Mesečevim hodom do Nedođije

U jednom od poslednjih intervjua legendarni pop pevač kazao je da bi voleo da bude sahranjen u svom parku Nedođija, onako kako je Elvis Prisli sahranjen u Grejslendu. „Želeo bih da to bude najveći spektakl koji je svet ikada video. Sa vatrometom i svim“, poželeo je Majkl DŽekson i sva je prilika da će mu se želja ostvariti. Nije izvesno da će sama sahrana biti u njegovom parku za zabavu Nedođija, ali njegovi fanovi širom sveta dobro su poznavali umetničku stranu svog kralja popa, pa su odmah po objavljivanju vesti o njegovoj smrti napravili svetski spektakl. Na ulicama NJujorka, Čikaga, Tokija, Moskve, Pariza, Berlina, NJu Delhija danima se već slavi njegov život. Obučeni u svetlucava odela, sa karakterističnim „džeko“ šeširima i belim rukavicama, obožavaoci ne tuguju nego ga slave oponašajući „mesečev hod“, majstorski ples Majkla DŽeksona. Vest da je legendarni i kontroverzni pop pevač preminuo 25. juna, u 14 časova i 22 minuta, u losanđeleskoj bolnici, u koju je prebačen nakon srčanog udara u iznajmljenoj vili, zasenila je vesti o revoluciji u Iranu, smrt još jedne dame iz šou biznisa, glumice Fare Fosit, nemire u Hondurasu, pa čak i pad jermenskog aviona nad Komorskim ostrvima. Glasine se šire o uzrocima smrti, a Ibej elektronska prodaja već je dostigla milione dolara u vrednosti majica i drugih suvenira sa likom pop ikone. I mitovi već kruže planetom, teorije zavere o njegovoj iznenadnoj smrti. Na DŽeksonovom sajtu po minutu ostaje više od deset komentara poštovalaca, a njegovi albumi ponovo se prodaju kao u najslavnije vreme ovog autora. Svet je već video dve milionske sahrane - Elvisa Prislija i lejdi Dajane - ali, ispraćaj Majkla DŽeksona preti da obori rekorde prethodnih. Paralelu sa „Kraljem roka“ DŽekson je želeo da pravi i tokom života i pretpostavku da se s njegovom ćerkom Lizom Meri Prisli oženio samo da bi se i na taj simboličan način približio Prisliju, potvrdio je njegov neuspeh i nezainteresovanost u prvom od dva nesrećna i beživotna braka. Nakon što prva i zvanična obdukcija nije otkrila uzroke smrti, porodica DŽekson zatražila je drugu obdukciju čiji će rezultati biti poznati tek za šest nedelja. NJegov lični lekar Konkard Marej demantovao je da je DŽeksonu, koji je bolovao od raka kože, ubrizgao „demerol“ i „vajkodin“, iako je jasno da je zvezda bila ovisna o tabletama protiv bolova. Potom, iznenadne fotografije pokazale su, a svedoci potvrdili, da je popularni pevač bio u prilično dobroj formi samo nekoliko sati pre smrti, a na generalnoj probi pred oproštajnu turneju. Iako dom u kome se nesreća dogodila nije proglašen mestom zločina, istraga se nastavlja i sve ukazuje da DŽekson nije umro iznenadnom prirodnom smrću bez ičije greške. Makar i njegove. Tim pre što su ga prisutni porodični lekar i obezbeđenje reanimirali „na svoju ruku“ sat vremena pre nego što su pozvali hitnu pomoć. Sve na očigled njegovog najstarijeg sina Prinsa Majkla Prvog (12), koji je u prvi mah mislio da se njegov otac kao i obično šali. Oproštajna turneja čiji početak je DŽekson zakazao za polovinu jula u londonskoj dvorani 02 bila je rekordna i po tome što su karte za prvih deset koncerata rasprodate u samo nekoliko minuta. Sablasno se slika oko milion ljudi koji plačući od sreće logoruju da bi kupili karte za neki od 50 zakazanih koncerata, pretvorila u sliku fanova uplakanih od tuge na holivudskom Bulevaru slavnih, pored zvezde na kojoj stoji DŽeksonovo ime. Za razliku od zapadnih medija, ovdašnji su poslednjih dana kritički razmatrali da li je DŽekson bio slavniji po milionima prodatih albuma ili po kontroverznom životu, ne uviđajući redosled po kome je mračna strana njegove ličnosti viđena i postala dominantna tek nakon što je „Triler“ postao najprodavaniji album svih vremena. No, nakon pet solo albuma „Off The Wall“ (1797), „Triller“ (1982), „Bad“ (1987), „Dangerous“ (1991) i „HIStory“ (1995), DŽekson je postao popularniji nego što bi iko ikada trebalo da bude. Tada tek atraktivno čudan po odevanju, piskavom govoru, karakterističnoj rukavici i belim čarapama, DŽekson se pretvara u sopstvenu krajnost. Iako mu se kao jedan od najvećih uspeha pripisuje i to što je bio prvi crni pevač koji je objavio spot na MTV-ju, to nije ugušilo njegovu opsednutost bojom kože. NJegovi crni i beli fanovi danas smatraju kako je DŽekson jedini crnac za koga zna svako u svakom ćošku sveta i da je njihov DŽeko i pre Majkla DŽordana, pa i pre Baraka Obame, probio formalne granice rasizma. Zato su mu, s razlogom, zamerili, zvaničnih trinaest operaciji na telu (32 samo na nosu kaže Dezmond Moris u knjizi „Goli čovek“) kojim se „izbeljivao“ do bolesti od čijih posledica je, možda, na kraju i umro. Čak je i svoje troje dece dobio sa belim ženama, prvo dvoje, Prinsa Prvog i Paris Majkl (11), sa dermatološkom sestrom Debi Rou sa kojom nikada nije bio intiman. A treće dete, Prinsa Majkla Drugog (7), poznatog i kao Ćebence (jer ga je sa samo nekoliko meseci umotanog u ćebe DŽekson izbacio kroz terasu berlinskog hotela da bi ga pokazao svojim fanovima), dobio je sa nepoznatom belom surogat majkom. Kroz svoju fondaciju i milione drugih, snimajući neke od najprodavanijih singlova i spotova i okupljajući po pedeset najplaćenijih muzičkih zvezda, DŽekson je donirao milione dolara za smanjenje siromaštva i saniranje ratnih posledica. NJegovo humanitarno angažovanje probijalo je granice rasizma, pa su mu, zato, dodeljivali priznanja konzervativci Buš Stariji i Ronald Regan. Na liniji altruizma i „ljubavi u svetu“ želeo je da deluje i kada je za „male“ pare bio prva zapadna zvezda koja je posetila Moskvu po raspadu SSSR-a, ali takvo rasipništvo je izluđivalo njegove menadžere. Baš kao i skupoceni pokloni koje je delio svojim više ne tako slavnim uzorima iz šou-biza, poput Elizabet Tejlor. Najviše su ga, svakako, koštali sudski sporovi po čak tri tužbe za seksualno zlostavljanje maloletnih dečaka. Procesi, počevši od 1993. do 2005. godine, uništili su mu karijeru iako njegova krivica nije dokazana. Na rubu bankrota, oduzeta mu je Nedođija, park na 2.800 ari. Da bi se izvukao iz finansijskih dugova, DŽekson je vlasništvo 75 odsto svojih dela prodao Soniju, a proslavio i 25 godina od prvog izdavanja „Trilera“ novom edicijom, koja je, razume se, te godine ponovo bila najprodavanija u Americi. Iako oslobođen, DŽekson je, jednom i bez svog znanja, uplaćivao po dvadesetak miliona na račune mladića koji su ga tužili. Danas su sva trojica milionski biznismeni, a jedan je priznao da ga je lažno optužio pod očevim nagovaranjem. No, DŽeksonova ekscentrična priroda podgrevala je optužbe koje su mu pripisivane. Gledajući ga u čuvenoj emisiji „60 minuta“, njegova publika zgrozila se kada je upitao voditelja: „Šta je to loše u ljubavi? Zar vi nikada ne biste spavali u krevetu sa svojom decom ili bilo kojom drugom kojoj je to potrebno?“ Sam je podgrevao javnost da ga zove „DŽeko ludak“ kada je priznao da je za jednu od svojih operacija uzeo kosti od Čoveka slona, odnosno DŽozefa Merika, iako to nije bilo tačno. Za svog šimpanzu Babla pričao je kako mu rasprema sobu, a više je nego sa lepim ženama voleo da se slika sa Bablom. Neke od tih priča bile su i istinite. Kasno je priznao da ga je otac zlostavljao i forsirao neprekidno iscrpljivanje njegovog talenta još od vremena kada je kao petogodišnjak počeo da peva sa svojom braćom i ubrzo postao frontmen u grupi DŽekson 5. NJegov otac DŽozef tako je i izgledao kada je ovih dana na BET dodeli nagrada (koja je ranije bila zakazana, ali je pretvorena u jednu od mnogih komemoracija DŽeksonu) govorio o svom sinu kao stranac koji se divi superstaru, a dok je saopštavao javnosti da su oni, DŽeksonovi, dobili privremeno starateljstvo nad njegovom decom, delovao je kao menadžer koji nije poznavao svog klijenta. Publika je histerično volela DŽeksonovu ekscentričnu prirodu, ali ga je nedostatak granica i dodira sa realnošću koštao muzičkih uspeha u njegovim poslednjim godinama. Među poslednjim singlovi „Black or White“ ili „Scream“, savršenog muzičkog i produkcijskog kvaliteta, činili su ga slavnim i devedesetih, ali su, usled negativnog imidža, ostali u senci „Billie Jean“ i „Beat it“ iz osamdesetih. Jedan od njegovih saradnika kazao je da je DŽekoovo srce puklo od tuge i usamljenosti, ali pitanje je da li je Majkl DŽekson ikada znao šta znači ne biti usamljen. Čovek koji je imao sve, koga je znao i uglavnom voleo ceo svet, bio je nepoznanica čak i svojim saradnicima koji su mu, tako danas ispada, bili jedino okruženje, i dadilji njegove dece koja od svega što svet danas zanima o njemu jedino ističe da je bio „divan čovek, ranjiv i osećajan“, a pre svega da mu je isuviše često ispirala želudac pun sredstava protiv bolova. Od dečaka sa talentom kakav svet do tada nije video pretvorio se u čoveka bez lica (i svojoj deci je pokrivao lice maskama pred očima javnosti) i neostvarenog detinjstva. Sanjao je da je Petar Pan, a bio je modni, plesni, producentski uzor celoj planeti. Najveće pop, bluz, hip-hop zvezde današnjice od svojih prvih taktova tvrde da im je uzor. Modni trendovi već trideset godina oponašaju njegov stil, a „munvolk“ je uvršten u obrazovanje i najpoznatiji je plesni korak današnjice. Sa 750 miliona prodatih albuma umro je kao najprodavaniji muški izvođač na svetu, ali i kao „pop izvođač veka“ i „pop izvođač milenijuma“, dva puta uvršten u „Rokenrol halu slavnih“ i u „Halu slavnih tekstopisaca“, vlasnik nekoliko Ginisovih rekorda i 13 Gremi nagrada. NJegovih 13 najpoznatijih singlova prvi na top-listama bili su i po 40 nedelja. Muzikom i nastupom je promenio popularnu kulturu 20. veka, ali se njegov uticaj u kulturi na završava na muzici. Zahvaljujući nekim od njegovih prvih spotova - visokoprodukcijskim filmovima zapravo - delima holivudskih reditelja, smatra se da je uticao na popularnost televizije kao medija. Pedesetogodišnji Majkl DŽekson, sedmo dete DŽekson crnačke porodice Jehovinih svedoka iz gradića Geri u Indijanapolisu, radnika i amaterskih muzičara Ketrin i DŽozefa, nije imao vremena da sanja slavan život, jer ga je on sačekao već sa pet godina. Ali će retko slavan život, izvesno je, napustiti onako kako je želeo. Šokantno, spektakularno. Uz glasnu muziku i tih mesečev hod svojih fanova. Poznati u šoku Barak Obama: „Pop zvezda Majkl DŽekson bio je spektakularan izvođač i muzička ikona, čiji je život imao tužne i tragične trenutke.“ Madona: „Ne mogu da prestanem da plačem. Uvek sam mu se divila. Svet je izgubio jednog od najvećih, ali njegova muzika će uvek živeti.“ Liza Meri Prisli: „Srce mi je slomljeno zbog njegove dece za koju znam da su mu bila sve u životu. Ovo je veliki gubitak, veoma sam tužna.“ Dajana Ros: „Ne mogu da shvatim ni da prestanem da plačem. Šokirana sam.“ Martin Skorseze: „Proći će dosta vremena dok shvatim da više nije sa nama. Bio je izuzetan talenat. Kada smo zajedno radili na „Bed“-u bio sam šokiran njegovim majstorstvom pokreta, s jedne strane i muzikalnošću, s druge. Bio je divan za saradnju i apsolutni profesionalac. Rečju, umetnik.“ DŽastin Timberlejk: „Izgubili smo genijalca i pravog ambasadora ne samo popa, nego muzike uopšte. Bio je inspiracija mnogim generacijama i uvek ću ceniti sve što sam od njega naučio i vreme koje smo proveli zajedno.“ Majkl DŽozef DŽekson Rođen: 29. avgusta 1958. godine u Geriju, Indijanapolis, kao sedmo od devetoro dece Ketrin i DŽozefa DŽeksona 1962. pridružuje se porodičnoj grupi DŽekson 5, a dve godine kasnije postaje frontmen 1968. zajedno sa braćom potpisuje prvi ugovor sa „Moutaunom“ 1969. debitantski singl „I want you back“ 1970. DŽekson 5 postaje prva grupa u istoriji čija četiri singla zauzimaju prva mesta na top-listama 1972. prvi solo hit „Ben“ 1977. uloga u mjuziklu „The Wiz“ kad upoznaje Kvinsija DŽonsa 1979. U DŽonsovoj produkciji snima solo album „Off The Wall“, prodat u 7 miliona primeraka 1982. izdao najprodavaniji album svih vremena -„Thriller“ 1983. prvi put izvodi legendarni „mesečev hod“ 1984. potpisuje najveći pojedinačni sponzorski ugovor za reklamu u istoriji, sa „pepsi-kolom“, svih pet miliona dolara daje u humanitarne svrhe i osvaja do tada rekordni osmi Gremi (kasnije još sedam) 1987. treći album „Bad“ i kupuje Neverland 1991. potpisuje ugovor sa Sonijem vredan 65 miliona dolara i objavljuje četvrti album „Dangerous“ 1993. prva optužba za zlostavljanje dečaka DŽordana Čendlera 1994. ženi se Lizom Meri Prisli sa kojom se razvodi posle 19 meseci 1995. peti album „History“ 1996. ženi se medicinskom sestrom Debi Rou, koja mu je pomagala u borbi protiv bolesti izazvanih gubitkom pigmenta, i s njom je dobio dvoje dece Prinsa Majkla Prvog, 1997. i Paris Majkl, 1998. 2001. izdaje album „Invicible“, bez velikog uspeha 2002. dobija treće dete Prinsa Majkla Drugog, poznatog kao Ćebence 2005. oslobođen svih optužbi za zlostavljanje 2008. najavljuje 50 koncerata u londonskoj areni „O2“ 2009. 25. juna, umire od infarkta