Opet u sedlu

Ponovo u vlasti! Ni najveći optimisti među socijalistima to nisu mogli da očekuju posle izbora 28. decembra prošle godine. NJih su i pre i posle izbora mučila dva problema: kako preuzeti što više vlasti nad partijom iz ruku Slobodana Miloševića i kako napuniti partijsku kasu za koju Zoran Anđelković neprekidno tvrdi da je sasvim prazna. Prvi problem se uvećao posle izbora jer nije poštovana Miloševićeva volja ko treba da bude poslanik, pa se o drugom problemu nije ni govorilo. I onda odjednom lek za sve probleme u politici: ponovo u vlasti!

Zato je i bilo veselo u poslaničkom klubu Socijalističke partije Srbije u sredu, 4. februara oko 9 časova. Socijalisti su tada sasvim dobro znali da će glasati da Dragan Maršićanin, potpredsednik DSS-a, postane predsednik Skupštine Srbije i v.d. predsednika Republike Srbije, i da će tu uslugu Demokratska stranka Srbije platiti odbacivanjem mogućnosti da njenu buduću vladu na bilo koji način podrži Demokratska stranka.

“Tražili smo od DSS-a da javno kažu sa kim neće u vladu, odnosno čiju podršku neće”, kaže za NIN Ivica Dačić, predsednik Glavnog odbora SPS-a.

Dakle, vaš jedini uslov bio je da DSS javno kaže da neće da sarađuje sa DS?

- Već su to rekli. Tvrdili su nam da je to odluka organa njihove stranke, ali mi tu odluku nismo videli. A hteli smo da je vidimo kako ne bismo bili iskorišćeni za jednokratnu upotrebu. Izjava koju je Maršićanin dao u Dnevniku RTS-a (utorak, 3. februar), smatramo kao odluku organa DSS-a.

To onda znači i da ste se dogovorili o podršci manjinskoj vladi?

- Ne, to ne znači da smo se dogovorili da učestvujemo u vladi ili da damo podršku manjinskoj vladi. Ovo samo znači da vlada sigurno neće biti pravljena sa Demokratskom strankom, a sa kim i uz čiju pomoć će biti sastavljena - to će se videti, kaže Dačić.

A pošto novi izbori svakako ne bi odgovarali ni socijalistima, ni DSS-u ni G17 plus, onda je jasno da će Srbija dobiti manjinsku vladu zasnovanu na podršci partije čiji je predsednik i dalje Slobodan Milošević. Predsednik? Uslovno rečeno.

Kongres SPS-a je zaključio da je Milošević predsednik, ali da zbog zatočeništva nije u mogućnosti da tu funkciju i obavlja te bi partiju neposredno trebalo da vodi predsednik Glavnog odbora. Primivši u ševeningenskom pritvoru delegaciju sa Dačićem, Miloradom Vučelićem, Zoranom Anđelkovićem... Milošević se sa tom odlukom voljno ili nevoljno pomirio. Ipak, hteo je da i dalje bira kadrove, ponavljajući nauk Lenjina i Staljina da je sve u kadrovima. Glasonoše njegove predizborne pobune su bili Hadži Dragan Antić (bez funkcije u SPS-u) i Milutin Mrkonjić. Miloševićev glas je tada poslušan, ali nije kada je sastavljan spisak poslanika SPS-a za Skupštinu Srbije.

Šta ako Milošević kaže da ste postupili mimo njegove volje i ako pozove građane da na sledećim izborima ne glasaju za SPS.

- To je onda samo njegova odluka. Ovo nije Miloševićeva partija, ovo je Socijalistička partija Srbije. Učinićemo sve u interesu partije i ako je predlog Miloševića u skladu sa tim - prihvatićemo ga.

Nije li ovo blago uklanjanje Miloševića, nešto što liči na ostvarivanje želje Zapada da se odreknete Miloševića?

- Ne. Ovo nema veze sa Zapadom, ima veze sa odlukom Kongresa. Nije ovde reč da li neko želi da pravi distancu prema Miloševiću, da li želi na neki način da ga smeni. Kongres je zaključio da Milošević ne može da obavlja funkciju predsednika, da te nadležnosti preuzima predsednik Glavnog odbora.

Da li ćete imati problema što među poslanicima nemate ljude koje je predložio Milošević?

- Ne znamo. Možemo da imamo njegovu ljutnju. Ali i mi smo ljuti na njega što je predložio da od 22 poslanika 16 bude iz udruženja “Sloboda”. To je poniženje za SPS, kaže Dačić.

Priča sa Miloševićem nije tako crno-bela. Važnija od kadrovske igranke u SPS mu je njegova odbrana u Hagu. Ulazak SPS-a u vlast tu odbranu može da olakša na mnogo načina: finansijski, dostupnošću podacima, radikalizacijom odnosa sa Tribunalom... Ako bude tako, Milošević može i da se ne naljuti na SPS i da posavetuje “Slobodu” da se ne buni što je nema u Skupštini Srbije. Neki funkcioneri SPS-a nezvanično kažu da je Milošević poslao poruku tipa snalazite se kako znate, uzmite sve što možete.

Na Glavnom odboru socijalista, u utorak, 3. februara, samo je jedan povratnik iz redova Baneta Ivkovića, upitao: “A šta ako se Sloba naljuti?” Ako se pak, Milošević naljuti, najbolja odbrana Dačića, Vučelića, Anđelkovića i ostalih biće u što je moguće dužoj podršci manjinskoj vladi Vojislava Koštunice. Socijalisti tako mogu da budu mnogo odaniji i verniji partner DSS-a nego što će to biti G17 plus i SPO/NS. Jer, ma koliko to oni skrivali, strah od Miloševićeve kletve za izdajstvo i poziv biračima da ne glasaju za SPS i te kako mogu da koštaju ovu partiju.

Toliko o prvom problemu socijalista - Miloševiću. Drugi problem, novac, oni će svakako pokušati da reše kroz prisustvo u upravnim odborima javnih preduzeća, direkcija, fondova... Ne treba sumnjati da se o toj stvari razgovaralo u pregovorima DSS-SPS kojih je bilo nekoliko od izbora do izglasavanja Maršićanina, kako za NIN nezvanično tvrde neki socijalisti kao i ljudi iz takozvanog demokratskog bloka partija. O tome postoje različite izjave s jedne strane Dačića, a sa druge Vučelića i Anđelkovića. Prvi kaže da o tome nije bilo reči. Druga dvojica da je jedino logično da i SPS dobije taj deo kolača. Uz podršku manjinskoj vladi SPS će dobiti i lakši pristup medijima.

Za NIN Dačić kaže da je normalno očekivati da SPS dobije svoje mesto u skupštinskim telima, pa i u upravnim odborima ako se ta mesta budu delila kao nekada po partijskoj pripadnosti, ali i da SPS svoju podršku nije uslovljavao funkcijama u upravnim odborima. “Ako nismo tražili ministarska mesta, zašto bismo tražili niže funkcije?”, pita Dačić.

Međutim, i ako budu dali podršku manjinskoj vladi bez dobijanja i jednog jedinog mesta u ministarstvima, upravnim odborima, agencijama, fondovima... socijalisti će biti odgovorni za rad te vlade. I to po negativnom principu: uspesi i neuspesi vlade pripisivaće se Vojislavu Koštunici, Mlađanu Dinkiću i Vuku Draškoviću, Dačiću će pripasti samo neuspesi. Otuda je i među socijalistima bilo rasprave da li ući u vlast do grla ili je samo izdaleka gledati a neprestano glasovima podržavati u Skupštini Srbije. Pobedila je druga opcija možda zato što je procena samih socijalista da im to više odgovara, možda zato što je DSS rekao da je maksimalna cena koju on može da plati za “pranje biografije” SPS-a prihvatanje njegove podrške manjinskoj vladi, da bi socijalista ministar u novoj vladi Srbije bila cena koju Vojislav Koštunica u ovom trenutku nikako nije spreman da plati.