Neko drugo Sunce

Engleska internet-stranica Co-mputertan.com, čija je baza Fondacija „Skcin” iz Notingema, u februaru je svojim posetiocima dala veoma interesantnu ponudu: da samo sedenjem ispred monitora za pet minuta pocrne i dobiju boju koja će im trajati cele godine. U ponudi se našla i lepotica koja reklamira novu tehnologiju za sunčanje i koja nam objašnjava kako da naš monitor pretvorimo u aparat koji emituje ultraljubičaste zrake, zahvaljujući kojima ćemo, valjda, postati lepi kao ona. Za to je dovoljno da samo jednom kliknemo mišem na označeno polje i dobijemo prvi besplatni tretman. Pa ko bi odoleo, u toku samo jednog dana 30.000 ljudi je odlučilo da dobije preplanuli ten, a tokom narednih mesec dana broj se popeo na milion građana. Da li su preplanuli? Baš i ne. Desetak sekundi nakon ulaska u kompjuterski solarijum na ekranu se umesto veštačkog sunca pojavila poruka: „Ne dajte da vas lažu - izlaganje UV zracima će vas ubiti!” Zatim su sledila upozorenja o opasnosti od raka kože, bolesti od koje svakog dana u Velikoj Britaniji umre petoro ljudi. Od te bolesti je umrla i Karen Kliford, žena zbog koje je i osnovana Fondacija „Skcin“, sa zadatkom da ljudima objašnjava koji su uzroci koji dovode do tog neizlečivog oboljenja. Da li su posetioci sajta bili zahvalni na ovom besplatnom predavanju? Takođe, ne. Većina se žalila jer je uradila sve što je od njih traženo, a nisu pocrneli. Teško je objasniti zbog čega su ljudi posle mnogo vekova u kojima je svetao ten bio znak prestiža odlučili da ga zamene tamnim, radničkim i uvek vezanim za siromašniji sloj ljudi. Jedni tvrde da je za to kriva ekspanzija sporta i želja da se obični ljudi poistovete sa zdravim, snažnim i preplanulim atletama, a drugi da je sve to delo Koko Šanel. Ona je diktirala modu i ona je prva prošetala tamni ten. Uzaludno je godinama objašnjavala da se to dogodilo slučajno, da je bila na jahti i potcenila sunčevu svetlost, da je izgorela protiv svoje volje i da uopšte nije imala želju da lansira novu modu – moda je lansirana. Prihvatile su je mnoge tadašnje lepotice, najupečatljiviji primer je bila Brižit Bardo, nekoliko godina su šetale svoj savršeni ten i završile onako kako obično završavaju svi koji život provode po celi dan na plaži – sa odebljalom i izboranom kožom. Ali, bez raka kože ili njegovog najopasnijeg oblika melanoma jer je ozonska rupa probijena nešto kasnije. Tek kada se to dogodilo stručnjaci su se pozabavili statistikom i došli do poražavajućih podataka: od 1973. do 1994. godine, učestalost melanoma u SAD je povećana za 120,5 odsto, a ukupno, učestalost je najveća u Australiji, gde je od 1980. do 1990. godine povećana više nego trostruko. Tokom devedesetih u Australiji je na 100.000 stanovnika dolazilo 60 pacijenata sa melanomom, dok je u Srbiji taj broj bio daleko niži: četiri do pet obolelih. Svet je reagovao na ove pokazatelje, zaposlio dermatologe i farmaceutsku industriju. Zahvaljujući medijskoj kampanji i upotrebi savremenih sredstava za zaštitu od sunca, tokom poslednjih deset godina u Australiji je drastično pao broj obolelih, a sličan trend je primećen i u drugim zemljama koje su se pozabavile ovim problemom. Srbija se, ako se izuzmu sporadične akcije i povremeni napisi u štampi, tim problemom nije ozbiljno bavila. Statistika je neprecizna, sistem dijagnostikovanja još uvek nedovoljno razvijen, a jedina ozbiljna akcija je sprovedena u maju povodom Evropskog dana borbe protiv melanoma od strane Udruženja dermatovenerologa Srbije u saradnji sa Evropskom akademijom za dermatologiju i venerologiju i to u 14 srpskih gradova. Zahvaljujući kampanji „Euromelanoma 2009“ građanima je omogućeno da besplatno pregledaju mladeže i sve promene na koži koje su uočili. „Tokom pregleda imala sam 20 pacijenata i kod dva sam otkrila melanom, što nam jasno govori o učestalosti ovog oboljenja“, kaže dr LJiljana Andrić, član evropskog i američkog Udruženja dermatovenerologa, i dodaje: „U martu sam bila u San Francisku na godišnjem kongresu i mnogo se govorilo o štetnim uticajima sunčevih zraka. Pod broj jedan – solarijum je zabranjen i ne postoji predavanje na kome to nije bilo podvučeno bez obzira na to da li se radi o ultraviolet A, B ili C zracima. Sada svi smatraju da naša koža sve pamti, a svaka vrsta zraka nešto oštećuje: mi akumuliramo zračenja bilo da je to solarijum ili sunce. Što se tiče sunčanja, bez zaštite se više ne preporučuje ni u jedno doba dana. U SAD su mnogo radili na zaštiti i koriste se isključivo blok sredstva (potpuno blokiraju uticaj zraka): to više nije faktor 15 ili 20, već 50, 70 ili 85. Kreme koje se preporučuju za upotrebu preko cele godine imaju faktor 25, a u letnjem periodu najniži faktor je 50. Zaštita je morala da se promeni zato što više nema ozonskog omotača i jer Sunce više nije Sunce koje pamtimo od pre 25 godina, već je mnogo štetnije i mnogo jače. Više ne važi ni preporuka da se ne izlazi od 11 do 16 časova jer se ta granica pomerila toliko da se u suštini ne bi trebalo sunčati uopšte. Za organizam je sasvim dovoljno sunčanja onoliko koliko nas uhvati u prolazu.“ Osim malignih oboljenja, prekomerno sunčanje izaziva i benigne tumore kože, fleke, akne, alergije i još nešto – onemogućava našu kožu da stvara kolagen i primorava je da stari brže nego što bi trebalo. Naučnici sa univerziteta u Mičigenu su izveli opit u kome su učestvovali ispitanici stari između 50 i 75 godina kojima je ubacivana aktivna supstanca estrogena, i došli su do sledećeg zaključka: koža ispitanika nije počela da proizvodi kolagen koji je potreban za njeno podmlađivanje na mestima kao što su lice, vrat i šake, ali je počela na bedrima i kukovima (mestima koja su uvek zaštićena od sunčevih zraka), čak i kod najstarijih ispitanika. Da li to znači da je Sunce, koje sasvim opravdano smatramo izvorom života, postalo naš neprijatelj? Nije, slažu se stručnjaci, pa čak i dermatolozi čiji je posao da najglasnije upozoravaju, samo ćemo naš savez sa njim morati da napravimo na malo drugačijoj osnovi. U SAD i Evropi su sprovedena istraživanja na osnovu kojih se došlo do zaključka da na jednu osobu koja umre od kancera kože dolazi 50 osoba koji umru od nekog drugog malignog oboljenja, a mnoge među njima izaziva nedostatak vitamina D, koji se dobija iz sunčeve svetlosti. Najčešće su to tumori creva, debelog creva, dojki i pankreasa. Sva pomenuta oboljenja su rasprostranjenija u skandinavskim zemljama, a na hladnom severu je primetno još nešto – povećani broj dijabetičara. Međutim, u južnim i toplim krajevima ne samo da ima manje pojedinih oblika kancera već je manji i broj pacijenata sa reumom, dijabetesom, hipertenzijom, astmom, respiratornim infekcijama... Naravno, južnjaci su zbog svog tamnog tena zaštićeniji od severnjaka kada su u pitanju melanomi, ali to ne znači da je nemoguće naći balans na osnovu koga bi se ljudima sa bilo kojom bojom kože obezbedilo da koriste blagodeti Sunčeve svetlosti ili izbegava njegovu štetnost. U Australiji se već radi na leku „melanotan”, čijim će se ubacivanjem u telo omogućiti neograničeno vreme izlaganja suncu, a u isto vreme štiti organizam od raka kože. Dok se to ne dogodi, moraćemo da se snalazimo sa onim što imamo jer u Srbiji osim povećanog broja pacijenata sa melanomom imamo i drastično povećan broj pacijenata sa osteoporozom i drugim reumatskim oboljenjima. Ili, čak i pandemiju osteoporoze, kako kaže profesor dr Zoran Anđelković iz ordinacije Rheuma praxis. „Za sva reumatska oboljenja vitamin D je neophodan i on se u većini slučajeva reprodukuje iz kože. U ishrani nema mnogo namirnica koje ga poseduju, a njegov nedostatak u organizmu ili stvara bolest ili povećava rizik da do bolesti dođe. Mi pokušavamo da postignemo optimalnu količinu D vitamina u organizmu, a to je moguće ili uzimanjem lekova ili sunčanjem. Dermatolozi su u pravu kada kažu da sunce izaziva neželjene efekte tipa karcinoma kože i mi to imamo u vidu: zato preporučujemo da se sunčanje obavlja samo u periodu dana kada ima najmanje ultraviolet zraka. Dnevno je sasvim dovoljno da se neko sunča pola sata da bi se ta doza D vitamina napravila, nije potrebno da se ceo dan prži na suncu. Dakle, potrebno je sunčanje u trajanju između 20 i 30 minuta bez zaštite, a ako neko želi da produži, onda je zaštita neophodna. Takođe nije neophodno da se sunča celo telo, dovoljno je i pola, i to preporučujemo starijim ljudima. Problem je zima, mi smo na takvoj geografskoj širini da od oktobra do marta naš organizam ne može da resorbuje D vitamin i potrebno je, posebno kod žena, da se uzima u obliku leka. Ono što se stvori u toku leta ne deponuje se, to je jedna od zabluda sa kojom se susrećemo, već mora da se nadoknađuje na drugi način“, kaže dr Anđelković. Sa tim aspektom se slažu i dermatolozi. „Postoji sve veći broj žena koje u menopauzi obolevaju od osteoporoze i smatra se da je to posledica izbegavanja sunca. Lekovi za osteoporozu su teški za upotrebu, a daju veoma male rezultate i zbog toga je trenutno kampanja da se takvi pacijenti, uz prevenciju, ipak sunčaju“, kaže dr LJiljana Andrić. I pored mnogih da i mnogih ne u vezi sa sunčanjem, preciznih uputstava i opširnih analiza, postoji nešto sa čim se građani teško mire – preporuka da se deca mlađa od tri godine ne izvode na sunce. Ako apstrahujemo onaj sebični aspekt – šta ćemo sa njima dok se mi izležavamo na plaži, ostaje i onaj drugi – zašto im sada sunce smeta kada su nas u detinjstvu roditelji vodili na plaže da bi nas spasli od rahitisa i dozvolili kostima da se pravilno razvijaju. Razlog je jednostavan – tada nije bilo ozonske rupe, a i malo šta smo bogato vitaminima imali da uzimamo, osim sunca. Danas je rahitis prošlost jer se radi o bolesti koja se pojavljivala između dva svetska rata u vreme kada je pothranjenost bila velika i kada nisu postojale namirnice obogaćene vitaminom D (danas ga ima čak i većina margarina), i kada je riblje ulje bilo jedino pomoćno sredstvo. U današnje vreme, vitamin D se u vidu suplementa koristi u ishrani dece u prvoj godini života, prema preporuci pedijatara, a sa tim se slažu i stručnjaci za koštana oboljenja. „Dečja koža je osetljivija i postoji razlog da se ne sunčaju, ali u tom slučaju moraju da uzimaju AD kapi ili vigantol kapi“, kaže dr Anđelković. Jer, roditelji bi morali da imaju u vidu da je samo crvenilo dečje kože, čak i bez plikova, preduslov da se pojavi veći broj mladeža koji će kasnije povećavati rizik od melanoma.