Haradinajev sertifikat

Kada Kosovo i Metohija privlače pažnju javnosti to je retko kada samo po jednom osnovu. Tek da se vidi sva složenost nerešenog čvora najjužnijeg dela Srbije, ili kosovske države, kako je mnogi drugi vide. Održavanje predsedničkih i parlamentarnih izbora i na Kosovu, puštanje na privremenu slobodu bivšeg komandanta OVK Ramuša Haradinaja iz Haga i razmatranje izveštaja o situaciji na Kosovu u Savetu bezbednosti UN, pokazali su svu krhkost mira, zapravo njegovog privida, koji čuvaju pozamašne NATO snage. Pitanje srpskih izbora iznova je skrenulo pažnju na nerešena pitanja i tenzije, s obzirom na suštinski različite stavove suprotstavljenih strana u vezi s pitanjem održavanja tih izbora na Kosovu. Vidna uzdržanost tokom predizborne kampanje na Kosovu nije ostala neprimećena u izveštaju generalnog sekretara UN Ban Ki Muna pred Savetom bezbednosti. Generalni sekretar je izrazio zadovoljstvo što se Vlada u Beogradu konsultovala sa UNMIK-om o održavanju lokalnih izbora na Kosovu i što je poslušala savet te misije, ističući da nesaglasnosti o tako važnim pitanjima mogu biti rešene samo mirnim putem, a ne nasiljem i upotrebom sile. Sila i nasilje su ipak našli svoje mesto u izveštaju, u kojem Ban Ki Mun upozorava na tenzije i da uprkos napretku dijaloga Beograda i Prištine, napetost i dalje ugrožava mir na Kosovu i u regionu. U izveštaju se navodi da je, u periodu od februara do maja 2012, povećan broj kriminalnih dela usmerenih protiv (etničkih) manjina na Kosovu, u odnosu na isti period lane. U istom periodu je smanjen broj povratnika na Kosovo, na koje se u poslednja tri meseca dobrovoljno vratilo samo 136 ljudi, što je za 48 odsto manje u odnosu na isti period 2011. godine. I dalje postoji značajan otpor kosovskih Albanaca zakonskim merama kojima se štiti srpska kultura i verska baština na Kosovu. U svom izlaganju na zasedanju Saveta bezbednosti šef srpske diplomatije Vuk Jeremić posebno je podvukao da se broj međuetničkih zločina povećao u odnosu na isti period prošle godine, tako da dnevno beleže dva napada na nealbance, kao i da se osam godina od pogroma Srba na Kosovu i vandalizma nad crkvenom baštinom, skrnavljenje pravoslavnih manastira i grobalja nastavlja istom jačinom. Tu je i oslobađajuća presuda Fatmiru LJimaju, bivšem komandantu OVK, kome je suđeno za ratni zločin i mučenje Srba 1999, koja je šefu srpske diplomatije poslužila kao dokaz nesprovođenja pravde na Kosovu. „Ta presuda je legitimno postavila pitanje da li će kosovski sudovi ikada osuditi nekoga za ratne zločine protiv Srba“, istaknuo je Jeremić. Kao so na ranu delovalo je i puštanje na privremenu slobodu bivšeg komandanta OVK Ramuša Haradinaja kome se u Hagu sudi za ratne zločine. Oko 30 svedoka i članova njihovih porodica ubijeno je od 1999. godine, u vezi sa ratnim zločinima Haradinaja. U ranijim puštanjima iz Haga čak mu je bilo dozvoljeno da se bavi i politikom, što dodatno baca senku na pravično postupanje samog Tribunala. Kao da sve ide u pravcu da Haradinaj i njegovi saradnici dobiju sertifikat o nevinosti, ali ne zbog toga što dokazi nisu pokazali da su krivi, već zbog nedostatka dokaza. Pravda je ponekad slepa, baš kao i politika, bar kada je Kosovo u pitanju.