Uvozna bolest, za sada

Stručnjaci su nas već upozorili da su virusi opasniji po čovečanstvo od nuklearnog rata ili udara komete. A i nekako su nam bliži: poslednjih godina su nas baš okružili u obliku ptičjeg gripa i SARS-a, a sada i svinjskog gripa, za koji, u ovom trenutku, sasvim neopravdano optužujemo svinje – prenosi se sa čoveka na čoveka i verovatno će biti označen kao meksički (H1N1), što znači da ne liči mnogo na svinjski grip koji je registrovan 1930. Mutirao je, kao što to obično biva, a verovatno će i nastaviti da mutira: po najoptimističnijoj varijanti i ptičji i svinjsko-meksički mogli bi spontano da nestanu, ali, po nekom katastrofičnom scenariju, i da se spoje i naprave novi, još pogubniji oblik. Postavlja se pitanje da li je to onaj trenutak kada se neko važan pojavi i saopšti nam: sad paničite?! Dobro, već su se pojavljivali razni koji su nam to govorili, posebno kada imamo u vidu da je procenjeno da će, ukoliko dođe do pandemije, umreti oko 62 miliona ljudi, što je skoro duplo više nego što ih je umrlo 1918. godine. Zvuči zastrašujuće, ali se postavlja pitanje koliko je tačno. Procene su, naime, rađene na osnovu projekcije iz 1918, a to znači da su iz njih isključeni neki od veoma bitnih faktora, poput postojanja antibiotika, vakcine, daleko naprednijeg zdravstva, humanijeg načina života, koji ne može da se porede sa uslovima u kojima je živela izgladnela, iscrpljena i zgusnuto smeštena populacija krajem Prvog svetskog rata.. I još nešto – procene su rađene za celu Zemljinu kuglu, a bolest se neće na isti način manifestovati u razvijenim zemljama i zemljama „trećeg sveta“. Konkretno, u Srbiji bi ljudi mogli da se osećaju zaštićeno iz nekoliko razloga: zdravstveni sistem je dovoljno razvijen, uslovi života su osrednje civilizovani, što znači da kod nas ne spava desetoro ljudi u istoj sobi, a i sredstva higijene su nam dostupna, počev od vode (pod uslovom da je koristimo za pranje sopstvenih ruku i površina po kojima je neko kašljao), preko maski za lice do papirnih maramica (pod uslovom da ih ne šetamo iz ruke u ruku, već posle svake upotrebe bacamo). Još kada bismo naučili da ne kašljemo po okolini i zasipamo desetinama hiljada kapljica sve koji se nađu na metar do metar i po od nas, prognoza bi nam bila daleko bolja. U ovu poslednju civilizacijsku ponudu naši sugrađani baš i ne veruju, tako da su pojedini prodavci GSP markica već samoinicijativno stavili maske. Mada stručnjaci kažu da za tim još nema potrebe, nema razloga ni da im zameramo na njihovoj predostrožnosti. Ipak je Srbija za samo nedelju dana prošla put od zemlje u kojoj nije zabeležen nijedan slučaj meksičkog gripa do zemlje u kojoj (u trenutku zatvaranja ovog broja) ima 11 slučajeva. Koliko će ih biti, teško je proceniti, ali profesor Zoran Radovanović nudi sledeći scenario: „Nezahvalno je prognozirati, ali će se sadašnji broj od desetak obolelih verovatno višestruko uvećati, tako da bismo do kraja leta mogli da se suočimo sa ukupno stotinak ili čak više stotina bolesnika. Međutim, glavni udar, sa više hiljada i desetina hiljada gripoznih, realno je očekivati najranije krajem jeseni, a po svoj prilici, početkom zime. Naravno, moguća su iznenađenja. Dalja izmena virusa u smislu njegove povećane sposobnosti prenošenja učinila bi da nagliji porast obolevanja usledi ranije, a tada bi i ukupan efekat pandemije bio pogubniji. Treba dodati da je malo verovatno da će se sve završiti jednim talasom, tako da sezona 2010/2011. nosi iste probleme.” A kada je u pitanju procena koliko je ovaj grip zarazniji od sezonskog, naš sagovornik pominje sledeće cifre: tipičan bolesnik od sezonskog gripa zarazi 5-15 odsto osoba sa kojima dođe u kontakt, a kada je reč o novom, ta verovatnoća se kreće između 22 i 33 odsto. Situacija je za sada sledeća: bolest se mahom “uvozi” i takvo stanje bi trebalo da traje sve dok temperature ne padnu, a relativna vlažnost se ne snizi, jer virus ne voli baš 30 stepeni i vazduh zasićen vodenom parom, kako nas uveravaju stručnjaci, u takvim klimatskim uslovima se prenosi prevashodno direktnim kontaktom, što znači da bi trebalo da razmislimo s kim se ljubimo. Ministar zdravlja Tomica Milosavljević je potvrdio informaciju o „uvozu“ i rekao: „Osim u dva slučaja u kojima se radi o lokalnom širenju preko kontakta, u svim ostalim slučajevima reč je o importovanoj bolesti.“ U saopštenju koje je stiglo iz Instituta Torlak dobili smo i dopunu: devet osoba je doputovalo iz zemalja u kojima je ranije registrovano obolevanje (Argentina, Australija, Kanada i Velika Britanija), a dve obolele osobe su bile u kontaktu s potvrđenim slučajem koji je registrovan u Crnoj Gori. To još uvek nije epidemija, a ona bi mogla da bude proglašena, kako kaže dr Predrag Kon, tek kada budemo imali petoro obolelih koji su se zarazili putem kontakata unutar Srbije, a u roku od sedam dana. Situaciju malo komplikuje priliv turista, Univerzijada, Egzit, Guča, ali su najavljene oštre mere kontrole. Božidar Đelić, predsedavajući Organizacionog komiteta Univerzijade, izjavio je da će takmičari koji će iz 142 zemlje doputovati u Beograd na Univerzijadu, njih oko 9.000, morati sa sobom da ponesu pismeni dokaz da su zdravi, inače će do daljih provera biti zadržani u karantinu. „U saradnji sa Ministarstvom zdravlja usvojene su mere kako bi rizik od pojave novog virusa bio sveden na minimum. Zdravstveni pregledi vršiće se svakodnevno i pre, ali i tokom Univerzijade. Svaki sumnjiv slučaj ćemo izolovati i kad je reč o zdravlju, tu ćemo biti rigorozni za sve“, najavio je Đelić. A ako se dogodi nešto što prevazilazi očekivanja, Radna grupa je donela posebne mere koje bi u najgorem slučaju mogle da dovedu do prekida manifestacija. U sklopu tih informacija Ministarstvo zdravlja i Radna grupa za pandemiju pripremili su plan za suzbijanje i kontrolisanje moguće epidemije. Tokom leta će sto lekara dobrovoljaca uzimati briseve od potencijalno obolelih i slati ih na analizu, na osnovu čega će se dobiti precizni podaci o tome koliko je ljudi u Srbiji obolelo od novog virusa. Kontrolom bi trebalo da bude obuhvaćeno oko 100.000 stanovnika. U slučaju da broj obolelih naraste, plan će se menjati, a do tada će pomenuta mera biti dovoljna da se napravi lista ko je prvi za vakcinaciju. U Institutu za infektivne i tropske bolesti su potvrdili da je ova ustanova potpuno spremna za pandemiju novog gripa u Srbiji i da u ovom trenutku mogu da zbrinu 200 pacijenata. Za njih je obezbeđeno novo odeljenje, a neophodnih lekova ima i u rezervama. O nekim ekstremnijim merama, tipa zatvaranja škola, razgovaraće se naknadno, mada stručnjaci smatraju da za tim nema potrebe, ukoliko se sva deca sa simptomima gripa ili sva deca koja kašlju izoluju iz sredine. Iako uzorak od 11 obolelih nije dovoljno reprezentativan da bismo iz njega izvodili zaključke, ipak je važno napomenuti da se većina obolelih oseća dobro. Epidemiolog i član Radne grupe za pandemiju Vladimir Petrović kaže da je u Vojvodini bolest potvrđena kod tri osobe, dok je četvrti slučaj označen kao verovatan, i dodaje: „Pacijenti kod kojih je potvrđeno prisustvo virusa osećaju se dobro, postepeno se oporavljaju i očekuje se njihov skori otpust iz bolnice.“ Pacijent koji je oboleo u Nišu u ponedeljak je pušten kući, a potvrđeno je i da je zdravstveno stanje 29-godišnjaka iz Beograda kod koga je 24. juna potvrđen prvi slučaj novog gripa u Srbiji, takođe dobro. Dr Kon ističe da nikoga ne bi trebalo da zabrinjava „kućno lečenje“ jer se smatra da kod svih pacijenata posle 36 sati terapije virusa više nema, tako da nema bojazni da ukućani od pacijenta mogu da se zaraze. Takođe postoje i slučajevi samoizlečenja jer virus nestaje posle sedam dana. Svetska zdravstvena organizacija je do sada registrovala više od 67.000 potvrđenih slučajeva novog gripa i 300 smrtnih ishoda. Nedavno je Nikola Sterdžon, škotska ministarka zdravlja, povodom drugog slučaja smrti u Velikoj Britaniji izjavila: „Iako je zabrinjavajuća okolnost to što je pacijent bolovao od novog gripa, svesni smo da je on imao i vrlo ozbiljnih zdravstvenih problema.“ Slična saopštenja dolaze i iz drugih zemalja – smrtan ishod se vezuje za pacijente koji su bili ozbiljno bolesni pre nego što su se zarazili novim gripom. U kontekstu takvih informacija nameće se pitanje, ako nam već preti pandemija, da li nam preti i opasnost za sopstveni život? “Za sezonski grip taj rizik, poznat kao stopa letaliteta, odnosno smrtnosti, iznosi manje od 0,1 odsto, što znači da ni svaki hiljaditi bolesnik ne izgubi glavu zbog gripa. Prema zvaničnim podacima Svetske zdravstvene organizacije, stopa smrtnosti u dosadašnjoj fazi pandemije je 0,4 odsto. To je pokazatelj koristan za kliničare jer im ukazuje da svaki 250. gripozni bolesnik koga vide u ordinaciji neće preživeti bolest. Međutim, stvarna stopa je neuporedivo niža, jer velika većina obolelih ili ne potraži stručnu medicinsku pomoć ili tačna dijagnoza kod njih ne bude postavljena. Naravno, ne prepozna se pravi uzrok smrti ni kod svih umrlih od gripa, ali je razlika između stvarnog i zabeleženog broja relativno mala, dok je broj obolelih obično mnogostruko potcenjen. Dakle, u odnosu na realnu situaciju, brojilac (broj umrlih) je nešto manji, ali je imenilac (broj obolelih) neuporedivo manji, pa se stvarna stopa smrtnosti meri delovima jednog promila”, kaže profesor Radovanović i dodaje da nema mesta panici, već samo razumnoj zabrinutosti. Jer, ako bismo pretpostavili da u ovoj pandemiji, tokom naredne dve sezone, oboli oko trećine građana Srbije, tj. 2,5 miliona stanovnika, a da je stopa smrtnosti samo 1 na 5.000 hiljada, došli bismo do toga da bi bolest odnela 500 života. Međutim, niko ne može da pretpostavi kolika će biti stopa smrtnosti, jer nas iskustvo uči da virus tokom pandemije može da se menja i da postane znatno zloćudniji. Recimo, pandemije iz 1918. i 1957. godine imale su na početku vrlo nisku smrtnost, a onda se sve naglo izmenilo. Ali ima i drugačijih slučajeva: u pandemiji 1968. se prve godine pojavio samo lakši oblik virusa i kada se očekivalo da on u sledećem krugu dobije teži oblik, virus se povukao. I na kraju bi ipak trebalo da se malo pozabavimo i nama tako omiljenom temom teorije zavere – da li je neko namerno stvorio grip i koristi ga kao oružje. Glasine da jeste pojavile su se početkom godine kada je iz američke vojne baze Fort Detrik (ustanove za koju se zna da je uključena u ispitivanje biološkog oružja) nestalo nekoliko bezbednosno važnih uzoraka mikroorganizama. Ipak su to bile samo glasine, dok australijski virusolog Andrijan Gibs nije obavestio Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO) o svojim argumentima da se radi o tipu gripa koji je nastao u laboratorijama. SZO se ozbiljno pozabavila ovim tvrdnjama, da bi 14. maja informisali javnost da u pet referentnih centara, kao ni u laboratorijama srodnih ustanova, nisu nađene potvrde ni za jednu Gibsovu tvrdnju. Ako je verovati Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, a nema razloga da joj ne verujemo, ne borimo se protiv terorizma već protiv prirode. Hoće li nam ta borba biti lakša, ostaje da vidimo Intervju: Profesor dr Zoran Radovanović, epidemiolog Klica sa druge planete Ovoga leta se pored klasičnih računa i na nove tehnologije proizvodnje vakcine, uz primenu kulture tkiva umesto kokošijih jaja Iako se već mesecima širom sveta pojavljuju slučajevi novoobolelih od meksičkog gripa, nekako nismo bili spremni da prihvatimo da se radi o pandemiji, sve dok nije došla i do nas. Zašto nam je i, pre svega, šta nam je to stiglo, povod je razgovora sa epidemiologom Zoranom Radovanovićem. Kako nastaju pandemije gripa? - Od tri tipa virusa gripa, pandemijski potencijal ima samo tip A, koji odlikuje izrazita nestabilnost. Kada u njemu nastanu manje promene, tzv. antigensko pomeranje, dolazi do epidemija, a u određenim vremenskim rasponima, ukoliko se struktura virusa radikalnije izmeni, tj. nastupi tzv. antigenski skok, rezultat su pandemije. Tada taj novonastali soj deluje, moglo bi se pojednostavljeno i slikovito reći, maltene kao klica dospela s druge planete, pa stope obolevanja budu vrlo visoke. Dakle, radi se, stručno rečeno, skoro o virginalnoj (netaknutoj) populaciji u kojoj je kolektivni imunitet blizu nule. Ako smo svi blizu nule, zašto neki od nas obolevaju a neki ne? - Obolevaju samo izložene osetljive osobe. Mnogi ljudi žive izolovano, pa je mala verovatnoća da im kine ili se nakašlje u lice bolesnik od gripa. Pored toga, uporedo s porastom broja zaraženih, smanjuje se rizik da dođe do direktnog kontakta ili bliskog susreta izvora zaraze i potencijalno prijemčivih građana. Vrlo je važno i što u novom, “prekomponovanom” virusu ipak ostaju neke strukture slične ranijim sojevima istog prouzrokivača, pa deo populacije poseduje izvestan imunitet. Dosadašnje iskustvo pokazuje da osobe starije od 50 godina mnogo ređe obolevaju od ovog, novog gripa. Smatra se da su sojevi koji su kružili pre pandemije iz 1957. godine imali neke karakteristike slične ovom novom virusu. Rizik da starije osobe obole mnogo je manji nego kada se radi o njihovim unucima, ali ukoliko se zaraze, prognoza je kod njih mnogo ozbiljnija. Upadljivo je izrazito učestalo obolevanje dece, omladine i mladih odraslih ljudi. Pošteđenost starijih može, kako je pomenuto, da bude posledica njihovog kontakta sa nekim sličnim izazivačem gripa koji je ranije kružio u toj populaciji i posledičnim delimičnim imunitetom, ali i njihove relativne izolovanosti. U ovom drugom slučaju, učestalije obolevanje starijih tek predstoji. Postoji li rizik od vakcine? - Kada se radi u žurbi, uvek su moguća iznenađenja. Amerikanci su 1976. godine, kada im je zapretila epidemija svinjskog gripa, koja je započela smrću jednog mladog vojnika i obolevanjem više desetina njegovih vršnjaka u istoj kasarni, hitro započeli masovnu vakcinaciju, ali su je ubrzo prekinuli, a ogromne zalihe vakcine su propale, jer su stigli izveštaji o neželjenim efektima. Usledili su zahtevi za naknadu štete jer je oko 500 ljudi obolelo od teškog neurološkog poremećaja, poznatog kao Gilen-Bareov sindrom, a 25 ih nije preživelo. Ni danas nije jasno u kojoj meri je vakcinacija bila odgovorna za tu tragičnu epizodu. Sada je postupak dobijanja vakcine pouzdaniji, te su i iznenađenja manje verovatna, ali postupak provere ipak zahteva dosta vremena. Ovoga leta se, pored klasičnih, računa i na nove tehnologije proizvodnje vakcine, uz primenu kulture tkiva umesto kokošjih jaja. Taj postupak je brži, ali budući da je nov, uputno je da bude podvrgnut mnogo rigoroznijoj bezbednosnoj proceni. S te tačke gledišta, zemlje kojima isporuka vakcine kasni mogle bi čak da budu u prednosti jer će se eventualna iznenađenja prvo uočiti u SAD i zapadnoj Evropi.