Intervju: Andraš Gustonj, predsednik opštine Temerin

Temerin je po mnogo čemu veoma poznato, staro naselje u blizini Novog Sada – prvi put se pominje 1332. godine, a u noviju istoriju upisan je po čestim promenama strukture stanovništva. Prvobitno je ovo mesto bilo nastanjeno isključivo srpskim stanovništvom, posle toga je bilo isključivo mađarsko, a danas je u njemu mešoviti sastav stanovništva. Opština ima blizu 30 hiljada stanovnika, od toga su 30 posto Mađari, ostalo su Srbi. U sklopu opštine su četiri mesne zajednice: Staro Đurđevo i Sirig, mesta koja su posle Prvog svetskog rata naselili kolonisti, Bački Jarak, gde su takođe došli kolonisti, ali posle Drugog svetskog rata i Temerin. I pre ratova u 20. veku, opština je imala vrlo burnu istoriju - tokom buržoaske revolucije 1848. godine i Srbi i Mađari su naizmenično palili Temerin . Za vreme bivše SFRJ, Temerin je spadao među najrazvijenije opštine u tadašnjoj državi. Što se tiče male privrede, po pokazateljima je bio na trećem mestu, odmah iza Maribora i LJubljane. Bio je to period kada su opštine imale svoje značajne nadležnosti. A o tome kakvo je stanje privrede danas, i da li je mala privreda opstala, predsednik opštine Temerin Andraš Gustonj kaže: Temerin sada nema ni sličnu malu privredu, mada imamo preko hiljadu malih privrednika – to su pretežno privrednici sa jednim ili dva prijavljena radnika. Opština više nema instrumente nekadašnje vlasti, ne odlučujemo o porezima i dažbinama, ubiramo ono što imamo i time gazdujemo. Šta se dogodilo sa velikim, nekada društvenim preduzećima u Temerinu? Završena je privatizacija, koja je bila dosta nepovoljna jer smo tokom procesa privatizacije izgubili četiri hiljade radnih mesta. Imali smo tri velika poljoprivredna dobra: Petefi, 7. juli i Kamendin, koja su bila veoma dobra i zapošljavala od 700 do 800 radnika - sada ukupno zapošljavaju 200 radnika. Imali smo modnu konfekciju „Ugled“ koja je zapošljavala 800 ljudi, sada nema nijednog radnika, firma je otišla pod stečaj. Imali smo i Ciglanu IGMA u kojoj je bilo zaposleno oko 100 radnika - i ona je otišla pod stečaj. U fabrici nameštaja „Javor“ bilo je 500 zaposlenih - nakon relativno uspešne privatizacije, tamo radi oko 70 ljudi. Modna konfekcija Kućna radinost je takođe otišla pod stečaj. Naša najveća firma koja je ostala i radi, jeste i jedina fabrika koja proizvodi ležajeve u Srbiji - temerinski FKL, koji je privatizovan u proleće ove godine i trenutno zapošljava oko 500 radnika. Da li su u međuvremenu došli novi investitori, i koje biste pogodnosti mogli da ponudite onima koji će tek doći da ulažu u Temerin? U našu opštinu je došao investitor, koji je uložio oko 10 miliona evra u fabriku za proizvodnju riblje hrane i preradu ribe. Vlasnik je gospodin Tomislav Đorđević i zaposliće preko 100 ljudi, što je za nas izuzetno važno. To će biti fabrika za preradu ribe, po mom mišljenju najveća ne samo u Srbiji, nego i na Balkanu. Fabrika uskoro počinje sa radom. Očekujemo nove investitore, kojima imamo dosta toga da ponudimo. Postoji i interesovanje za ulaganje, ali, kao i svugde u svetu, ne odlučuju se na pokretanje nove proizvodnje dok traje svetska ekonomska kriza, iako verovatno već imaju materijalna sredstva za ulaganje. Temerin ima vrlo kvalitetnu termalnu vodu. Imamo otvoreni olimpijski bazen i dva pokrivena bazena sa vodom čija temperatura omogućava prijatno plivanje i uživanje u bazenu. Postoji li politička stabilnost opštine, koja bi mogla da pruži izvesne garancije i investitorima? Politički, temerinska opština je vrlo složena, možda jedna od najsloženijih u celoj Srbiji. Skupština ima 33 odbornika, od toga vladajuća koalicija broji 20. Koaliciju čine mađarska koalicija, koja ima najviše odbornika (osam), i koja se sastoji od dve mađarske partije, zatim DS sa šest odbornika, SPS dva odbornika, DSS dva odbornika i grupu građana dva odbornika. Bez obzira na ovu šarolikost, ova koalicija bez problema radi već 15 meseci. Opoziciju čini 11 odbornika Srpske radikalne stranke i dva odbornika Pokreta snaga Srbije. U kakvom je stanju infrastruktura u opštini? Imali smo obećani transfer u visini 116 miliona dinara, usvojen po zakonu o budžetskom sistemu Republike Srbije, gde nam je ukinuto oko 50 miliona dinara, a taj iznos bi mnogo značio za razvoj opštine. Redovno servisiramo sve naše službe, nema problema ni sa školama ni sa vrtićem, ni Centrom za socijalni rad i Kulturnim centrom, ali što se investicija tiče, mi smo tu vrlo ograničeni. Trenutno smo u postupku obezbeđenja kredita od 50 miliona dinara, da bismo ipak poboljšali infrastrukturu. Novac će biti utrošen za završetak prve faze prečistača u Temerinu, za završetak jedne osnovne škole i vrtića u jednoj od naših mesnih zajednica. Radimo deonicu kanalizacije i te troškove ćemo platiti u roku od dve godine - svakog meseca izdvajamo sredstva za te radove. Temerin je imao visok veštački priliv stanovništva. Kroz opštinu je prošlo 11.000 izbeglica, sada ima oko sedam hiljada i to su sada naši sugrađani koji ovde žive. Posledica toga je da nemamo dovoljno mesta u vrtićima i školama kao i nedovoljan kapacitet zdravstvene ustanove, da ne pominjemo radna mesta. Tim ljudima ništa ne mogu zameriti, oni nisu došli ovde svojom voljom, jer su morali da beže sa svojih ognjišta. Našli su utočište ovde, ali infrastruktura to nije mogla da prati i taj problem i dalje postoji. Imamo oko 500 izbeglica koji nisu stambeno obezbeđeni. Snalaze se kako znaju i umeju, a mi im pomažemo koliko možemo, baš je ovih dana podeljeno 1.500.000 dinara za sedam porodica za poboljšanje uslova stanovanja. Stalno se bavimo teškoćama koje potiču iz prošlosti, nikako da stignemo do pozitivne nule. Koliko je danas Temerin atraktivno mesto za investicije, s obzirom na blizinu Novog Sada? Temerin je danas vrlo atraktivno mesto - koliko smo upoznati, Novi Sad polako gubi prostor za industrijske parkove, a mi smo udaljeni samo 10 kilometara od Novog Sada. Imamo potencijalni industrijski park od 50 hektara, ali nažalost zasad bez prave infrastrukture. Konkurisaćemo kod Fondova za prekograničnu saradnju za potrebe gradnje industrijskog parka, koji će biti na potezu Ilandža, udaljen manje od kilometar od čenejskog aerodroma, koji je za sada sportski aerodrom, ali u perspektivi će biti pravi aerodrom, verovatno za manje avione. Spremni smo za svake razgovore, čak i na to, kako je najavio ministar za prostorno planiranje, da opštine mogu nekim investitorima i besplatno da daju svoju zemlju. Mi imamo svojih pedesetak hektara i spremni smo dati besplatno zemlju, uz uslov da oni zaposle od 10 do 20 radnika. Zahvaljujući termalnim vodama, veoma je pogodno da se ovde gradi akvapark, jer je Novi Sad, koji ima 400.000 stanovnika, udaljen samo 15 minuta putovanja, a u blizini je i Dunav. Od Beograda smo udaljeni oko osamdeset kilometara, 100 kilometara od mađarske granice i oko 120 kilometara od rumunske granice. S obzirom na strukturu stanovništva, da li imate dobru saradnju sa gradovima iz Mađarske, a koja bi mogla biti značajna za razvoj privrede? Imamo veoma dobru saradnju sa dva mađarska grada, Morahalom i Janošhalma, koja su blizu granice. Prvenstveno je zastupljena kulturna, a počela je i privredna saradnja. Međutim, mi se ne ograničavamo samo na međunarodnu saradnju sa mađarskim gradovima - sklopili smo dogovor o saradnji i sa gradom Drvarom iz Federacije BiH. Temerin je bio poznat po razvijenom obrazovanju, kulturi i sportu, i po brojnim manifestacijama koje su takođe važne za stvaranje pozitivne reputacije kod investitora. Kakvo je stanje u ovim oblastima u Temerinu danas? U svim mesnim zajednicama imamo osnovnu školu, u Temerinu imamo srednju školu, i naše školstvo odlično funkcioniše, po savremenim standardima. U svakoj mesnoj zajednici imamo veoma aktivna kulturno-umetnička društva. Što se tiče sporta, veoma smo bogati - imamo tridesetak registrovanih sportskih klubova. Nekada su sportisti imali dobre uslove za bavljenje sportom, međutim, nestale su firme koje su pomagale sport. Sada je opština u mogućnosti da izdvoji samo 10 miliona dinara za sve sportske klubove. Temerin ima nekoliko velikih manifestacija, koje počinju temerinskim danima vina, krajem januara u organizaciji Društva prijatelja bašte. Ta manifestacija je pokrenuta pre 13 godina, gde se prezentuje i do 600 uzoraka vina i mislim da u ovoj zemlji niko nema takav sajam vina. U junu mesecu, imali smo petu pasuljijadu, na kojoj je bilo 300 učesnika. Bilo je najmanje šest hiljada posetilaca, pevao je Zvonko Bogdan. Početkom oktobra imamo dane tikve, gde smo isto imali mnogo posetilaca. Sve su to manifestacije koje ćemo negovati i u budućnosti, jer su one dosta doprinele ugledu naše opštine u regionu.