Milioneri, deca krize

Bugarska se tokom poslednjih nekoliko godina toliko promenila da bi strancu, koji je ranije dolazio u ovu zemlju, bio potreban čitav godišnji odmor da vidi „moskvič“ , „trabant“ ili „varburg“ koji su godinama „kašljali“ bugarskim drumovima. Prestiž bogataša u Bugarskoj izražen je skupim automobilima. Nije preterano ako se kaže da je svako deseto vozilo džip ili automobil visoke klase. Prebrojavanje je nemoguće, jer se skupi automobili kupuju direktno od proizvođača, a koriste se i pogodnosti koje im pruža Evropska unija, da se upravlja vozilom sa stranim registarskim oznakama. Pa ipak, zna se da su u Bugarskoj registrovana tri „majbaha“, vozila čija se vrednost kreće između 350.000 i 500.000 evra. Prvi je u „majbah“ seo Nikolaj Banev, bugarski biznismen, vlasnik korporacije AKB Fores. Banev poseduje na desetine fabrika, hotele, dva aviona, nekoliko jahti i tri teretna broda. Bivši koncesionar sofijske Čistoće Rumen Gajtanski vlasnik je verovatno najskupljeg vozila u Bugarskoj, Bugatijevog „vejrona“ koji se procenjuje na oko milion evra. Dok se Vetko Arabadžijev, vlasnik nekoliko hotela za sada zadovoljava vožnjom u „rols-rojs fantomu“ od pola miliona evra. Među bugarskim bogatašima popularni su i Brabusov model „rocket“, „audi R8“ i „mercedesi“ SL, SLR, SLK i CLS. Bugarski milioneri ne poklanjaju veliku pažnju luksuznim jahtama, ali uprkos tome u prošloj godini otvoreno je tridesetak trgovina za prodaju jahti. Najskuplja jahta koja plovi pod bugarskom zastavom i vlasništvo je bugarskog državljanina vredi 9,5 miliona evra. Evropska statistička služba Eurostat objavila je nedavno da su se bugarski milioneri obogatili najviše i najbrže u Evropskoj uniji. Zvanične statistike o bugarskim superbogatašima nema, ali, ako je verovati anketi „Market linka“ (Merrill Lynch i Capgemini), njih je oko 10.000. Prema podacima Bugarske narodne banke, od januara do marta ove godine registrovano je 35 novih bogataša. Poreskoj upravi u ovoj godini oko 680 firmi platilo je ukupno 350 miliona evra na ime poreza. NJihova imena, međutim, ostala su tajna, jer tako je po zakonu. „Kriza“ u Bugarskoj kreirala je novi fenomen – milionere starosti od 25 do 30 godina. Tako je petoro Bugara prijavilo prihode veće od 10 miliona leva, odnosno pet miliona evra, koje su stekli za godinu dana. Prva trojica prijavili su prihode u iznosu većem od 24 miliona evra, a prvi među njima – 8,5 miliona evra. „Među novim bogatašima ima bankara, šou-producenata, konsultanata, vlasnika nekretnina“, pojasnio je portparol bugarske poreske uprave Rumen Bačvarov. On kaže da se radi o fizičkim licima koja su legalno prijavila svoje prihode i platila porez. Bugarska je, kako bi doskočila novim bogatašima, koji putem fiktivne pozajmice kupuju skupe automobile, usvojila zakon prema kome su svi građani u obavezi da prijave pozajmice veće od pet hiljada evra. LJudi su dovitljivi, pa je tako jedan bogataš, kako bi izbegao poreske obaveze, „pozajmio“ novac od 42 poznanika i tako kupio sebi „bentli“. Istovremeno patentiran je i novi izum, umesto da poreznicima objašnjavaju odakle im novac, jednostavno kažu da se radi o poklonu. Bugarska poreska uprava je u cilju utvrđivanja imovine svojih državljana u inostranstvu tražila i dobila od nemačkih kolega podatke o imovini bugarskih državljana u švajcarskim i lihtenštajnskim bankama. Bugari su u tim bankama, prema podacima koje je dobio direktor bugarske poreske uprave Krasimir Stefanov, depozirali oko 200 miliona evra. Prema podacima Bugarske narodne banke, depoziti na računima Bugara u periodu od januara do marta uvećani su za preko sto miliona evra. Spiskovi bugarskih bogataša prave se na osnovu mitova, „saznanja“ i fantazija i svakodnevno se objavljuju na internetu i u skupim časopisima. I prema tim informacijama u Bugarskoj ima četiri milijardera i oko 10.000 milionera. Za milijardera u Bugarskoj važi čovek koji raspolaže imovinom koja je veća od milijardu leva, odnosno pola milijarde evra, a za milionera koji poseduje više od milion leva. Prema tim podacima, Bugarska ima najveći broj bogataša po stanovniku u Evropskoj uniji. Konsultant Kamen Kirilov u izjavi za Tanjug kaže da su većina bugarskih milionera bivši službenici državne bezbednosti ili drugih službi. „Većina bugarskih bogataša imovinu je stekla privatizacijom putem takozvanih privatizacionih bonova odmah posle pada komunističkog režima. A ima i takvih koji svoje bogatstvo gomilaju i u današnje vreme“, pojasnio je Kamen Kirilov. Časopis „Slava“ objavio je spisak bugarskih milijardera. Prvo mesto ubedljivo drži Vasil Boškov čije se bogatstvo procenjuje na oko 1,5 milijardi leva ili 750 miliona evra. Drugo mesto pripada dami, Petji Slavovoj, sa 700 miliona evra, treći je Cvetan Vasilev, a četvrti Plamen Stojanov. Zanimljivo je da se među bugarskim bogatašima nalazi i ime supruge bugarskog premijera Bojka Borisova, Cveteline Borislavove, čije se bogatstvo procenjuje na oko 300 miliona evra. U bugarske bogataše mogu se svrstati i aktuelni ministri. Potpredsednik vlade i ministar finansija Simeon Đankov prijavio je da je tokom 2001. godine u Vašingtonu kupio kuću sa okućnicom vrednu više od milion evra, kao i da poseduje akcije u nekim bugarskim, ali i američkim kompanijama. Drugi vicepremijer i ministar policije Cvetan Cvetanov poseduje šest stanova u Sofiji, a ministar ekonomije, energetike i turizma Trajčo Trajkov tri stana i jednu kuću u bugarskoj prestonici. Bugarski ministar regionalnog razvoja Rosen Plevnelijev, pored kuća u Sofiji i u Sozopolu, na Crnom moru, vlasnik je i kuće na grčkom ostrvu Halkidiki. Apsolutni rekord po nekretninama u bugarskoj vladi je zamenik Plevnelijeva, Georgi Pregov. On poseduje 22 placa, a vlasnik je i ukupno devet stanova u Sofiji, Blagoevgradu, Banskom i Sandanskom. Ministar kulture Veždi Rašidov ima dva stana i četiri placa u Sofiji, a sa suprugom je i vlasnik devet njiva. Istovremeno oko 1,2 miliona Bugara živi na pragu siromaštva. To je za skoro tri puta manje od onog u novoprimljenim članicama EU i čak 13 puta manje od starih članica evropske zajednice. Broj siromašnih u Bugarskoj je relativno stabilan uprkos niskim prihodima u poređenju sa prihodima u drugim zemljama Unije. Bugarska je apsolutni rekorder po raslojavanju u EU - tokom 2005. godine razlika između najbogatijih i najsiromašnijih bila je 3,5 puta, a tokom 2008. godine ona se uvećala na čak 6,5 puta.