Glad

Reč glad se ove jeseni kovitlala stvarnošću kao u nekom košmarnom snu. Jedni su gladovali iz solidarnosti prema gladnima, drugi su prebrojavali gladne među našom decom i našli ih više nego što nam savest može da izdrži. Jedni su povećavali porcije narodnog obroka, drugi su, jadni, gladovali da bi skinuli prekomerne kilograme. A treći su po biblioteci tražili mladalački roman „Glad“ (1890), koji je proslavio Knuta Hamsuna, budućeg nobelovca odlukom drugih i kvislinga svojom odlukom, kao nešto zakasneli odjek predstave „Pisac“ norveškog ansambla iz Bergena na 43. Bitefu . Matičin Rečnik srpskog jezika definiše glad kao: 1. neprijatni osećaj koji se stvara u čovečjem ili životinjskom organizmu zbog nedostatka hrane; 2. oskudno unošenje hrane u organizam (zbog nemaštine, zabrane ili uzdržavanja); 3. krajnja oskudica u životnim namirnicama (usled nerodice, rata i sl.). Dragan Krstić u svom Psihološkom rečniku (1996) ovako objašnjava mehanizam gladi: „Opšti fiziološki uzrok je negativan bilans metabolizma, koji se odražava na pokrete želuca, količine šećera u krvi hormonalnog tipa, koje još nisu identifikovane. Glad je praćena širim psihološkim stanjima u kojima preovlađuje imperativna usmerenost ka hrani, koja često potiskuje sve druge psihološke sadržaje. Ona pobuđuje bazične instinkte, koji mogu znatno izmeniti celokupnu motivacionu strukturu ličnosti.“ Tako da je Gandi (1869-1948) bio u pravu kad se upitao: „Zar će glava tražiti mirisno cveće, kad trbuh traži šaku pirinča!“ Žarko Trebješanin u svom Rečniku psihologije (2000) u obradi odrednice glad ide još više u detalje: „Biološki nagon, spada u nagone samoodržanja, koji se javlja usled dužeg lišavanja hranljivih materijala u organizmu, a manifestuje se u aktivnosti organizma usmerene na traženje i uzimanje hrane. Cilj ovog nagona je uvek hrana, ali vrsta jela može drastično varirati od kulture do kulture (ono što je u jednoj poslastica, u drugoj izaziva odvratnost) i od pojedinca do pojedinca... Centar za glad i sitost nalazi se u hipotalamusu, a aktivira se kada opadne nivo glikoze u krvi.” Reč glad je opšteslovenska reč sa malim varijacijama u savremenim slovenskim jezicima, s tim da Slovenci, pored reči glad, imaju za isti pojam i reč lakota, a za gladan lačen. Kako je reč glad slična staroindijskoj reči grhhati koja znači pohlepan, verovatno je srodna sa engleskom reči greed pohlepa. U našem narodu postoji izreka čiji adekvat postoji manje-više u svim živim i mrtvim jezicima: „Sit gladnom ne veruje“. Milan Dedinac je ovako pevao u svojoj pesmi „Najednom je banula glad“: „Glad ima grdna usta i zapanjeno telo. Staze kojima stiže uvek su iste: Ona za ratom, s vojskom i logorima ide. A ruke su joj prazne I čiste.“