Spor i težak put ekonomske obnove

Dobitnik Nobelove nagrade za 2008. godinu, prof. dr Pol Krugman nije optimista kad je reč o oporavku svetske ekonomije u narednoj godini. On očekuje spor privredni rast i visoku stopu nezaposlenosti, pri čemu ne isključuje mogućnost da pojedine države ponovno upadnu u recesiju. Krugman je ovo istakao u svom predavanju koje je prošle nedelje održao u ljubljanskom Cankarevom domu, a posvetio ga je godišnjici svetske ekonomske krize. Poznat kao veliki kritičar bivše američke administracije, zamerio joj je snižavanje poreza, što je rezultiralo povećanjem budžetskog deficita, pogoršanjem ekonomske situacije i daljim bogaćenjem imućnih slojeva. Deo krivice za krizu Krugman je pripisao i nekadašnjem guverneru američke centralne banke Alanu Grinspenu, koji nije regulisao investicione banke i hipotekarno tržište, a dozvolio je i neobuzdano trgovanje sa izvedenim finansijskim instrumentima i ukidanje zakona koji su nalagali razdvajanje komercijalnih i investicionih banaka i osiguravajućih društava. Nije poštedeo ni sadašnju administraciju Baraka Obame, koju kritikuje zbog prevelike podrške finansijskom sistemu i nedovoljnog fiskalnog paketa pomoći. Drugim rečima, predsednik Obama spasava velike banke umesto ljude. Krugman ipak ocenjuje da je Amerika počela da izlazi iz recesije, jer svi indeksi pokazuju izvesno poboljšanje industrijske proizvodnje, što je dobar znak. Izgleda da se radi o stabilizaciji na izuzetno niskom nivou ostvarenog BDP, a dno krize je postignuto krajem 2008, rekao je Krugman i osvrnuo se na globalni karakter krize. „Malo je država koje su mogle da se distanciraju od ovog opšteg kretanja. U Japanu nije postojao balon hipotekarnih stambenih kredita, kao u SAD. Evropa je pak imala druge balone koji su se javljali pre svega na području finansija. Zapravo se kriza porodila iz ovih balona, koji su se rasprsnuli, jer su bili bez realne osnove u tržišnoj ekonomiji“, tvrdi Krugman. Ako upoređujemo rast BDP-a po trendu koji bi nastao da krize nije bilo, Evropa i SAD su zbog krize izgubile osam odsto BDP-a. To se odrazilo i na Japan, koji je doživeo najveći pad, zbog velikog smanjenja svetske trgovine, od koje u velikoj meri zavisi. A kako je kriza počela? Krugman tvrdi da je povoda bilo više: nedostatak resursa, pad vrednosti deonica na tržištu kapitala, porast cena stanova i drugih nekretnina i do 100 odsto, npr. u Kaliforniji, Floridi, Španiji i Irskoj, i njihov neočekivan drastičan pad, veliki dug u privatnom sektoru, koji je registrovan još u 2004. godini, a kulminirao je u 2008. Niko nije bio zabrinut, kako ocenjuje Krugman, zbog toga kako i šta radi finansijski sektor. Svi su želeli da se što više zaduže i da prodaju taj dug dalje. Razvoj događaja bi bio možda drugačiji da je američka vlada pre skoro godinu dana spasla američku investicionu banku Leman Braders. S njenim propadanjem je krenuo efekat snežne grudve, nije bilo jasnih pravila koga spasavati i nije bilo kontrole, rekao je Krugman. U budućnosti, u finansijskom sektoru je potrebna drukčija politika. Krugman smatra da će banke morati da posluju jednostavnije, sa mnogo više rezervi kapitala, sistem neće smeti da stimuliše nuđenje komplikovanih vrednosnih papira, biće potrebna veća zaštita potrošača. S obzirom na povećanu zaduženost država, kao zabrinjavajuću je označio činjenicu da proračunski deficit raste, ali je kratkoročno dobro da država uprkos smanjivanju poreskih prihoda još uvek garantuje osnovnu socijalnu i zdravstvenu zaštitu. Kao ključno je istakao održavanje potrošnje. Put ekonomske obnove biće, po Krugmanu, spor, težak i dugotrajan. Iz krize se nešto i naučilo: vlada je postala fleksibilnija, javni sektor je delovao stabilizaciono i izbegle su se greške naših dedova iz recesije u prošlom veku. Međutim, nezaposlenost će se, po njegovom mišljenju, nastaviti do kraja recesije, do 2011. i duže. Krugman je komentarisao i ekonomsku situaciju u EU, ističući da je do velikih neravnoteža došlo oko 2000. godine na nivou pojedinih država. Nemačka je, na primer, imala veliki suficit, a ostale zemlje deficit. Ovde nisu uključene baltičke države, koje su relativno male ekonomije, ali koje su imale ogromne deficite i to je bio balon čije posledice ljudi nisu shvatili. Radilo se o potpuno neodrživim protocima kapitala. Po Krugmanu, treba uzeti u obzir i to da je stvaranje evra izazvalo priličnu inflaciju, veće troškove i pad konkurentnosti. Prilivi novca koji su EU omogućavali rast, iako nije više bila konkurentna, sada su presahnuli. I što sada? Kako se prilagoditi? Odgovor uvaženog nobelovca bio je da će oporavak u Evropi biti dug i težak, jer velike neravnoteže teško je balansirati evrom kao zajedničkom valutom, jednom monetarnom i 16 fiskalnih politika, i tržištem rada koje je znatno manje mobilno nego u SAD. Kad je reč o dosad usvojenim merama protiv krize, Krugman konstatuje da na svetskom nivou nema jedinstva što se tiče rešenja, ali se nada da će nas iz recesije izvući razvoj nečeg novog, nečeg što će ličiti na revoluciju koju je započeo Internet. Smatra da bi polaznu tačku u pokretanju rasta mogao predstavljati razvoj „zelenih“ tehnologija i novih transportnih puteva. Što se tiče kratkoročnih mera, nulte kamatne stope su pokazale da ni izdaleka nisu dovoljne za pokretanje potražnje. Osvrćući se na tvrdnje pojedinih ekonomista da su centralne banke u opticaj pustile ogromne količine novca, pa se pojavljuje pretpostavka da ćemo se u budućnosti suočiti sa poplavom likvidnosti i visokom inflacijom, Krugman je ovakve pretpostavke odbacio i zaključio da je inflacija čisti izum ljudske mašte. U sadašnjem sistemu nema ni traga inflacije. Slično je bilo i u tridesetim godinama. Šta nobelovac kaže o budućem položaju dolara? „Što se tiče dolara, rekao bih da to nije tako značajna tema. Pa šta ako dolar postane samo jedna od podjednako jakih svetskih valuta. To ne bi bilo tako grozno. Svejedno, smatram da se to još dugo neće dogoditi. Jedino evro može da konkuriše dolaru po upotrebljivosti i dubini tržišta, no krizna fragmentacija Evrope je verovatno pogoršala poziciju evra. Smatram da je dolaru kao svetskoj valuti položaj osiguran i u sledećoj deceniji.“ Krugman je dao intervju za ljubljansko „Delo“, a u ovom listu je posebno naglasio mogućnost upadanja u novu krizu, budući da se od početka ove postojeće vrlo malo toga promenilo. Sistemski rizik u finansijskom sistemu ostaje budući da moćni lobiji sprečavaju kontrolu, a možda se već približava i novi balon. Krugman ocenjuje da je situacija uporediva sa onom iz 1999. godine, odnosno, vremenom neposredno nakon izlaska iz krize 1998. Ni nakon nje nisu usledile reforme, stroža regulacija i kontrola. „Seme današnje krize posejano je tada, a seme neke buduće krize seje se danas“, zaključio je Krugman. Zato njegove projekcije za 2010. godinu nisu optimistične. Očekuje vrlo spor privredni rast, pojedine države mogle bi da ponovno upadnu u recesiju, nezaposlenost će i dalje biti visoka Ni za Evropu u celini ni za Sloveniju Krugman ne isključuje ponavljanje japanskog scenarija iz devedesetih godina prošlog veka sa decenijom niskog rasta i deflacijom. Na konstataciju da smo početkom godine stajali na rubu provalije i na pitanje kako daleko od ruba smo danas, Krugman odgovara: „Globalni finansijski kolaps teško možemo da očekujemo, budući da ga sprečavaju velike državne garancije, koje podržavaju i jačaju finansijski sistem. Isto tako, teško možemo da zamislimo potpun kolaps na strani potražnje potrošača, budući da smo se pobrinuli za odgovarajuću sigurnosnu mrežu. Pravi rizik za sve danas predstavlja mogućnost ponavljanja izgubljene decenije, kakvu je doživeo Japan.“ Pol Krugman, pedesetšestogodišnji Amerikanac, jedan je od vodećih ekonomista u svetu. Nobelovu nagradu za ekonomiju dobio je za razvoj nove teorije u međunarodnom poslovanju i za pionirski rad na ekonomskoj geografiji, odnosno geografskoj koncentraciji bogatstva. Kolumnista je „NJujork tajmsa“. Autor je više od 200 rasprava i dvadeset knjiga. U najnovijem izdanju knjige „Povratak ekonomije depresije i kriza 2008. godine“, predstavio je mere koje bi se morale preduzeti za savlađivanje krize i skretanje svetskih privrednih trendova u pozitivan pravac. Tim radom je nobelovac doprineo raspravi o razumevanju i političkim implikacijama krize. Bio je zaposlen u Savetu predsednikovih ekonomskih savetnika. Dr Pol Krugman je profesor ekonomije na Univerzitetu Prinston. Kritika MMF-a Krugman je u okviru Evrope pohvalio Sloveniju što je ostala dovoljno fleksibilna, nije poklekla pred diktatom Vašingtona i nije primenjivala sve recepte koje su joj propisali u MMF-u i u drugim međunarodnim finansijskim institucijama. Prema Krugmanovom shvatanju, politika MMF-a već je u prethodnoj azijskoj krizi bila neodgovarajuća. Pokazalo se da se situacija posle njihove intervencije još pogoršala: „LJudi očekuju da će MMF sada bolje reagovati u istočnoj Evropi i da će usvojene mere biti fleksibilnije. Znam, da su ljudi veoma razočarani načinom na koji MMF pokušava da spasava istočnu Evropu, slično kao što je to radio u Tajlandu 1997. godine“, rekao je Krugman. Zato evrozoni predlaže više poreskih olakšica i više nekonvencionalne monetarne politike. Savet Na pitanje kakve politike preporučuje vladama za naredni period, Krugman odgovara: „Kada ne bi bilo nikakvih političkih ograničenja, pokušao bih da uvedem novu seriju finansijskih stimulacija, pomoću kojih bi se povećale potražnja i potrošnja. Takođe, podigao bih ciljnu inflaciju za nekoliko posto, što bi takođe povećalo potrošnju. Sada posebno ne pozivam na to, jer ne vidim političku volju.“