Olakšali smo đačku torbu

Nedavno je Svetska banka uradila opsežnu analizu o tome kako bi Srbija mogla da uštedi u vreme ekonomske krize i došla do zaključka da plate u prosveti, na koje odlazi najveći deo budžeta, nisu visoke, ali da zaposlenih ima previše. Jedno od rešenja bilo bi da se nastavnici otpuste a da se u odeljenjima poveća broj učenika. Paralelno sa ovom analizom, urađeno je nekoliko istraživanja o naučnoj pismenosti naših đaka i došlo se do zaključka da baš i nemamo čime da se pohvalimo. Školski sistem se mora menjati, stav je ministra Žarka Obradovića, a kako izaći na kraj i sa tim i sa svim ostalim problemima koji prate obrazovanje, povod je za intervju koji je dao NIN-u. Izjavili ste da otpuštanja neće biti i pored preporuka koje ste dobili. Ostajete li pri tom stavu? - Taj problem može biti rešen bez otpuštanja, apsolutno ostajem na toj tvrdnji i to ću i predložiti. Uz sve poštovanje prema Svetskoj banci, vodićemo računa o potrebama Srbije i onome što mi želimo sa obrazovanjem, uz uvažavanje svih aspekata koji prate proces obrazovanja (demografsku situaciju, broj dece, broj nastavnika, opterećenost...), ali i vodeći računa o ekonomskim mogućnostima. Želimo da stvorimo jedan efikasan i kvalitetan sistem obrazovanja koji je u skladu sa iskustvima zemalja Evrope, jer ako smo krenuli u EU i pridržavamo se evropskih standarda, onda nema razloga da pravimo izuzetak u obrazovanju. Kako drugi, tako i mi. Znamo kako problem može da se reši bez otpuštanja, ali želim prvo da dobijem saglasnost u vladi, potom ću razgovarati sa sindikatima, a tek onda ćemo to javno saopštiti. To je mera korektnosti i prema partnerima i prema sindikatima. A šta mislite o ideji da se poveća broj učenika u odeljenjima kada smo već sada u problemu da se svi učenici aktivno uključe u onaj deo nastave koji je predviđen za diskusiju? - Pročitao sam autorski stav Sajmona Greja, predstavnika Svetske banke, i sa tim stavom se ne slažem. Kao ministar prosvete neću predložiti takvo rešenje. U najvećem broju zemalja Evrope prosek učenika po odeljenju je od 18 do 24 učenika i ne vidim zašto bi za nas važili drugačiji kriterijumi. Mi u Srbiji imamo specifičnu situaciju i mnoga nerešena pitanja. Broj učenika po odeljenjima je različit, jer moramo da uvažimo neke naše posebnosti. U Vojvodini je, recimo, omogućeno da se formiraju odeljenja sa 15 učenika, jer želimo da pomognemo u očuvanju etničkih posebnosti i jezika nacionalnih zajednica. Na drugoj strani, imamo odeljenja i škole gde je koncentrisano mnogo dece kao rezultat mehaničkog priliva stanovništva u velike gradove. Za rešavanje tih problema potrebni su vreme i precizni kriterijumi. Pravimo strategiju obrazovanja: kako Srbija treba da izgleda u narednih deset godina, koja je očekivana stopa rasta i šta bi trebalo učiniti da bi bila bogatija. I šta bi u oblasti obrazovanja trebalo promeniti da bi obrazovanje bilo u funkciji budućeg razvoja. Godinama živimo u uverenju da imamo veoma dobar obrazovni sistem, a često se suočavamo sa dokazima da nije baš tako. U čemu je problem? - Mislim da u nekim prethodnim godinama problemi obrazovanja nisu rešavani sistemski: primenjivali su se različiti modeli, a nije se vodilo računa šta sa njima dobijamo kao konačan rezultat. Na početku mandata izneo sam malo poznate podatke koji su izazvali veliko interesovanje stručne javnosti. Jedan je vezan za budžet Ministarstva prosvete i činjenicu da više od 96 odsto novca odlazi na plate zaposlenih, a da sa preostalih tri do četiri odsto pokrivamo sve ostalo (kredite, stipendije, domove...), što je izuzetno malo u odnosu na potrebe i stanje. Drugi je da Srbija nije obrazovana zemlja kao što se misli, a kamoli koliko bi joj trebalo: imamo 1.350.000 ljudi koji su nepismeni ili nedovoljno pismeni, a samo 6,5 odsto visokoobrazovanih. Bio sam iznenađen nekim istraživanjima, koja pokazuju da postoji određeni broj učenika u prvom razredu srednje škole koji imaju probleme sa pisanjem ili čitanjem, što je bilo nepojmljivo u nekom ranijem vremenu. Nacionalni cilj i državni interes jeste da se, što je brže moguće, podigne na viši nivo stepen obrazovanosti stanovništva, pogotovo mladih. Kao problem se pojavljuje i to što deca koja idu u školu, bar prema PISA testovima i istraživanjima Instituta za pedagoška istraživanja, pokazuju veliki stepen naučne nepismenosti. Šta je to što moramo menjati u sistemu? - Mnogo toga, jer ni sada nemamo potpuni sistem obrazovanja. Tek nedavno smo doneli standarde obrazovanja za osmi razred, sledi spuštanje na niže nivoe, do prvog, zatim slede novi nastavni programi i na osnovu njih sadržaji udžbenika. Tvrdnja da je funkcionalna pismenost mala i da zaostajemo za Evropom je tačna. Potrebno je mnogo vremena da bi deca savladala određene stvari, a to je rezultat nesređenosti u sistemu i neposvećenosti poslu i sadržajno (šta se predaje i kako su napisani udžbenici) i suštinski (koliko su nastavnici posvećeni svom poslu i koliko su i deca i nastavnici motivisani da školu osećaju kao mesto gde će steći znanje potrebno za život). PISA testovi su i ranije primenjivani, ali ništa nije činjeno da se ljudi upoznaju sa sadržajem. Mi smo ne samo pozvali stručnjake da nas upoznaju sa testovima, već smo ih i odštampali i podelili po školama da bismo i nastavnicima i deci dali priliku da se upoznaju sa njihovim sadržajem. Problem funkcionalne pismenosti se ne može rešiti u tako kratkom roku, ali smo uradili ono što smo mogli i što su nam stručnjaci savetovali. Uveren sam da smo napravili jednu pozitivnu atmosferu u kojoj takvi testovi nisu bauk, jer jedan od razloga loših rezultata može biti i trema od nečeg nepoznatog. Mogao sam da kažem da to nije komplementarno našem obrazovnom sistemu, ali smatram da smo na putu ka EU i ne možemo da prenebregnemo te testove, ni ocene. Ne samo da sam podržao da budemo deo tog sistema, već sam inicirao međunarodnu konferenciju o PISA testovima u Beogradu, koja je na moje veliko iznenađenje prošla potpuno nezapaženo u medijima. Sindikati nas ni ovog puta nisu iznenadili, opet su najavljivali da će štrajkovati početkom a ne krajem školske godine. Međutim, vi ste u utorak uspeli da postignete dogovor sa sindikatima. Kako ste sprečili rutinu? - Štrajk je najavljen zbog blokade računa u školama koje se nalaze u različitim gradovima i negde su te škole obaveza Republike, a negde lokalnih samouprava. Bez obzira na to o čijoj odgovornosti se radi, kada je Ministarstvo prosvete saznalo za problem, svi zajedno smo, uz pomoć Ministarstva finansija, odmah počeli da ga rešavamo. U javnosti je ispalo da smo počeli tek kada su sindikati zapretili štrajkom. Nije tačno: postoji moje pismo poslato premijeru Mirku Cvetkoviću još 31. jula u kome ga obaveštavam o problemu i kako ga treba rešiti, a odmah potom smo održali i telefonsku sednicu vlade. Odblokirani su računi u svim školama. Ako je to bio jedini problem – taj problem više ne postoji. Iako podela besplatnih udžbenika ide po planu, i dalje postoje oni koji tu akciju kritikuju. Zašto? - Kao jedna od kritika pojavljivalo se to što deca moraju da pišu po udžbenicima, a niko nije pominjao da postoje i udžbenici po kojima se ne piše i da već u drugom razredu skoro i da nema udžbenika po kojima se piše. Kada me neko pita da li se to isplati i kaže da je ekonomska situacija teška, mogu da mu odgovorim samo da je ekonomska situacija upravo razlog i da je ovo pravo vreme – pomažemo ljudima i pomažemo prosveti. Ideja nam je da se svake godine uvede još po jedna godina i da se projekat besplatni udžbenici nastavi, jer ovo nije ideja jednog ministra i jedne vlade. Da li je tačno da ste merili težinu udžbeničkih kompleta? - Jesam. Kada smo ustanovili šta je komplet, smanjili smo broj školskih knjiga i težinu kompleta. Nismo bili lenji već smo uzeli komplete dva izdavača, jedan je bio težak 3 kilograma i 132 grama, a jedan 3 kilograma i 590 grama. Kada se na to doda težina svezaka, pribora i torbe, dolazi se do četiri kilograma, a to je daleko manje od onih 6 kilograma i 200 koji su bili prošle godine. Lokalna samouprava zbog gripa zatvara škole Na koji način se škole spremaju za moguću pandemiju gripa? - Od prvog trenutka kada nas je ministar zdravlja informisao o pojavi gripa, Ministarstvo prosvete se uključilo u vladin program. Nema razloga da se u ovom trenutku širi panika, ali svako od nas mora znati šta je njegov deo posla. Naše nije da procenjujemo koju bi školu eventualno trebalo zatvoriti ako se grip pojavi u njoj. To rade epidemiolozi. Naš zadatak je da zajedno sa lekarima utvrdimo šta je razlog nedolaska nekog deteta ili nekog nastavnika i da vidimo šta nam valja činiti u toj situaciji. Lokalna samouprava treba prva da donese odluku o eventualnom zatvaranju škole, a naša obaveza je da utvrdimo koji su slobodni dani u kojima će se nadoknaditi propušteni časovi. Znamo šta nam valja činiti i spremni smo. Kao nepopravljivi optimista, nadam se da se grip neće pojaviti u velikom obimu i da redovan rad škola i fakulteta neće biti doveden u pitanje. Pažnja studentima i roditeljima U toku je peti popravni krug za fakultete koji nisu dobili akreditaciju. Šta će biti sa studentima na fakultetima koji ne budu akreditovani i čija je odgovornost to što neće moći da dobiju dipplome ili upišu master studije? - Mi sve vreme skrećemo pažnju studentima i roditeljima da budu obazrivi prilikom izbora fakulteta koji žele da upišu. Na sajtu Komisije za akreditaciju mogu se pronaći svi fakulteti koji imaju rešenje o akreditaciji ili su u postupku akreditacije. Naravno, na svaki slučaj za koji saznamo reagujemo odmah – tražimo kompletnu dokumentaciju od dekana i šaljemo prosvetnog inspektora na teren da utvrdi stanje i naloži kaznene mere. Međutim, očigledno je da ćemo ovaj problem u potpunosti rešiti donošenjem Izmena i dopuna ZPažnja studentima i roditeljima U toku je peti popravni krug za fakultete koji nisu dobili akreditaciju. Šta će biti sa studentima na fakultetima koji ne budu akreditovani i čija je odgovornost to što neće moći da dobiju dipplome ili upišu master studije? - Mi sve vreme skrećemo pažnju studentima i roditeljima da budu obazrivi prilikom izbora fakulteta koji žele da upišu. Na sajtu Komisije za akreditaciju mogu se pronaći svi fakulteti koji imaju rešenje o akreditaciji ili su u postupku akreditacije. Naravno, na svaki slučaj za koji saznamo reagujemo odmah – tražimo kompletnu dokumentaciju od dekana i šaljemo prosvetnog inspektora na teren da utvrdi stanje i naloži kaznene mere. Međutim, očigledno je da ćemo ovaj problem u potpunosti rešiti donošenjem Izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, na čemu se uveliko radi, čime će svi oni koji rade suprotno Zakonu snositi odgovarajuće konsekvence. Zakona o visokom obrazovanju, na čemu se uveliko radi, čime će svi oni koji rade suprotno Zakonu snositi odgovarajuće konsekvence.