Između dve vatre

Sudbina definitivno nije milosrdna prema kineskom aktivisti Čenu Guangčengu, koji je međunarodnu reputaciju stekao kada je ukazao na sistematične nasilne sterilizacije i abortuse kojima lokalne vlasti u nekim delovima zemlje, uz žmurenje centralne vlade u Pekingu, sprovode kontroverznu politiku “jednog deteta”. Iz siromašne seoske porodice, slep od najranijeg detinjstva i time osuđen na mukotrpan život negde u kineskoj zabiti, Čen (40) se, samoobrazujući se, najpre uzdigao do statusa samoukog advokata koji je u provinciji Šandong pomagao hendikepiranim osobama da se izbore za pripadajuće im poreske olakšice; kao takav, neko vreme bio je po volji i vlastima, koje su njegov trud bile u stanju da predstave i kao sopstvenu brigu za malog čoveka. Ali, kada je sredinom prošle decenije razotkrio brutalnost provincijskih vlasti koje su, da bi sprečile povećani priraštaj (i tako izbegle da budu izložene kritikama i kaznama), žene nasilno sterilisali ili ih primoravali na abortus, Čen je postao pretnja za režim. I za to je platio najpre kućnim pritvorom, a onda i četvorogodišnjom robijom na koju je osuđen zbog „uznemiravanja saobraćaja“ i „uništavanja imovine“. Čim je pre 19 meseci otpušten iz zatvora, bez ikakvog pravnog osnova je ponovo stavljen u kućni pritvor. A onda je krajem aprila spas od maltretiranja potražio u bekstvu iz svog opkoljenog seoskog doma sve do američke ambasade u Pekingu. Trenutak za akciju je naizgled idealno tempirao: pred redovni godišnji kinesko-američki samit, koji je u Peking doveo i državnog sekretara Hilari Klinton. Kad se našao u ambasadi verovatno mu se učinilo da je najvažniji korak ka izbavljenju napravljen, i da se sada treba spremiti na dugotrajno, možda i višegodišnje čekanje dok dve vlade ne nađu obostrano prihvatljivo rešenje za diplomatski problem koji im je svojim potezom napravio. Ali, već šest dana kasnije Čen je iz ambasade prebačen u jednu pekinšku bolnicu - da bi sanirao povredu noge zadobijenu tokom bekstva - a njegov dalji status je neizvestan. Prema verziji američkih diplomata, ambasadu je napustio svojevoljno, posle obećanja kineskih vlasti da će biti dobro tretiran i da će mu, ključno, biti omogućeno da regularnim putem otputuje iz zemlje kako bi studirao u SAD. Međutim, kada se iz bolnice obratio zapadnim novinarima, kazao je da su ga s jedne strane Amerikanci nagovarali da napusti ambasadu, dok su ga sa druge kineske vlasti ucenile da to učini - preteći njegovoj supruzi. Čen, koji ranije nije imao nameru da beži iz Kine, izuzev u slučaju životne ugroženosti, sada kaže kako želi da sa porodicom što pre napusti zemlju, dok njegova supruga poručuje da Amerikanci „nisu uradili ono što su obećali“. A čvrstih garancija da su se kineske vlasti obavezale na bilo šta vezano za budući Čenov status - nema. Da li je američka diplomatija izneverila Čena, računajući da jedan aktivista nije vredan rizika narušavanja sad već neraskidivo isprepletenih odnosa dve velesile? Ili su Kinezi izmanipulisali Amerikance, ubedivši ih da im faktički isporuče Čena? To ostaje da se vidi. U očima zapadne javnosti izvesno je samo da je reputacija obe zemlje već pretrpela štetu. U vreme kad ovaj tekst odlazi u štampu kineske vlasti Čenu još nisu stavile do znanja da su pokrenule proceduru da on i njegova porodica dobiju pasoše. NJegov hod po mukama se nastavlja. Pravilo i izuzeci Kina je politiku jednog deteta uvela 1979. kako bi sprečila nekontrolisani rast stanovništva. Izuzeci postoje: pripadnicima etničkih manjina dozvoljeno je da imaju troje dece, a poljoprivrednici imaju pravo na drugo dete ukoliko je prvo dete žensko. Tehnički, i ostali mogu da imaju više od jednog deteta, ali su dužni da u tom slučaju plate novčanu kaznu, određuje im se veći porez, a roditelji rizikuju i otkaz. Nasilno izazivanje abortusa i sterilizacija zvanično nisu dozvoljeni, ali je upravo Čen izneo na videlo da je takva praksa široko rasprostranjena.