LJudi

Svetska muzička zvezda, Irkinja Šinejd O’Konor, pevaće prvi put pred beogradskom publikom 3. jula u Sava centru, u okviru Samertajm festivala. Muzičku karijeru započela je 1987. godine, a 1990. objavljuje album „I Do Not Want What I Haven’t Got”, prodat u više od sedam miliona primeraka, na kome se nalazi i njen najpoznatiji hit „Nothing Compares 2 U”. Šinejd O’Konor objavila je do sada sedam albuma. Milena Jokić, v. d. direktora Radija Jugoslavija ili Međunarodnog radija Srbije, podnela je ostavku na to mesto i o tome pismeno obavestila premijera Mirka Cvetkovića. Jokićeva kaže da je ostavku podnela zbog nebrige Ministarstva kulture i aktuelnog ministra Nebojše Bradića za sudbinu radija, čiji zadatak je da svet i dijasporu informiše o dešavanjima u Srbiji, dok u svim drugim evropskim zemljama, ali i državama okruženja takav radio ima značajan status i višestruko veći budžet. Umesto toga, u Srbiji je ionako smanjen budžet za ovaj radio, dodatno umanjen najnovijim rebalansom, a nije isplaćen ni socijalni program za višak zaposlenih na radiju. Milena Jokić za NIN kaže: „Tri puta smo slali nadležnom ministarstvu predlog kako da se reši naš status, ali sama činjenica da se još uvek zovemo Radio Jugoslavija svedoči o tome kakav je odnos države prema nama.“ Ministarstvo kulture demantovalo je navode Milene Jokić da je za težak položaj radija krivac nadležno ministarstvo, uz obrazloženje da će Vladi Srbije predložiti da prihvati njenu ostavku, jer je ovaj radio i uz subvencije države od 113 miliona dinara u prošloj godini ostvario gubitak i pokazao da ne može da posluje racionalno. Jokićeva navodi da je subvencija države jedini izvor finansiranja ovog radija, dok bi se iz ministrovog saopštenja moglo zaključiti da postoje još neka sredstva. „Ovo je pokušaj da se arogancijom i fabrikovanjem priče o gubicima krivac potraži na drugoj strani. Da su tako brzo, kao što su odgovorili na moju ostavku, odgovorili i na naše predloge o rešavanju statusa radija, on danas ne bi bio u situaciji u kojoj jeste“, kaže Milena Jokić. U Beogradu je, u 84. godini, umro LJubomir Zekavica, legenda našeg vazduhoplovstva, istaknuti probni pilot JNA u posleratnim godinama, a potom dugogodišnji kapetan i instruktor JAT-a. Zekavica je u Parizu (1963), na međunarodnoj izložbi vazduhoplovne tehnike, bio pilot uspešnog predstavljanja jugoslovenskog mlaznog aviona „galeb“. Pre toga je na aparatu 451-MM naše konstrukcije, leteo prosečnom brzinom 752 kilometara na čas, što je u tom vremenu (1960) međunarodni rekord u kategoriji aviona težine do tri hiljade kilograma. Po svojim sposobnostima, smelosti i ljudskim osobinama, Zekavica je imao posebno mesto u našem vazduhoplovstvu. Štampa je svojevremeno (1980) bila prepuna opisa dramatičnog događaja, kada je JAT-ov avion „boing 727“, sa više od stotinu putnika, kidnapovan za vreme leta od Dubrovnika do Atine. Više časova trajala je neizvesnost na nebu i zemlji dok su kidnaperi, sa uperenim pištoljem u glavu kapetana Zekavice, pokušali da usmere avion u pravcu Tel Aviva. Zahvaljujući prisebnosti Zekavice i njegovih saradnika, savladani su kidnaperi, a „boing“ je bezbedno prizemljen na atinski aerodrom. To je jedna od mnogih burnih epizoda životnog puta ovog vazduhoplovnog asa, koga su zvali „LJuba Grof“ zbog njegove urođene otmenosti, gospodstva i ljudske dobronamernosti. Zekavicu su nasledili njegovi sinovi Peđa i Đorđe koji, kao vazduhoplovni diplomci inžinjeri aeronautike, nastavljaju karijeru svog oca.