Odlučivale nijanse

Prvi put otkako postoji NIN-ova nagrada žiri je prošle godine napustio prostorije redakcije i svoju završnu sednicu održao u svečanoj sali Jubanke a.d. Beograd, u ulici Kralja Milana. Tu je, pred mnoštvom novinara i snimatelja, proglašen i dobitnik a sve je to tako učinjeno da bi se obeležila desetogodišnjica bančinog sponzorstva naše nagrade. Jedna decenija zajedničkog truda da sa visokim ugledom NIN-ove nagrade bude u korelaciji i njen novčani iznos. Sada je on 350 000 dinara pa je i u materijalnom pogledu NIN-ova nagrada veća od svih ostalih.

Ove godine žiri je zasedao u jednoj kancelariji Beogradskog sajma a razlog ovog preseljenja bilo je održavanje Svetosavskog sajma knjiga u organizaciji naše redakcije, Beogradskog sajma i Udruženja izdavača i knjižara Jugoslavije. Ova nova književna manifestacija priređena je u čast jubileja NIN-ove nagrade, sa željom da se ustali kao tradicionalno mesto susretanja pisaca, izdavača, novinara i ljubitelja knjige. A kako je otvaranje sajma u Hali 3 bilo predviđeno upravo samim činom proglašenja ovogodišnjeg dobitnika, žiri je morao da radi tu negde u blizini. Pa ipak, kako su primetili uvek u ovakvoj prilici nestrpljivi novinari, pred radoznalu publiku stigao je sa svojom odlukom od nepunih pola sata zakašnjenja.

Prvi put, osim kolega iz medija, na proglašenje nagrade pozvali smo i kulturne i javne radnike, pisce i izdavače koji su svoje knjige izložili na sedamdesetak štandova. Tako reprezentativnom auditorijumu obratio se pozdravnim rečima najpre glavni i odgovorni urednik NIN-a Slobodan Reljić, a potom predsednik žirija Petar Pijanović. Prvi je saopštio i ime 49. dobitnika NIN-ove nagrade, drugi je pročitao obrazloženje odluke žirija koji je romanu Vladana Matijevića Pisac izdaleka nagradu dodelio jednoglasno. Reljić je, pri tom, šaljivo primetio i kako su teškoće s kojima žiri dolazi do svoje odluke i muke kroz koje prolaze oni na čiju dalju književnu sudbinu poprilično utiče takva odluka, dostojni pera Dostojevskog. Miroslav Josić Višnjić je dobacio da bi opis svega toga bio pre za Iljfa i Petrova. U svakom slučaju, i jedna i druga dosetka nasmejale su posetioce, nezadovoljne jedino što im se nije pružila prilika i da sretnu laureata. Jer, dok se održavala ceremonija otvaranja, on je izdaleka, iz Čačka, tek kretao put Beograda, gde ga je oko 15 časova dočekalo nekoliko najstrpljivijih novinara i snimatelja.

Odluka žirija Žiri u sastavu Petar Pijanović, predsednik, Aleksandar Jerkov, Adrijana Marčetić, Dušan Marinković i Ivan Negrišorac, na svojoj završnoj sednici 26. januara 2004. odlučio je da se NIN-ova nagrada kritike za najbolji roman na srpskom jeziku objavljenom u 2003. godini dodeli Vladanu Matijeviću za roman “Pisac izdaleka” u izdanju Narodne knjige iz Beograda. Žiri je odluku doneo jednoglasno. U svom romanu, Pisac izdaleka, Vladan Matijević dovodi u pitanje i stare i nove književne postupke i parodira neke od najvažnijih konvencija romanesknog žanra. Humorno gradeći siže svog romana, Matijević pribegava nekim tipičnim postmodernističkim načinima pripovedanja: aluzijama, metanarativnim digresijama i intertekstualnim poigravanjima. Ali, on istovremeno parodira i groteskno razobličava i same konvencije postmodernističkog pripovedanja. Glavna meta pripovedačevog podsmeha upravo je jedan od najomiljenijih postmodernističkih modela - pisanje o samom činu pisanja. Sledeći jedan važan tok naše nove, ali i nešto starije književne tradicije, Matijević je romanom Pisac izdaleka pokazao da poseduje zreo, samosvojan i inovativan romansijerski talenat.

Posle proglašenja dobitnika, uobičajeno je da pišemo o tome kako je radio žiri i kakva je njegova ocena ukupne prošlogodišnje romansijerske produkcije. Ovo potonje najbolje se može saznati iz tekstova članova žirija koje objavljujemo na narednim stranama ovog našeg specijalnog priloga/dodatka NIN-u. Kratko rečeno, i novinarski uprošćeno (na osnovu praćenja rasprava na osam sednica žirija), pedesetogodišnji jubilej nagrade nije krunisan izuzetnim romanima. Enormni rast produkcije nije doneo i očekivani kvalitet i roman koji bi označio neki prelom u tom pogledu. U užem i najužem izboru našli su se romani ujednačenih vrednosti ali nijedan nije do kraja zadovoljavao stroge vrednosne kriterijume članova žirija. Neuspešna romansijerska godina svela se tako na tek sedam naslova koji zaslužuju čitalačku i svaku drugu pažnju. To su, da ponovimo: Pisac izdaleka Vladana Matijevića i Mihail Branka Brđanina Bajevića, koji je u završnom krugu bio jedini takmac novom laureatu, zatim Dosije Domaševski Dragana Velikića, Devet belih oblaka Radovana Belog Markovića, Epoha lipsa juče Ane Vučković, Kuća u Puertu Gordane Ćirjanić i Camera obscura Gorana Milašinovića. Za izbor pobednika bile su presudne nijanse.

Svečana dodela nagrade obaviće se takođe na Svetosavskom sajmu knjiga 29. januara u 12 časova.