Smrtonosni kvartet

Arterijska hipertenzija, odnosno visoki krvni pritisak “najpouzdaniji” je faktor rizika za nastanak srčanih bolesti.

“Visok krvni pritisak sa šećernom bolešću, sa povećanim masnoćama u krvi i sa pušenjem čini takozvani smrtonosni kvartet. Hipertenzija je tihi ubica koji dugogodišnjim delovanjem, odnosno procesom zakrečavanja, menja krvne sudove i ubrzava stvaranje neravnina odnosno aterosklerotičnih pločica - plakova koje su osnova za nastanak infarkta i moždanog udara. Ona krvne sudove oštećuje mehanički, vršeći pritisak na zid krvnog suda, remeteći mu ishranu. Loše ishranjen krvni sud je propustljiviji za mnogobrojne materije koje postoje u krvi a koje izazivaju aterosklerozu. Visok krvni pritisak prosto utiskuje holesterol u unutrašnjost krvnog suda. S druge strane, arterijska hipertenzija nepovoljno deluje na samo srce jer se leva srčana komora više napreže da ubaci krv u arterijsku cirkulaciju gde vlada veći pritisak pa se samim tim više napreže. Zato se kod bolesnika s arterijskom hipertenzijom, naročito ako ona traje duže, javlja hipertrofija, odnosno uvećanje mišićne mase leve komore koja zbog toga traži više dotoka krvi koju krvni sudovi zbog hipertenzije ne mogu da obezbede. Tako nastaje oštećenje srčanog mišića čime se zatvara začarani krug”, objašnjava prof. dr Mihajlo Matić, kardiolog u postkoronarnoj jedinici Kliničkog centra Srbije.

Postoje dva oblika hipertenzije: esencijalna odnosno ona nepoznatog porekla za koju naš svet kaže “pritisak na nervnoj bazi” i sekundarna. Iako se esencijalna hipertenzija sve više vezuje za poremećaj funkcije bubrežnog sistema, medicina još uvek ne zna šta je to što bolesnika uvodi u arterijsku hipertenziju. Nažalost, skoro devedeset odsto hipertoničara boluje od esencijalne hipertenzije, a samo deset odsto su poznate hipertenzije kojoj lekari kliničari mogu da otkriju poreklo kao što su: kardiovaskularni uzroci, znači određene mane, suženje glavnog suda aorte, zatim endokrinološka oboljenja kao što su tumori nadbubrežne žlezde. Osnova za esencijalnu hipertenziju je genetika, ali klinička medicina još nije došla do odgovora koji je to činilac iz genetike odgovoran za nastanak hipertenzije. Dr Matić objašnjava kako gojaznost sama po sebi može izazvati hipertenziju, “uvećana masa i volumen krvi teraju srce da više radi, da izbacuje veću količinu krvi i rasteže krvne sudove što stvara uglavnom sistolnu hipertenziju. Pored toga masno tkivo nije samo rezervoar masti, tu postoji i veliki broj krvnih sudova. Uvećanje broja sitnih krvnih sudova kroz koje treba da cirkuliše krv u masnom tkivu povećava otpor jer je povećana cirkulatorna mreža kroz koju srce treba da izgura krv”. Ipak, samo 50 odsto gojaznih boluje od povišenog krvnog pritiska. Opet genetika.

Arterijska hipertenzija je često asimptomatska, specifični simptomi su retki. Često se povišen pritisak povezuje sa glavoboljom mada se ona javlja i kod hipertoničara i kod ljudi sa normalnim pritiskom, a nekada je čak mogu izazvati i lekovi protiv pritiska. Zato je otkrivanje ove bolesti u samom začetku, dok još uvek ne uzrokuje neke smetnje, moguće jedino redovnim merenjem pritiska. Kako mnogima od nas pritisak “skače” i od aparata za merenje i od belog mantila, pokušajte prvo da ga izmerite sami. Jedno merenje nikada nije dovoljno. Dijagnoza se uspostavlja posle više merenja u periodu od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Kod skoro polovine populacije postoje razlike u visini krvnog pritiska na levoj i na desnoj ruci, a kod čak 75 odsto ljudi kod kojih ta razlika postoji pritisak je viši na desnoj ruci. Zato u početku pritisak merite na obe ruke a kasnije samo na onoj na kojoj je viši.

Iako suština medikamentozne terapije jeste da se normalizuje krvni pritisak, dr Matić napominje da ne treba ni potrebu za povećanjem potrošnje lekova odbaciti kao razlog insistiranja Svetske lige za borbu protiv hipertenzije, na idealnim vrednostima krvnog pritiska. Trideset odsto ljudi na planeti boluje od ove bolesti, znači da postoje dve milijarde hipertoničara. Ako svako od njih popije bar jednu tabletu na dan to je veliki promet. Naš sagovornik podseća da praksa pokazuje da se pri vrednostima gornjeg pritiska od 130 do 140 i donjeg do 90 milimetara živinog stuba mozak najbolje ishranjuje!