KAFA

Ne sećam se šta je bio povod da pre više od dvadeset godina na ovom mestu pišem o kafani. Ovoga puta razlog što pišem o kafi je konkretan. U Etnografskom muzeju je još dva dana otvorena tematska izložba „Evropski put kafe“. Izložena je privatna kolekcija predmeta vezanih za kafu Radmila Mulića koji je, sa vajarem Radetom Markovićem, autor izložbe. Radmilo već godinama skuplja sve što je vezano za kafu: mlinove, pržune, šoljice, fildžane, džezve, plakate, i mnogo šta čiji naziv i ne znam. Strasni kolekcionar je obično istraživač istorije predmeta koje skuplja, pa je takav i Radmilo. Tako je u njegovom katalogu objavljena mapa Evrope 16. veka sa godinama kad su osnovane kafane na putu kafe iz Etiopije na naš kontinent. Na mapi piše: prva kafana na tom putu otvorena je u Beogradu 1522. godine, znači ranije nego prva venecijanska 1592, bečka 1683. ili londonska 1652. godine. Jedna stara arapska izreka veli: “Kafa mora biti vruća kao pakao, crna kao mastilo, a slatka kao ljubav.“ Postoji nekoliko osnovnih načina kako se u svetu sprema kafa. Naše spravljanje kafe sa dva ključa je turski način. Smatra se da je turska i kad se prvo na vatru stavi samlevena kafa sa šećerom, a prelije vodom tek kad se smesa zaprži. Sa našim nedavnim nacionalnim buđenjem turska kafa je prekrštena u srpsku. Filter kafa je napolitanskog porekla, a kafa sa nešto mleka smatra se indijskim ili indonežanskim specijalitetom. Svako zna da je raspoloženje koje izaziva kafa od kofeina, koji deluje kao laka droga. Međutim, malo ko zna da sto grama pržene kafe sadrži od jednog do tri grama kofeina. Kad se skuva ili prelije vrelom vodom, gubi se nešto manje od dva procenta kofeina. Tako šoljica kafe (za koju je potrebno šest zrna kafe) sadrži od 50 do 150 miligrama kofeina. Niko ne zna neobičnu činjenicu da takozvana tanka kafa ima više kofeina nego jaka. Dejstvo kafe je individualno. Tako neko od večernje šoljice kafe ne može da zaspi, a drugog ona uspavljuje. Kod nekoga previše kafe izaziva bol u stomaku, a drugom to uopšte ne smeta. Od osamdesetih godina prošlog veka ušla je u modu dekofeinizovana kafa. Retko ko zna da šolja takve kafe ipak sadrži deset miligrama kofeina, istina malo u odnosu na 150 miligrama koliko sadrže normalne kafe. Manje je poznato da je kafa od arapske reči qahwah - vino, jer je zamenila od islamskog sveštenstva zabranjeno vino, kao što je u prošlosti zamenjivala i novac. Bilo je to pre nekoliko vekova kada je jedan afrički rob vredeo tri vreće brazilske kafe. Najpoznatije poređenje sa kafom, u političke svrhe, pripada Umbertu Eku koji je rekao da su „šezdesetosmaši uobražavali da je dizanje revolucije lako kao pravljenje instant kafe“. Još je ciničniji bio Malkolm H (1925-1965), borac za crnačka prava, koga je u Harlemu ubio njegov protivnik, pripadnik pokreta muslimanskih Afroamerikanaca: “Ublažavanje borbe za crnačka prava paralelnom borbom za opšta ljudska prava liči mi na dodavanje pavlake u kafu jer vam se čini da je prejaka. Tako dobijate kafu koja ne budi, već uspavljuje.“