Pitam kad ne znam

Prosta je računica: ako te u zemlji Srbiji film košta milion evra, gledanost mora da prebaci milion i sto hiljada. Bar da, koliko-toliko, pokriješ troškove snimanja. Tako voli da proveri finansijsku konstrukciju Miroslav - Miško Mitić, producent novog Šotrinog filma “Pljačka Trećeg rajha”. Ako “Pljačka” bude gledana bar kao “Zona”, isplatiće se Miškovo producentsko čedo. Jer, “Zona” je, kaže, koštala milion i po evra, a imala je milion i dvesta hiljada gledalaca. A prosečna gledanost domaćeg filma u Srbiji ne prelazi više od 200 ili 250 hiljada gledalaca. U “Pljačku” je uloženo dva miliona evra, pa su glumci posle premijere u Hali “Čair” u Nišu, uz šampanjac koji je otvorio Dragan Nikolić, nazdravljali, daće bog, dvomilionitom gledaocu, Šotri i novom filmu koji im je u planu - “Šešir profesora Koste Vujića”. Mada je Mišku u planu i snimanje srpskog ratnog spektakla za koji se raspituje holivudska mašinerija filma “Gladijator”. Miroslav Mitić (33), vlasnik producentske kuće “Dream Compandž”, trebalo bi da bude glavni producent filma. Tako hoće u Holivudu. “Otom potom”, kaže Miško.

Otkud Miroslav Mitić, mašinski inženjer iz Niša koji se devedeset i neke opredelio za advertajzing i osnovao marketinšku kuću “Dream Sdžstem”, u filmskoj produkciji?

-Tadašnji “Dream Sdžstem”, danas “Dream Compandž”, osnovan je 1997. u Nišu. To jeste bila prvo marketinška kuća, ali smo vrlo brzo počeli da se bavimo proizvodnjom nekih kraćih televizijskih emisija. Radili smo kampanje za Duvansku industriju “Niš“ i neke druge. Zdravka Šotru sam upoznao leta 2001. Pitao me je: “Zanima li tebe film, mali?” I tako je počelo. Ja volim da učim i pitam kad nešto ne znam. Od Dragana Nikolića i Zdravka Šotre sam naučio mnogo o filmu. Ja sam film doživeo kao i svaku drugu vrstu proizvoda. Da biste mogli da uradite promotivnu strategiju za proizvod, morate da poznajete taj proizvod. Kinematografija je vrhunac u advertajzingu.

Dva miliona evra je, u našim uslovima, visok budžet za film. Kako ste obezbedili taj novac za “Pljačku Trećeg rajha”?

- Ostao nam je deo profita od “Zone Zamfirove”, a RTS je takođe uložio svoj profit od “Zone”. Austrijska producentska kuća CFP je finansirala postprodukciju. I finansijska konstrukcija se, nekako, zatvorila.

Mislite da će se isplatiti?

- Film ovde ne može da se isplati pa da ima i dva miliona gledalaca. Znači, mora da se proda napolju. A da bi se prodao napolju treba da bude razumljiv bilo kojoj publici. Zato smo, iako je Šotra u svemu imao poslednju reč, radili zajedno i na scenariju. Dragan Nikolić je dao kraj filma, ja sam ubacio priču o jevrejskoj porodici.

U našoj zemlji se niko ne bavi strateškom prodajom domaćeg filma u inostranstvu. Mi i to hoćemo da radimo. “Pljačku” smo već prodali u Nemačkoj, Austriji i nekim skandinavskim zemljama.

Posle “Zone Zamfirove” ponuđeno vam je desetak scenarija poznatih filmskih autora. Zašto ste se odlučili za “Pljačku Trećeg rajha”, priču LJube Moljca koju je adaptirao Zdravko Šotra?

- Ne volim da napuštam uspešnu ekipu. Pri tom, nismo tek tako odlučili da snimamo “Pljačku”. Među gledaocima “Zone Zamfirove” prošle godine je širom Srbije sprovedena anketa kakav film bi voleli da gledaju, koje glumce. A 90 odsto ispitanika se odlučilo za ratnu komediju. LJudi su nostalgični za nekim prošlim vremenima... Rasli su, valjda, uz partizanske filmove. I ta priča je zato imala prednost u odnosu na druge scenarije.

I “Pljačku Trećeg rajha” ste kao i “Zonu” prvo predstavili niškoj pa beogradskoj publici. S tim izuzetkom što je “pretpremijera svetske premijere u Nišu” bila u Beloj Palanci.

- Iako sam rođen u Nišu, odrastao sam u Beloj Palanci. I tamo me svi znaju. Kad smo pustili “Zonu Zamfirovu” na tržište, zove direktor Doma kulture Bela Palanka Zoran Despotović i kaže: “Pokojni deda Gavrilo ti se u grobu okreće. Bolje daj tu Zonu da se vidi u Palanku što pre. Ja pozovem distributera i kažem: “Brzo u Palanku, inače će cela familija da me se odrekne.” A i filmski kritičar Milan Mitić, Mitke iz Bele Palanke, navikao je Palančane da dobijaju neke zanimljive filmove pre filmskih festivala. Zato su Palančani razmažena publika.