Trg velikana

Kada je univerzitetski plamen zapaljen munjom iz Tesline kugle, milioni gledalaca širom sveta su bili zadivljeni. Domaćini su imali mnogo razloga da budu ponosni na svog velikana. I ne samo na njega. Ovu godinu Vlada Republike Srbije, na predlog Srpske akademije nauka i umetnosti, proglasila je godinom Milutina Milankovića. A Unesko je u zvaničnu listu značajnih godišnjica uvrstio i jubilej 130 godina od rođenja Milutina Milankovića (Dalj, 1879). Pre nekoliko godina, SANU je pokrenula i inicijativu da se ovom velikom naučniku, koga je NASA uvrstila među deset najvećih naučnika sveta u geonauci svih vremena, podigne spomenik u Beogradu. Skupština grada je prihvatila tu ideju, određena je potom i lokacija na kojoj bi trebalo podići spomenik: na Studentskom trgu. No, tu se odmah i stalo. Milanković nema odgovarajućeg spomenika u Srbiji (izuzev jednog u Novom Sadu, amaterski rad), gde je svoje delo stvorio. Ali, ima u vasioni: jedan asteroid i po jedan krater na Marsu i Mesecu nose njegovo ime. Godina 2006. u svetu je bila proglašena godinom Nikole Tesle. Tim povodom, odnosno povodom obeležavanja 150. godišnjice rođenja ovog velikog srpskog naučnika koji je „osvetlio“ svet, takođe je predlagano da se, njemu u čast, u srpskoj prestonici podigne još jedan spomenik koji bi (pored postojećeg ispred tehničkih fakulteta) dodatno dočarao njegovu veličinu i značaj njegovog dela. Na kraju se došlo do rešenja kojim je malo ko bio zadovoljan, i spomenikom i mestom na kojem je podignut – na aerodromu koji od tada nosi ime „Nikola Tesla“. Odavno se poteže ideja i da se Mihajlu Pupinu, takođe jednom od najvećih svetskih naučnika, podigne spomenik u Beogradu. A sve je prisutnija misao da svu trojicu naučnih velikana smestimo na jedan od prometnijih beogradskih trgova. Tako bi po njima i nas prepoznavali. Jer, malo je onih u svetu koji znaju da su ova trojica velikana Srbi. Gotovo da nema srpskog vladara, i koji zaslužuje i koji ne zaslužuje, a da u Beogradu nema svoju ulicu, bulevar ili trg. A srpski velikani, poznati celom svetu, sklanjani su na periferiju ili među udžerice. Tako, Pupinovom ulicom nazvano je tek jedno stepenište, naspram Sajma, koje je pored Instituta za ispitivanje materijala Srbije vodilo na Senjak. Teslinom nazivana je u to vreme slabo prometna ulica pored Palate pravde, današnja Ulica dr Aleksandra Kostića. Dok je Milankoviću naknadno data ulica, koja do tada faktički nije ni postojala. Kada je tako imenovana naznačena trasa, bili su samo poljana s korovom i fabrika IMT. Kasnije je ona preimenovana, pa je dobila ime po čuvenom fizičaru Đorđu Stankoviću, koji je uveo elektriku u Srbiju. U vreme kada je promovisan slogan „Beograd je svet“ došlo se na ideju da se tri bulevara na Novom Beogradu nazovu po trojici srpskih velikana: Nikoli Tesli, Mihajlu Pupinu i Milutinu Milankoviću. I htelo se još da oni budu paralelni, jedan uz drugi, da tako simbolično predstavljaju našu vezu sa svetom. Tesla i Pupin dobili su bulevare, onako kako je i zamišljeno, jedan uz drugi. Ali, za Milankovića se pojavio problem, on je trebalo da dobije sledeći paralelni bulevar, u to vreme Bulevar AVNOJ-a. Nije ga dobio, potisnut je malo u stranu, pa je dobio dotadašnji Treći bulevar. U međuvremenu Bulevar AVNOJ-a preimenovan je u – Bulevar Zorana Đinđića. Tako se ovaj bulevar, sa Bulevarom Arsenija Čarnojevića (autoput) „udenuo“ između bulevara Milutina Milankovića, s jedne strane, i Mihajla Pupina i Nikole Tesle, s druge strane. Postojanje ova tri bulevara, ipak, ne bi smetalo da se i jedan od centralnih beogradskih trgova, na kojem bi se podigao zajednički spomenik ili odvojeni spomenici (ali da budu zajedno) Nikoli Tesli, Mihajlu Pupinu i Milutinu Milankoviću nazove – Trg srpskih velikana, ili samo Trg velikana. Taj trg, sa spomenikom ili spomenicima trojici Srba za koje zna ceo svet, bio bi jedan od simbola Beograda i Srbije, poput Hrama Svetog Save na Vračaru. Bio bi to dokaz da naša kultura nije imitativna, nego inovativna (kreativna, stvaralačka), ali, da ona nije izolacionistička (kultura ne može takva ni da bude, ona se ukršta sa drugim kulturama, a moguće je da se ukršta samo ako je ima). Beograd i Srbija su zaista – svet. Treba to samo prvo sebi, a onda i drugima da pokažemo!