Arhiva

Kravata

Jovan Ćirilov | 20. septembar 2023 | 01:00

U drugoj polovini januara u švajcarskom luksuznom zimovalištu Davosu održan je redovni godišnji sastanak Svetskog ekonomskog foruma. I ove godine policija je morala da štiti krem svetskih političara, ekonomista i biznismena od demonstranata, žestokih protivnika globalizacije.

Da li da bi pokazali kako ti protesti ne mogu da im pokvare dobro raspoloženje ili da bi bar za trenutak zaličili na neki drugi “niži” društveni sloj, organizatori susreta su naložili, kao dobru dosetku, da učesnici skupa ne dolaze na konferencije sa kravatama. Onaj koji bi ipak došao sa tim simbolom buržoaskog društva oko vrata, morao je da plati kaznu od dva evra.

Dugo sam čekao da mi se reč kravata pojavi u svetskim vestima da bih o njoj pisao u ovoj kolumni. Zanimljivo je poreklo ovog ukrasnog detalja muške garderobe, te, iako sa izvesnim zakašnjenjem, žurim da čitaocima ispričam priču o njenom poreklu.

Za početak da kažem samo toliko da reč kravata spada u one reči čije je poreklo sa naših balkanskih prostora i koje su nam se vratile kao strane reči.

U XVII veku, za vreme neobično surovog Tridesetogodišnjeg rata (1618-1648), pripadnici hrvatske konjičke regimente (Rodžal-Croate) učestvovali su kao najamnici u službi francuskog kralja Luja XIV. Oni su oko vrata nosili neku vrstu marame, pažljivo zavezanu, koja je zapala za oko Francuzima, večnim ljubiteljima modnih noviteta, i nazvali je marame la Croate. One su ubrzo ušle u modu kako među muškim, tako i ženskim svetom i proširile se, i kao modni detalj i kao reč, među drugim otmenim svetom u Evropi.

Tokom dva naredna veka kravate su vezivane na razne načine, ali nisu ličile na današnje, koje ih mi, Srbi, još zovemo - mašne. Rusi ih zovu galstuk od nemačke reči Halstuch (marama za vrat), a Englezi necktie, povez oko vrata.

Za vreme Francuske revolucije plemstvo je imalo bele kravate, a revolucionari su iz protesta počeli da nose crne kravate.

Kravatu u današnjem izduženom obliku prvi je krajem XIX veka skrojio izvesni Vašington Tremlet, pariski krojač u ulici Rivoli za nekog Amerikanca, i sam verovatno američkog porekla, a odbacili su je za tri kratka dana svetski buržuji u Davosu.