Ubistva novinara sramote državu

Devedesetih godina u ekonomskom haosu hiperinflacije, korupcije i kriminala, posrnulim institucijama, lako smo pronalazili i urušeno pravosuđe na svakom koraku. Nepoverenje građana u sudstvo, njihovo mišljenje da je sudstvo jedno od najkorumpiranijih oblasti društva, spori postupci, loša dostupnost pravdi, neefikasnost, tromost i korupcija bili su opšte mesto. S druge strane status nosilaca pravosudnih funkcija bio je najlošiji u istoriji pravosuđa Srbije. Plata od svega 90 evra i loši uslovi za rad bili su pogodan ambijent da se i u pravosuđu pojave primeri kriminala i korupcije. Osim toga, brojni tragični primeri kao što su bili ubistvo premijera Zorana Đinđića, novinara Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović, Milana Pantića… u kojima su učestvovali i ljudi iz državnog aparata, potvrđivali su činjenicu da je i reforma pravosuđa neophodna. U nedovoljno dobro definisanom pravosudnom sistemu dešavalo se i da su strane investicije ugrožavane dugim i neodlučnim sudskim procesima koji su emitovali lošu poruku našim evropskim i svetskim prijateljima. Upravo takva praksa morala se sprečiti korenitom reformom pravosuđa. Evropa kao sistem vrednosti prioritet je naše zemlje. Pridruživanje Evropskoj uniji nema alternativu. U tom sistemu vrednosti nema mesta za politička ubistva, ubistva novinara, organizovani kriminal i korupciju, niti za ljude koji su pod plaštom lažnog patriotizma činili ratne zločine nad drugim narodima. Principi i standardi Evropske unije koji su predviđeni Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i njenim dodatnim protokolima kao i drugim srodnim dokumentima, predviđaju i očekuju između ostalog nezavisno, efikasno i pristupačno pravosuđe, a time u svojim pravnim okvirima i javna tužilaštva koja će ispunjavanjem navedenih standarda garantovani zaštitu Ustavom i zakonom zaštićenih osnovnih ljudskih vrednosti i prava koja čine osnovu svakog demokratskog i pravno utemeljenog društva, kao i njegove države. Upravo su ovakvi standardi, a pre svega efikasnost i pristupačnost u postupanju javnih tužilaštava koja će moći da odgovore svim izazovima kako postojećim tako i izazovima savremenih i nastupajućih oblika kriminaliteta, bili premisa prilikom uobličavanja i sprovođenja zakonskih i organizacionih promena javnotužilačkog sistema koji će za svoj rezultat u, nadam se, vrlo kratkom vremenskom roku, imati sigurnije životno, radno i društveno okruženje u Republici Srbiji i time našim građanima pružiti jače uverenje da pravda može biti i brza i dostižna. Kao osoba iz struke želim da kažem da će suština politike krivičnog gonjenja koju smo sačinili u Republičkom javnom tužilaštvu biti takva da ćemo postupati tako da PRAVDA BUDE suštinski cilj, a ne samo reč, EFIKASNOST obaveza svih tužilaca i njihovih zamenika. To praktično znači da se SRBIJA neće sramotiti ubistvima novinara i nesposobnošću da ona budu rasvetljena. Iako je prošlo mnogo vremena od ubistva novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića neću prestati da aktivno učestvujem zajedno sa drugim državnim organima na rasvetljavanju ovih slučajeva i oni će biti prioritet u radu tužilaštva. Ovi slučajevi su istovremeno i simboli zla jednog vremena i mi se bez obzira na sve poteškoće koje se tiču sakupljanja dokaza i pronalaženja adekvatnih svedoka moramo suočiti sa prošlošću, jer to je zapravo jedini put da idemo u neku lepšu i bolju budućnost. S druge strane tužilaštvo daje punu podršku poslenicima javne reči, a moje očekivanje je jasno da živimo u državi u kojoj će ubistvo novinara biti ružna prošlost, gde država jasno pokazuje da je jača od kriminala i stvaranje sistema vrednosti gde ljudski život predstavlja najveću vrednost. Sveobuhvatne i temeljne reforme ne podrazumevaju samo zakonske i organizacione promene. One podrazumevaju i otkrivanje krivičnih dela i identifikaciju izvršilaca, jer upravo ona su, u konkretnom vremenskom periodu, najviše opterećivala naše društvo. Zatim to podrazumeva i vođenje krivičnih postupaka protiv tih izvršilaca i sa stanovišta javne tužbe postizanje uspešnog okončanja tih postupaka kroz donošenje sudskih ali i tužilačkih odluka o vrsti i visini krivičnih sankcija kojima će se zaista postići svrha kažnjavanja propisana krivičnim zakonikom naše zemlje. A ona je u suzbijanju krivičnih dela kojima se povređuju ili ugrožavaju zaštićene vrednosti od kojih na prvo mesto postavljam zaštitu ljudi i građana. Republičko javno tužilaštvo zajedno sa svim javnim tužilaštvima Srbije pružiće odlučan i pun doprinos reformama pravosudnog i tužilačkog sistema Republike Srbije uvažavajući i prihvatajući dobre namere i želju Evropske unije i Saveta Evrope da nam pomognu na tom putu. Taj put nije lak, ali predstavlja neophodnost da bismo konkretnije i osetnije zaštitili civilizacijske i društvene tekovine društva i države kao celine. Time će, u to sam čvrsto uverena, svima biti omogućena sigurnija i bolja budućnost.