Promene

Moram odmah da priznam da mi nikad nije bilo teže da napišem komentar. A, napisao sam ih... Niti ih brojim, niti sam većinu sačuvao. Naprosto sam taj deo posla ili obaveze doživljavao kao nešto obično, nešto što predstavlja redovan novinarski radni zadatak. Zašto bi sad bio problem da se obratim čitaocima NIN-a, koji u rukama drže ovaj broj, koji je po mnogo čemu različit ili nov u odnosu na prethodne, a opet ima šmek tradicije i prepoznatljivosti? Da li je razlog to što su čitaoci NIN-a nešto posebno? Možda. Ne bih da ispadne da se ulagujem, bez obzira na to što sam uvek govorio i tvrdio da novinari i urednici moraju prema čitaocima da imaju poseban odnos, da su oni gospoda čitaoci, visočanstvo čitaoci, da su bolji od nas koji im se obraćamo... Ko god smatra suprotno taj ili ne zna šta je novinarstvo ili bi trebalo što pre da napusti ovu profesiju. Nažalost, mnogo toga ružnog i lošeg se nataložilo i u novinarskoj profesiji. Mnogo je površnosti i neznanja, dodvoravanja i pristajanja na kompromise. Sve je više zavisnosti od nove sile u ovom poslu – marketinga. Tajkuni su postali opasniji po novinarstvo od političara, a njihov novac je prerastao moć političke (pri)sile. Nepuna tri i po meseca i 15 potpisanih brojeva NIN-a je premalo da bi glavni urednik svodio račune. To i nije razlog za ovaj tekst. Razlog je „svođenje“ budućnosti. NIN neće pristajati na kompromise u ime interesa političke ili finansijske oligarhije, niti će demokratsku orijentaciju vezivati za bilo koju stranku ili ideologiju. NIN neće odustajati od kritike vlasti i svega što ne donosi dobro srpskom društvu. Cilj kritike ne sme da bude ideološka osveta ili kritizerstvo, već činjenica da je vlast najodgovornija za probleme u državi, a samim tim i da ona mora da bude podložna promenama, da se menja ili smenjuje. NIN neće objavljivati uvredljive tekstove na račun bilo čije rasne, verske, nacionalne ili rodne pripadnosti. NIN neće pristajati da ugrozi osnovna pravila i kriterijume novinarstva. NIN neće biti NIN ako sve ovo bude dovedeno u pitanje. Kako to postići? Prostom promenom izgleda novina ili uvođenjem nekoliko novih rubrika? Naravno da to nije rešenje. Promena celofana nikad nije predstavljala garanciju kvaliteta proizvoda. Suština je u smislu reči – promene. Da Heraklit nije izgovorio „panta rei“, verovatno bi ostao anonimni Grk, a da nema promena, ni Heraklit ne bi mogao da sažme ovu filozofsku misao u dve reči, niti bismo mi sada mogli da rabimo, recimo, ono što nam je ostavio Gutenberg. Želja za promenama je konstanta bez koje čovek ne bi bio, uprkos svim manama, najsavršenije biće na planeti. Prvi broj Nedeljnih informativnih novina izašao je 26. januara (subota) 1935. godine. Bio je štampan latiničnim pismom. Nije dugo opstao, izašlo je svega 26 brojeva. I tada je bilo opasno zamerati se vlastima. Ponovo je počeo da izlazi na Božić 1951. godine. Najveću promenu NIN doživljava početkom 1970. godine, kada prerasta u prvi srpski njuzmagazin. Od tada se NIN menjao, prilagođavao, imao političke uzlete i padove, neprekidno pokušavajući da reši dilemu – da li prednost dati konceptu nedeljnog informatora ili nedeljniku u kome dominiraju mišljenja, stavovi, analize... Ova dilema je prisutna i danas. Ona može da bude rešena ako se nađe prava mera odnosa. To znači da informativnost bude u funkciji obaveštavanja građana o najvažnijim događajima, pri čemu se istraživački pristup, ekskluzivnost ili aktuelnost informacija podrazumeva, a da analitički tekstovi predstavljaju edukativno-informativnu nadgradnju. Da bi se to postiglo promenjen je i sadržajni koncept. Glavne rubrike su dobile uvodne strane s kraćim tekstovima, vestima, mini-intervjuima... Uvedene su i nove rubrike. Za NIN će svake nedelje pisati kolumnu politički lideri, funkcioneri i značajne ličnosti, jednom mesečno NIN-u će se „ispovedati“ o svom poslu, porodici i životu najbogatiji Srbi, proširen je krug komentatora na svim rubrikama, a ekonomske teme, dakle ono od čega se živi, kako narod kaže, dobile su više prostora. Važan detalj je i izgled novina. Upravo 1970. je NIN doživeo revolucionaran preokret u dizajnu. Od tada se menja i prilagođava savremenim trendovima. U tom kontekstu valja posmatrati i ovu, sadašnju promenu. Osnovna poruka je – savremen izgled, bolja preglednost, lakše čitanje tekstova (veći prored), kvalitetniji papir... I sve po staroj ceni - 120 dinara. Efekat promena, prve rezultate očekujemo narednih nedelja. Ono što je već postignuto jeste, pored ostalog, da je NIN oborio rekord prešavši cifru od 17.000 prodatih primeraka. Za kraj, možda je najbolja poruka slogan iz prvog broja: „Čitajte NIN, širite ga!“