Desna ruka političara

Ivica Dačić je jarac u horoskopu. I ako ga pitate s kim se konsultuje kad donosi odluke, reći će da jarčevi vole sami da donose odluke. A on je jarac i u podznaku. I Boris Tadić je jarac u horoskopu. A i ostali srpski politički lideri, koji nisu rođeni u januaru, ponašaju se kao da poput Dačića slave rođendan i Novu godinu o istom trošku. Zato su sve političke partije u Srbiji izrazito liderske. Prvo mesto u strankama u Srbiji je jedino neupitno, sve ostalo je relativno. Pa i to ko je čovek broj dva; odnosno ko je čovek od najvećeg poverenja srpskog političkog lidera. Ko je taj kome vođa veruje više nego drugima, koga pogleda nakon što treći put izmeri i uzme da preseče. Boris Tadić, trenutno neprikosnovena politička ličnost u Srbiji, je i predsednik Srbije i Demokratske stranke pa iz te dvostruke uloge proizlaze i dupli ljudi od poverenja. U stranci bi to mogao da bude zamenik predsednika Dušan Petrović a u predsedništvu Srđan Šaper. Međutim, iako je nesumnjivo čovek koji se najviše bavi strankom, smatra se da političke akcije Petrovića nisu tako visoke kakve su na primer bile kad je Tadić tek osvojio stranku 2004. godine ili pre dve godine kada je bila poslednja izborna skupština. Na drugoj strani Srđan Šaper ne mora da brine za svoje akcije kod Borisa Tadića ali i zbog posla direktora jedne od najvećih marketinških agencija koji obavlja nije na neprestanoj vezi sa predsednikom. I tako dolazimo i do kriterijuma na osnovu kojeg određujemo čoveka od najvećeg značaja: a to je količina vremena koju provodi sa predsednikom i do imena tog čoveka. To je šef kabineta predsednika Miodrag Rakić. Miodrag Miki Rakić smatra se najlojalnijim Tadićevim saradnikom još od vremena kada je Tadić bio ministar odbrane. Mada, Tadića i Rakića je spojila još politička škola DS-a koju je Tadić vodio krajem devedesetih. Rakić je diplomirani pravnik; iz Žitorađe je, baš kao i Ivica Dačić a osim što je šef kabineta predsednika Republike obavlja i funkciju sekretara Nacionalnog saveta za bezbednost. Godine 2008. se pominjao kao jedan od najozbiljnijih kandidata za šefa BIA međutim ni zarad tog, u Srbiji posebno prestižnog mesta, Boris Tadić nije želeo da se odrekne svog prvog operativca. „Najbliži saradnici, koji su u neposrednom okruženju predsednika stranke, uvek su potencijalno i najuticajniji. To su ljudi od najvišeg poverenja. Šef kabineta opozicionog lidera ne može imati takvu moć, što znači da se radi o ulozi koju imaju prvi saradnici visokih državnih funkcionera. Pitanje je da li se i koliko se oni mešaju u rad stranke. Percepcija njihove moći zavisi od njihovog (ne)mešanja u stvari koje nisu u opisu radnog mesta“, kaže Slaviša Orlović, docent na Fakultetu političkih nauka. Posao šefa kabineta je da pravi dnevni raspored predsednika; utiče i na pripremu za donošenje odluke i u sprovođenju odluke. To je osoba koja je u svako doba dostupna svom šefu. Aleksandar Nikitović je kao šef kabineta Vojislava Koštunice doživljavan kao čovek čija moć nadilazi ovlašćenja data mu formalnom funkcijom a i sada kada je Vojislav Koštunica u opoziciji Nikitović ima odlične pozicije kod lidera Demokratske stranke Srbije. I iako je DSS proteklog vikenda izabrao čak osam potpredsednika, ako nekoga upućenog u zbivanja ispod površine srpske politike upitate da li je „desna ruka“ Vojislava Koštunice Slobodan Samardžić, kao verovatno najuticajniji potpredsednik ili Aleksandar Nikitović, neće se dvoumiti mnogo. „Nikita.“ NJegova moć pojačana je i time što je reč o vrlo vrednom čoveku u jednoj prilično inertnoj partiji. Vrednoćom se, kažu saradnici Mlađana Dinkića, odlikuje i njegov šef kabineta Ivica Kojić. „To je naša radilica“, reći će vam. Mlađan Dinkić je nedavno Vladimira Ilića, direktora Nacionalne službe za zapošljavanje imenovao za političkog direktora G17 plus. Ovaj Požarevljanin proteklih pet godina je obavljao visoke državne funkcije a sada bi trebalo da postane Dinkićev ključni čovek u stranci. Uprkos tome, teško da će ugroziti poziciju Ivice Kojića koji je sa Dinkićem u svakodnevnoj komunikaciji još od vremena kada je Mlađan bio guverner Narodne banke Jugoslavije. Kod pominjanog prvog potpredsednika vlade i ministra policije Ivice Dačića smatra se da šefovi kabineta Branko Lazarević i Vladimir Ilić nemaju tako značajnu ulogu kao što imaju šefovi kabineta kod Tadića, Koštunice ili Dinkića ali to je možda i zbog toga što je Dačić, bar kao stranački lider, kraće od njih na vlasti. Kod Dačića je zanimljivo da veliki broj njegovih saradnika nisu na liniji mišljenja SPS-a. Inače, u SPS-u Dačić operativne zadatke poverava najčešće Branku Ružiću. Čedomir Jovanović, nekada Đinđićev čovek za specijalne zadatke, kao predsednik LDP-a ima širok politički savet koji ima savetodavnu ulogu ali je teško naći čoveka za koga bi se moglo reći da je Jovanoviću ono što je Tadiću Rakić. Ipak, nekadašnji Đinđićev šef kabineta Nenad Milić čovek je broj dva u Čedinoj stranci. Prvi je operativac u stranci; Čedin zamenik u partiji i skupštini i šef izbornog štaba LDP-a. Zato što su sa Jovanovićem u svakodnevnom kontaktu smatra se da su poslanici i članovi predsedništva LDP-a iz Beograda uticajniji u stranci nego recimo članovi predsedništva iz Užica ili Novog Bečeja a kad je reč o nekim strateškim stvarima, Čeda posebno drži do mišljenja Latinke Perović. Međutim, da li se na primeru LDP-a, SPS-a ili G17 pokazuje da što manja stranka to je više liderska ili je tu teško izvoditi neku zakonitost? Slaviša Orlović kaže da su i manje i veće partije liderske, sa neprikosnovenom ulogom prvog čoveka. „To ne znači da se oni ne konsultuju sa ostalim ljudima iz stranke. Pitanje je sa kim oni ručaju i večeraju. Razlozi su: neinstitucionalizovanost partija, nesmenljivost lidera, naša politička kultura, ali se radi i o prirodi partija kao hijerarhijskih, piramidalnih i centralizovanih organizacija u kojima na vrhu ima mesta samo za jednoga“. To posebno važi za Srpsku radikalnu stranku posle odlaska Nikolića i Vučića. Vojislav Šešelj telefonom ne samo da vodi stranku već je nedavno tražio i da se preko žice obrati i svojim pristalicama pred lokalne izbore u Odžacima. Šešelj, koji je već počeo da se sprema za povratak u Srbiju i dalje sa telefonske govornice u Hagu najčešće poziva broj Dragana Todorovića ali sve češće i njegovog novog zamenika u parlamentu koga je nedavno po prvi put pozvao i k sebi u Hag: Aleksandra Martinovića. Magistar pravnih nauka rođen je 1976. u Slavonskom Brodu, živi u Rumi a mnoge njegova pojava i izgled podsećaju na Vojislava Šešelja kada se krajem osamdesetih pojavio na javnoj sceni Srbije. Jedina stranka koja donekle odstupa od dominantnog principa u srpskoj politici: „može biti samo jedan“ je Srpska napredna stranka. Tomislav Nikolić jeste predsednik SNS-a ali ništa manju ulogu u stranci ima i njegov zamenik Aleksandar Vučić. Čak bi, ako za kriterijum uzmemo organizaciju i operativu, mnogi obrnuli mesta Tomi i Vučiću, koji su i na zvaničnoj internet prezentaciji stranke ravnopravno zastupljeni. Što, naravno, ne znači da SNS nije liderska stranka već da je to trenutno jedina partija u Srbiji koja ima dva lidera.