odobriti jedan velikom preduzeću. I dala je isti novac, pri tom za banku sigurnijem klijentu. Klijentu koji ima i logistiku i zaposlene koji su u stanju da efikasnije i brže banci dostave potrebne dokumente i garantuju povratak sredstava. Postoje i banke koje su iznos pozajmica limitirale na minimum 15.000 evra i neće da odobravaju manje od toga,“ objašnjava Milan Lalović. U Uniji poslodavaca Srbije ironično saopštavaju da je država odlučila da se protiv pada ukupnog prometa od 19,3 odsto bori pojačanom kontrolom preduzeća od strane inspektora Poreske uprave, pa je na adresu Unije u prvoj polovini prošlog meseca stiglo 125 pritužbi na inspekciju koja je često izricala rigorozne kazne kako bi od privrednika sakupila novac u državnu ili kasu lokalnih samouprava. U Uniji poslodavaca navode primer Bečeja, gde su inspektori kaznili preduzetnike koji su radili na Dan državnosti, kaznom od 4.000 do 40.000 dinara. „Samo u Srbiji se za vreme krize kažnjavaju oni koji rade“, kažu u Uniji poslodavaca. Najisplativije je izgleda raditi na tezgi. Na ulicama ili bulevarima. Nema komplikovanih procedura i papira kojima se registruje ili gasi firma, nema poreskih prijava, nema odvajanja novca za poreze, PDV, takse, doprinose. Nema fiskalnih računa ili kasa za koje sami preduzetnici moraju da odvoje novac. Uz sve to bolja je i zarada, a roba koju nudite potrošačima jeftinija.