Modernizacijom protiv korupcije

Već drugu godinu zaredom Evropska komisija pohvaljuje Upravu carina zbog uspeha ostvarenih u reformi carinske administracije i usaglašavanju carinskih standarda sa standardima Evropske unije. U isto vreme, jedno nedavno objavljeno istraživanje o korupciji u našoj zemlji, pokazalo je da građani carinu prepoznaju kao jedan od najkorumpiranijih sistema u Srbiji, odmah nakon zdravstva i političkih stranaka. Predrag Petronijević, direktor Uprave carina, u razgovoru za NIN kaže da rezultate ovog istraživanja vidi i kao refleks prošlosti. Hoćete da kažete da korupcije u carini danas nema? Nerealno bi bilo reći da korupcija ne postoji. To nažalost nije slučaj ni u jednoj zemlji na svetu. Ali mi preduzimamo odlučne reformske mere radi smanjenja, odnosno suzbijanja korupcije. Polovinom 2007. godine, kada sam došao na čelo Uprave carina, gotovo dva i po odsto zaposlenih ili više od pedeset ljudi, bilo je na sudu ili pod istragom zbog sumnje da su načinili krivično delo. Tada smo, u prva tri meseca, izvršili preko šezdeset promena na rukovodećim položajima. U ovoj godini smo u 27 otkrivenih slučajeva pokrenuli disciplinski postupak protiv 73 zaposlena. Prošle godine je bez posla ostalo 12 ljudi, a ove godine 10, jer je utvrđeno da su zloupotrebili službeni položaj. Možete li da nam kažete kolike su plate zaposlenih u Upravi carina? Plate zaposlenih su nažalost veoma niske. Osnovna plata pripravnika sa srednjom školom iznosi 13.000 dinara, a sa fakultetom 26.000. Zaposleni sa deset godina staža i visokom stručnom spremom zarađuje oko 52.000 dinara, a sa srednjom školom između 17.000 i 25.000 dinara. Ako su njihove zarade tako male, da li je realno očekivati da oni svoj posao obavljaju profesionalno i da ne budu podložni korupciji? Visina plate ne sme biti alibi za korupciju. Svi pripadnici carinske službe moraju da rade časno i profesionalno. Sada se, nakon ukidanja viza, očekuje povećan saobraćaj i više prometa na carini. Da li je carina spremna i obećavate li građanima brz prelazak preko granice? Liberalizacija viznog režima nema direktnog uticaja na sam carinski postupak u putničkom prometu. Modernizacijom službe, recimo uvođenjem crvenog i zelenog pojasa, kao i instituta analize rizika koji omogućava ciljani pregled putnika i prtljaga bez nepotrebnih zadržavanja, carinska služba Srbije spremno dočekuje trenutak ukidanja viza njenim građanima. Na granici postoji veći broj službi koje obavljaju kontrolu, tako da ne zavisi sve od carine. Više od devedeset odsto carinjenja se ne obavlja na samoj granici, nego u carinarnicama u Beogradu, Nišu, Novom Sadu... Ko je onda odgovoran za zadržavanja na graničnim prelazima, granična policija ili različite inspekcije? Špediteri se žale i na nedovoljnu koordinaciju među organima na granici? Saradnja između službi se konstantno unapređuje, pa je i teretni saobraćaj na granicama danas daleko brži nego nekada. Mi merimo izlazno i ulazno vreme na pet najvećih graničnih prelaza i ono je mnogo kraće nego, recimo, 2007. godine. Tako je na Horgošu tada ulazno vreme bilo 49, a danas je 25 minuta. Baš zato što je koordinacija između različitih službi veoma važna, država i sprovodi projekat Integrisanog upravljanja granicom, koji jednim delom finansira EU. On podrazumeva da se jasno razgraniče i utvrde nadležnosti svakog organa na granici čime bi se skratile procedure i vreme prelaska. Da se vratimo na putnički saobraćaj. Hoće li biti gužvi na graničnim prelazima? Ne očekujem da će se nakon ukidanja viza na granici nešto bitno promeniti. Ipak, moram reći da propusna moć nekih naših graničnih prelaza nije idealna. Nakon raspada Jugoslavije, na novonastalim granicama Srbije granični prelazi pravljeni su preko noći, na mestu gde nema uslova za to. Na primer, najveći granični prelaz sa Crnom Gorom nastao je pregrađivanjem magistralnog puta. Teško je tu obezbediti brz i siguran protok robe i ljudi, što jeste naš postulat. Zbog toga smo u poslednje dve godine rekonstruisali skoro sve veće granične prelaze. Zakon predviđa da se preko granice može preneti roba vredna do 100 evra bez plaćanja carine. Šta to znači? Hoćete li vi pregledati svaki gepek i svaki kofer? Naravno da ne. To je nemoguće i ne radi se nigde, proizvelo bi velike zastoje bez potrebe. Radićemo kao i do sada. Mi radimo na principu analize rizika, imamo odličnu saradnju sa drugim organima i kontrolišemo sve ono što nam se iz bilo kog razloga učini sumnjivim. Građani su dužni da robu veće vrednosti od 100 evra prijave, a ako to ne učine, a carinik kontrolom ustanovi da je trebalo, platiće carinu i kaznu. A koliko je to i kako se utvrđuje vrednost robe? U putničkom prometu, u takozvanom skraćenom postupku, kada putnik unosi robu u vrednosti do tri hiljade evra primenjuje se jedinstvena carinska stopa od 10 odsto, što u zbiru sa porezom na dodatu vrednost iznosi oko 32 odsto vrednosti robe. Vrednost robe se utvrđuje prema iznosu u fiskalnom računu ili iz kataloga, prospekata, pomoću podataka sa Interneta... Vi ste do sada sklopili sporazum o pojednostavljenom carinskom postupku sa četiri kompanije u Srbiji. Šta to znači? Uprava carina je potpisala sporazume sa „Hemofarmom“, „Tozom Markovićem“, „Meser Tehnogasom“ i „Bol Pekidžingom“ kako bi ove kompanije mogle što lakše i brže da uvoze ili izvoze svoje proizvode. Ove kompanije su ispunile naše kriterijume i stekle mogućnost da za svu robu koju uvoze ili izvoze periodično podnesu jednu carinsku deklaraciju na kojoj su obračunate carinske i druge dažbine, a da carinski postupak sprovode sami, u mestu i u vremenu o kome su unapred obavestili nadležnu carinarnicu. Ovo ih, međutim, ne oslobađa kontrole i ako se utvrdi bilo kakva nepravilnost kompanije će izgubiti ovu privilegiju.  Skeneri i kredit iz Kine Da li je tačno da će Carina kupiti skenere od Kineza? Uprava carina se dogovorila sa kineskim partnerom o nabavci mobilnih skenera koju će pratiti kredit od 30 miliona dolara po veoma povoljnim uslovima. Ugovor sa kineskom stranom će biti potpisan do kraja ove godine i predstavljaće prvi konkretan rezultat posete državno-privredne delegacije, na čelu sa predsednikom Tadićem, Republici Kini u avgustu ove godine. Skeneri koje nabavljamo su vrhunskog kvaliteta i omogućiće nam mnogo bolji i efikasniji rad.