Obamin likovni ukus

U Beloj kući odvija se tiha kulturna revolucija, iako vi ne možete da je vidite. Porodica Obama ukrašava svoje privatne odaje radovima modernijim i apstraktnijim od svega što se do sada nalazilo na zidovima predsedničke rezidencije. To su nova dela savremenih umetnika Afroamerikanaca i Indijanaca smelog kolorita, čudnih oblika i vijugavih linija. Radovi velikih imena iz sveta slikarstva – Edgara Dega, Vinsloua Homera, Jozefa Albersa, DŽaspera DŽounsa ili Marka Rotka – stoje rame uz rame s manje poznatim umetnicima poput Alme Tomas, Glena Ligona, Ričarda Dibenkorna ili Suzan Rotenberg. U saradnji sa dekoraterom iz Kalifornije Majklom Smitom i kustosom Bele kuće Vilijamom Olmanom, Mišel i Barak Obama pozajmili su pedesetak radova iz raznih muzeja i galerija Vašingtona, ali su vodili računa da uzimaju samo ona dela koja nisu već izložena. Ostale predsedničke porodice imale su po nekoliko savremenih dela u svojim odajama, ali niko im ni izbliza nije dao toliki prostor kao bračni par Obama, kaže Olman. „Prva dama je imala jasnu ideju šta hoće”, objašnjava on. „Oboje imaju vrlo istančan ukus.” Lista novih umetnina za Belu kuću sastavljena je još pre inauguracije, a prvi radovi instalirani su odmah po preuzimanju predsedničke dužnosti. Ostale narudžbine sa spiska su, međutim, pristigle tek tokom poslednjih nekoliko sedmica. „Vašington post” objavio je kompletan spisak umetničkih predmeta koje su Barak i Mišel naručili za Belu kuću; Ričard Fajgen, privatni galerista iz NJujorka, ocenio je njihov izbor kao „vrlo prefinjen”. „Čitav umetnički svet je dobio ohrabrenje”, dodao je. „Osećamo da sada u Beloj kući imamo nekog ko poručuje da je kultura važan deo ove zemlje.” Među 47 radova dvadeset šestoro umetnika najviše je slika DŽordža Ketlina (1796-1872), američkog slikara i književnika koji je bio fasciniran životom i kulturom američkih urođenika starog Zapada. U Beloj kući nalazi se čak dvanaest njegovih dela pozajmljenih iz Nacionalne umetničke galerije. Muzej Hiršhorn takođe je doprineo ukrašavanju privatnih odaja porodice Obama svojom kolekcijom. Među najavangardnijima je „tekstualna slika” Glena Ligona „Crn kao ja br. 2”, inspirisana knjigom „Crn kao ja” DŽona Hauarda Grifina iz 1961, memoarima jednog belca koji je putovao američkim Jugom prerušen u crnca. Ligon, crnoputi umetnik iz Bruklina, izjavio je da tema slike odgovara naporima predsednika Obame da stvori dijalog među rasama. „To je važan deo njegove politike i svega što je do sada već uradio”, kaže Ligon, dodajući da mu „neizmerno laska“ to što su Barak i Mišel odabrali njegov rad za svoje privatne odaje. DŽeri Redkorn, 69-godišnja indijanska umetnica iz Oklahome, kaže da je počela da vrišti i skače od sreće kada je saznala da se jedan primerak njene grnčarije nalazi na polici u Ovalnoj sobi. Redkornova, koja se danas koristi istim tehnikama izrade kao pripadnici njenog plemena Kado pre 500 godina, smatra da umetnički ukus supružnika Obama predstavlja „most i pružanje ruku ka drugim kulturama”. „To što se moje delo nalazi u Ovalnoj sobi divan je znak poštovanja prema mojim precima i njihovoj istoriji”, kaže DŽeri. Alma Tomas, afroamerička apstraktna slikarka aktivna tokom šezdesetih i sedamdesetih godina, autorka je slike „Nebeska svetlost” koja se takođe odnedavno nalazi u Beloj kući. Jedan od najupečatljivijih izbora predsedničkog para je delo Edvarda Ruše „Mislim da ću...”. Na pozadini, koja predstavlja krvavocrveni zalazak sunca, ispisane su fraze „mislim da ću...”, „možda... ne” i „sačekaj minut”. Tu je i „Leptir” Suzan Rotenberg sa predstavom konja u koga je utisnuto slovo „X” i apstraktno ulje na platnu Ričarda Dibenkorna, „Berkli br. 52”, delo mekog kolorita inspirisano predelima Berklija u Kaliforniji. Hari Kuper, kustos za modernu i savremenu umetnost u Nacionalnoj galeriji, kaže da izbor supružnika Obama uzbuđuje umetnički svet i da bi trebalo da bude značajan podstrek umetnostima uopšte. „Odabrali su divnu umetnost da s njom žive”, kaže on. „Mnoga dela su neuobičajena, a jednako su zastupljene i figurativna i apstraktna umetnost. Takođe, ima mnogo avangarde”. Nova kolekcija je za sada izložena samo u privatnim odajama porodice Obama i u njihovim kancelarijama. Bilo kakva promena u javnim prostorijama od istorijskog značaja - poput Plave sobe ili Državne trpezarije - mora da prođe odobrenje Komiteta za očuvanje Bele kuće, koji tek treba da se sastane sa Obaminom administracijom. Da li je izvesno da će još dela moderne umetnosti biti okačeno u prostorijama otvorenim za javnost? „Nesumnjivo je da će i ta tema doći na dnevni red”, kaže Olman. „Možda, za početak, treba napraviti manju zbirku nečeg novog i drugačijeg i time probiti led”. Na listi rukotvorina našao se i intrigantan trio patentnih modela iz Nacionalnog muzeja američke istorije: telegraf Samjuela Morzea iz 1849, mašina za sečenje zupčanika i točak za parobrod. Piter Libhold, kustos Odeljenja za rad i industriju pri muzeju, kaže da je njegova ustanova bila iznenađena i zadovoljna izborom Bele kuće, naročito što su dva eksponata rad manje poznatih pronalazača. „Sva tri modela”, dodao je, „suštinski su lepa i dosta govore o američkoj genijalnosti.” Istovremeno, ona su dovoljno mala da stanu na predsednikove police, a mogu biti i sjajan povod za ćaskanje.