Politički upliv u Jadran

Ideja o Luci Bar u srpskim rukama, iz dana u dan jača samo u Vladi Srbije, dok istovremeno kod privrednika, koji treba da podnesu glavni teret kupovine crnogorske luke, uglavnom gubi podršku. Izlazak srpske privrede na Jadran uspeo je da ujedini sve stranke na vlasti, pa čak i ministre Milutina Mrkonjića i Mlađana Dinkića, od kojih se prvi zalagao da država pomogne privrednicima zainteresovanim za Luku Bar, a drugi je otišao i korak dalje, tvrdnjom da će Vlada Srbije direktno iz budžeta učestvovati u kupovini, i to kao manjinski akcionar. Ceo projekat formiranja konzorcijuma domaćih kompanija, prema saznanjima NIN-a, trenutno vodi premijer Mirko Cvetković pod budnim okom Borisa Tadića. Naš izvor iz Vlade tvrdi da je pre odluke da se država umeša, Cvetković dobio nalog da kod crnogorskog premijera Mila Đukanovića proveri da li postoje političke prepreke za ulazak srpskih kompanija u Luku Bar. Odgovor je bio da ih nema. Tada je počela serija sastanaka sa privrednicima, koje je premijer pokušao da motiviše. Jedno od obećanja je da će, ako se ostvari ova investicija, biti nastavljena rekonstrukcija pruge Beograd-Bar. Koliko će nas koštati učešće države, trenutno niko ne želi da kaže. Naš izvor tvrdi da bi država u konzorcijumu imala minimalno učešće, a novac je već planiran u budžetu za narednu godinu. “Srpska privreda bez Luke Bar nema izlaz na more, pa je njena kupovina za nas prirodan put. Očekujem da će firme iz Srbije, možda u saradnji sa Italijanima, napraviti konzorcijum i dati najbolju ponudu na tenderu”, kaže Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu. NIN-ov sagovornik ističe da su na nedavno održanom sastanku kod premijera zainteresovanost iskazala skoro sva prisutna preduzeća, poput US Steela, MK grupe, Delta holdinga, Rudnap grupe, Victoria grupe... Tada je samo poslovično oprezni Zoran Drakulić, vlasnik Ist pointa, izrazio sumnju u opravdanost ovog posla i prvi otvoreno rekao da neće učestvovati. Nakon Ist pointa, i brojne druge kompanije, poput US Steel, Tigra iz Pirota, Impola iz Sevojna, odustale su ili ostale uzdržane. Među onima koji neće učestvovati je i Delta holding Miroslava Miškovića, u kome je NIN-u kratko rečeno da nisu zainteresovani za kupovinu Luke Bar, ni pojedinačno ni kao deo nekog konzorcijuma. Odustajanje Miškovića verovatno znači da neće biti ni italijansko-srpskog konzorcijuma, za koji se, prema rečima upućenih, on najviše zalagao. Čini se da san srpskih političara o izlasku Srbije na more danas sa njima dele tek malobrojni ovdašnji biznismeni. Među njima Miodrag Kostić, vlasnik MK grupe, prednjači. Upravo on je, u ime zainteresovanih privrednika, preuzeo na sebe obavezu izrade studije izvodljivosti, koja bi bila i platforma za formiranje potencijalnog konzorcijuma. “Ovaj konzorcijum bi se mogao pojaviti i kao jedan od ponuđača u privatizaciji Monte karga, operativne kompanije za prevoz tereta železnicom u Crnoj Gori”, rečeno je NIN-u u MK grupi, uz napomenu da zbog ozbiljnosti, veličine i strateške važnosti čitavog projekta Kostić smatra da je prerano i poslovno neodgovorno iznositi detalje u javnost. Ostatak velikog srpskog konzorcijuma, koji je spao “na dva ili tri slova”, činili bi još Victoria grupa (u vlasništvu Milije Babovića, Stanka Popovića i Zorana Mitrovića) i Rudnap grupa Vojina Lazarevića. U Rudnapu nam je kratko rečeno da su pozvani da učestvuju u kupovini Luke Bar, ali da je rano za izjave, jer se studija izvodljivosti tek radi. Okosnicu konzorcijuma, koji će država da pomogne iz budžeta, čini Kostić, koji je ozbiljno “zagrizao”, a upućeni kažu da je čak spreman i sam da uđe u ceo posao ako obezbedi dovoljnu podršku države. A na tome uporno radi. Kostić se, kako nezvanično saznajemo, nedavno sam sastao u Vladi Srbije sa Cvetkovićem i Mrkonjićem, kada je učešće u konzorcijumu uslovio obaranjem cene transporta na srpskim železnicama. I dobio je pristanak Vlade da se cene transporta po toni pšenice i drugog tereta obore sa sadašnjih 25 na ispod 15 evra, koliko trenutno košta transport do Konstance. Dogovoreno je da cena bude 14,5 evra, što mu je dovoljno da razmotri ulazak u ceo posao. Uz nameru da kupi luku, Kostić želi i pomenuti Monte kargo kako bi dobio što jeftiniji put do mora. Prema nezvaničnim procenama, ceo projekat kupovine luke i zakupa transporta, kao i velikih ulaganja, vredan je oko 350 miliona evra. Kome je i da li je to isplativo, znaće se uskoro. Domaća stručna javnost je podeljena oko toga treba li Srbija da forsira “Luku Bar” kao tačku za pretovar robe ka pomorskim putevima. Tim pre što je roba iz Srbije trenutno najviše usmerena na rumunsku Konstancu i slovenački Kopar. Po prometu srpske robe slede luke u Rijeci, Solunu, dok je Bar na petom mestu sa 7-8 odsto učešća. “Pruga Beograd - Bar nema alternativu, koja bi sa boljim efektima mogla da zameni izlazak Srbije na more. U tom smislu je i kupovina Luke Bar za Srbiju strateško pitanje, jer bi se njenim povezivanjem sa Lukom Beograd i aerodromom Beograd od Srbije napravila strateška saobraćajnica i čvorište za čitavu jugoistočnu Evropu”, kaže za NIN Miladin Kovačević, saradnik ”Makroekonomskih analiza i trendova”. Obim transporta preko barske luke trenutno iznosi 2-2,5 miliona tona godišnje, mada Kovačević veruje da bi mogao da se učetvorostruči. On podvlači da biznismeni koji ulaze u taj posao moraju znati da je on na kraći rok neisplativ i da zahteva ne mala ulaganja. Upravo su ulaganja problem. Jer, prema tvrdnjama Mahmuta Bušatlije, savetnika za investicije, prevelika su i, što je najbitnije, srazmerno mogućim efektima - neisplativa. Luka Bar, prema Bušatlijinim rečima, ima dva velika ograničenja. Prvo je plitak gaz, koji onemogućava uplovljavanje velikih prekookeanskih brodova, što znači da čak 80 odsto brodova koji prođu kroz Suecki kanal ne mogu da uplove u barsku luku. To može da se promeni produbljavanjem luke, ali za to su, s obzirom na stenovito dno i neophodno miniranje, potrebna sredstva ne manja od 150 miliona evra. Uz takva ulaganja kapacitet luke bi mogao da se podigne na 6-8 miliona tona, ali Bušatlija tvrdi da to nije mnogo i podseća da samo Drakulićev Ist point, koji zakupljuje deo luke u Konstanci, ima godišnji promet od dva miliona tona (u planu je da se on u narednim godinama udvostruči). Drugi limit luke je mnogo problematičniji. To je pruga Beograd - Bar, čiji kapacitet iznosi više nego skromnih dva miliona tona godišnje. „Neko ko kupuje luku mora da ima komunikaciju, a jedina je pruga Beograd - Bar. Na toj pruzi trenutno ne postoji nijedan tunel dovoljne visine za prolaz tzv. dabl kontejnera niti oni ispunjavaju druge norme u skladu sa evropskim propisima. Ova pruga nema ni potrebnu brzinu. Trenutno se vozovi njome kreću sporije od 30 kilometara na sat, što znači da kompozicija brže stigne iz Nemačke, ili čak iz Skandinavije do Beograda nego što će stići iz Beograda do Bara. Za proširenje tunela i rekonstrukciju cele pruge potrebne su ogromne investicije, ne manje od dve milijarde evra. I uz tolike investicije, kapacitet ove pruge mogao bi da se podigne samo na 5-6 miliona tona godišnje”, objašnjava Bušatlija. On veruje da država ne shvata ozbiljno složenost ovog važnog posla i olako ulazi u to. Kao posebnu opasnost naš sagovornik vidi mešanje države u posao privatnika, jer to uvek ide na teret građana Srbije. „To će nas koštati ne samo direktno iz budžeta, već i kroz veće subvencije železnici i na druge načine, koje će opet platiti poreski obveznici. Ako je biznismenima kupovina luke isplativa, neka uđu u to sami, a ne da svoje troškove prebacuju na građane Srbije”, kaže Bušatlija. Iako je obnova pruge posao države, ona se i u situaciji kada ima obezbeđena sredstva, recimo za Koridor 10, pokazala nesposobnom da brzo izvede taj posao. Tek je rekonstrukcija pruge, čak i sa mogućim ruskim kreditom, na vrlo dugom štapu. Zato je neizvesno hoće li, nakon studije izvodljivosti, srpske ponude za Luku Bar uopšte biti, jer naš izvor tvrdi da država sama u to neće ići, već samo kao podrška zainteresovanoj privredi. Ako je bude. Uz to, projekat bi se mogao isplatiti tek za pet do deset godina, a srpski biznismeni nisu poznati po strpljenju u ubiranju profita, a ni srpska država po sposobnosti da preuzete obaveze izvrši. Ali ne bi bilo prvi put da politika presudi u ekonomskim pitanjima, pa da se ostvari još jedan državni strateški cilj - da i Srbija dobije izlaz na more. Tenderska dokumentacija 20.000 evra U Luci Bar tvrde da postoji veliko interesovanje za tender na kome se prodaje 54,05 odsto kompanije „Kontejnerski terminal i Generalni tereti”, koja je u septembru izdvojena u posebnu firma i ubrzo stavljena na prodaju. Tendersku dokumentaciju za kupovinu ovog preduzeća i koncesije na 30 godina, do sada su, kako tvrde u Luci, otkupile tri kompanije - iz Velike Britanije i sa Bliskog i Srednjeg istoka. Tender je otvoren do 1. februara naredne godine. U javnom pozivu stoji da je vrednost kapitala preduzeća koje se prodaje 65,2 miliona evra, da pravo učešća, uz otkup tenderske dokumentacije, koja košta 20.000 evra, imaju kompanije sa godišnjim prihodom od najmanje 250 miliona evra, koje su tokom pet proteklih godina godišnje pretovarale najmanje dva miliona tona generalnog tereta. Ponuđač je obavezan da uplati depozit ili dostavi garanciju u iznosu od 200.000 evra. Luka Bar je 2008. godinu završila sa poslovnim gubitkom od 3,5 miliona evra, ali je najveći deo pokrila, tako da neto gubitak iznosi 514.000 evra. Država je vlasnik 54,05 odsto akcija, građani 23,24 odsto, fondovi zajedničkog ulaganja 8,84 odsto, zaposleni u Luci 9,63, a preduzeća 4,24 odsto.