Defektno obrazovanje

Najzad se pojavio autor, Bojan Jovanović, koji je otvoreno progovorio o tragičnoj sudbini našeg obrazovanja, posebno visokoškolskog. NJegova elaboracija, sasvim ispravno, svodi se na činjenicu da ovakav sistem produkuje školske primitivce. Za očekivati je da se pojave zaštitnici postojećeg sistema, posebno oni koji su se odlučili za takav vid obrazovanja. Međutim, ono što se nikad nije moglo očekivati je ekspanzija visokoškolskih ustanova bez pokrića, posebno menadžerskog tipa, nakon formiranja Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Komisije za akreditacije i proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova. Paradoksalno je da su svi organi kumovali hiperprodukciji ovih ustanova dajući akreditacije za pretpostavljeni kvalitet obrazovanja bez kasnije provere obrazovnog procesa, čiju letvicu su mnoge ustanove znatno spustile da bi privukle što veći deo studentske populacije. Jedan od osnovnih problema, čak sistemski defekt, obrazovnih programa ovih ustanova je u slaboj pragmatičnosti i upotrebljivosti jer su lišeni informacione strukture koja ih jedino može učiniti životvornim. Ova vrsta infrastrukture je omogućila razvoj ekonomije zasnovane na znanju, uveliko prisutne u razvijenim društvima.