Živorad - Žika Lazić - književnik

Rođen 28. decembra 1933. u selu Lugavčina, kako voli da citira: “Tačno sedamdeset godina pre prvih demokratskih izbora u Srbiji posle Drugog svetskog rata. Mati ga je uzela za ruku i iz sela odvela u Beograd na škole gde je položio veliku maturu i studirao psihologiju na Filozofskom fakultetu...” Uhlebljenje nalazio u Večernjim novostima, Ilustrovanoj politici, NIN-u i Dugi tragajući za idealnim glavnim urednikom, ali, kaže, u svojoj novinarskoj karijeri nije ga sreo. Prvu knjigu “Putem pored reke” objavio 1957. Štampao i nekoliko romana, što istorijskih, što savremenih. Nekada bio izuzetno popularan kao autor TV serije “Muzikanti” i “Građani sela Luga”. Uskoro mu iz štampe izlazi knjiga “Skaske o voždu”. Ima ćerku Mariju i sina Miloša.

Radost i tuga

Šta je vaša najveća nada?

- Da će se Srbi opametiti pre no što nestanu sa planete.

Šta je za vas najveća nesreća?

- Odlazak drage osobe iz života bez oproštaja.

Kad vam je neprijatno?

- U hladnom godišnjem dobu, u okruženju hladnih duša.

Koju pesmu volite da pevate?

- Ne pevam, ali rado slušam sve - od Mocarta do novokomponovanih.

Šta vas izluđuje?

- Književnik Filip David je u jednom pismu kolegi Mirku Kovaču opisao red pred jednom beogradskom prodavnicom obuće u kojoj su se prodavale samo leve cipele.

Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni?

- Na moja tri svirača Burduša, Rajka i Caneta.

Prijatelji i neprijatelji

Kome ćete večno biti zahvalni?

- Onim koji su mi govorili istinu.

Šta vaši prijatelji hvale kod vas?

- Odavno me niko nije pohvalio.

Koga ne biste hteli da sretnete u sauni ni u kom slučaju?

- Vesnu Pešić, da bih je zadržao u sećanju kao lepu gimnazijalku kad me je ispratila u vojsku.

Šta kažu vaši neprijatelji o vama?

- Živim u iluziji da me niko ne mrzi.

Koji prirodni dar biste hteli da imate?

- Muzički.

Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite?

- Majci, ocu, supruzi, ali, nažalost, svi su mrtvi.

Privid i stvarnost

Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba?

- Citiraću Raku Drainca: “Dao bih sve, a ništa nemam...”.

Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo?

- Popustljivost.

Šta je vaša najdragocenija imovina?

- Ako me nešto od onoga što sam napisao nadživi.

Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka?

- Kad sam iz novina otišao u slobodne umetnike, pa me sad sramota da kažem kolika mi je penzija.

Koje su vaše skrivene slabosti?

- Imam ih, ali o tome bolje znaju drugi, jer se slabosti ne mogu sasvim prikriti.

Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled?

- Mislim da slep čovek kroz glas i reč “vidi” i kako fizički izgleda ličnost koja je pred njim.

Razum i želje

Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan?

- Pokušao bih isto ono što je učinio Stvoritelj, odvojio bih svetlost od mraka.

Ko će vladati Srbijom kroz deset godina?

- Nadam se bolji Srbi od ovih koji vladaju danas.

Sa kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete?

- Sa Mihailom Obrenovićem. Knjaz je svirao Mocarta, pisao stihove, zaljubljivao se, a Srbi ga svirepo umlatili.

Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba?

- U književnosti Bora Stanković, a u nauci zna se - Tesla.

Koji politički projekat bi doneo sreću svetu?

- Nijedan. Treba tragati za nečim drugim.

Za kog slikara biste dali najviše para?

- Za slike mojih mrtvih prijatelja Slave Bogojevića i Milića od Mačve.

Život i večnost

Kao dete hteli ste da budete...

- Kapetan duge plovidbe.

Koji san hoćete svakako još da ostvarite?

- Da napišem knjigu pripovedaka - Poslednjim putem pored reke.

Kako biste voleli da umrete?

- Da ne doživim isto kad su mi najdraže osobe umirale na rukama.

Gde želite da budete sahranjeni?

- Nek me spale, ako im nije teško, a moj pepeo nek raspu ponad Morave.

Ko da drži govor nad vašim grobom?

- Neko ko se nađe na obali. Skeledžija, čamdžija ili alas.

Kojoj rečenici se nadate u tom govoru?

- Uvek si išao putem pored reke, sad putuješ rekom. Nek ti je laka ova srpska voda.