Post savesti

Episkop bački Irinej upozorio je organizatore Kobasicijade u Turiji ako ovu manifestaciju održe u toku posta da će to predstavljati “grubo kršenje kanonskih načela, crkvene discipline i poretka, a osobito saborskih i svetootačkih odredbi koje se odnose na svetinju najvažnijeg i najstrožeg posta u Pravoslavnoj crkvi Hristovoj, na sablazan i duhovnu štetu njenih vernika, u Turiji i svugde drugde”.

Vladika je predložio da se ova manifestacija održi pre posta, a ako se tako ne postupi, nego ostanu pri svojoj odluci, njenim organizatorima zaprećeno je da će biti odlučeni od Crkve, da će im biti uskraćena “svaka molitva Crkve” i da u sledećih godinu dana “sveštenik neće ulaziti u njihov dom i neće im se vršiti nijedna sveštenoradnja, osim svete tajne krštenja, jer deca nisu kriva za greh i ludost svojih roditelja”.

U svom pismu organizacionom odboru ove manifestacije episkop još kaže: “Ukoliko se Kobasicijada, ipak, održi u toku prve sednice Časnog i Velikog posta, kapija porte hrama u Turiji biće zatvorena, a sa zvonika će se na svakih petnaest minuta oglašavati mrtvačko zvono. Jedino bogosluženje za navedena tri dana biće sveta liturgija, u nedelju 29. februara, i to radi pričešća onih koji post drže i Bogu se mole.”

Pri tom je vladika Irinej pozvao pravoslavne vernike da “ustanu u odbranu svetinje posta i zaštite veru i tradiciju naših časnih predaka”.

Pismo je u organizacionom odboru Kobasicijade neke zamislilo, a neke je, pak, naljutilo. Dok su jedni predlagali da se po njemu postupi, drugi su bili odlučno protiv toga.

Predsednik odbora Miroslav Medurić, kako novine prenose, poručuje: mi se ne mešamo u rad Crkve, neka se i ona ne meša u naš rad! Kao da su dve ravnopravne strane!

Prema izjavama datim kao odgovor na vladikino pismo može se zaključiti da i nije slučajno da se manifestacija velikog mrsa organizuje baš u vreme Velikog posta!

Većina u odboru je prevagnula da se Kobasicijada održi onako kako je i zamišljena.

Došlo je potom i do onoga što je vladika u svom pismu najavio. Baš onako kako je i napisao.

Stekao se utisak da se između Crkve i ostalog dela sveta ovde, ali i drugde, stvorio veliki jaz. Ali, ne, nije tako - kaže portparol organizacionog odbora Kobasicijade LJubiša Stojiljković, koji je ostao u manjini: “Nema sukoba Crkve i naroda, u sukob sa Crkvom došli su oni koji iz želje za profitom ne vide duhovnu stranu života. Ja sam lično upozorio predsednika organizacionog odbora da će do toga doći...”

A moglo je sve da bude drugačije.

Pre dve godine, u sličnoj prilici, tokom priprema za održavanje 42. sabora trubača u Guči, iz Srpske pravoslavne crkve takođe je upozoreno da bi njegovo održavanje trebalo pomeriti, da ne bude u vreme Gospojinskog posta, pošto je bilo uobičajeno da se održava poslednjeg vikenda u avgustu. Organizatori su to prihvatili i Sabor pomerili za prvi deo avgusta.

Do još jednog podešavanja prema postu došlo je upravo u dane održavanja sporne Kobasicijade: proslava slave Patrijaršijske kapele u Beogradu, posvećene svetom Simeonu Mirotočivom, pomerena je sa četvrtka 26. februara na subotu 28. februar, na prvi dan kada je razrešena upotreba hrane na ulju.

Vladici niko ne spori da je imao pravo da donese mere koje je doneo, ali se može čuti ovakvo pitanje: Zašto se nije reagovalo ranije, a ne tek pet dana pred početak posta? Za zakazano vreme održavanja ove manifestacije sigurno se znalo mnogo pre. Ako to nije lično znao nadležni episkop, morao je znati mesni paroh!

Pri tom se podseća i na obavezu episkopa i sveštenika da se staraju o narodu, da ih “poučava blagočestiju”.

Ovo ne opravdava organizatore Kobasicijade, jer bi i sami morali da znaju i, kad su se već latili takvog posla, ispoštuju kalendar koji, ako ne poštuju oni, poštuju mnogi drugi!

Kanoni koji se tiču Velikog (uskršnjeg) posta su sasvim izričiti. Tako, 69. apostolsko pravilo naređuje da se klirici svrgnu, a svetovnjaci odluče, ako ne poste ovaj post, osim u slučajevima fizičke nemoći.

Tumačeći ovo pravilo, naš poznati kanonista episkop Nikodim Milaš zapisao je: “Post četrdesetnice, ili veliki uskršnji post čuva se svagda strogo u svoj crkvi, o čemu nam bezbrojne svjedodžbe pruža i istorija crkve...” Pri tom citira i tumačenje poznatog komentatora kanona Valsamona, koji je rekao da “jesti meso uz četrdesetnicu ne može biti dopušteno nikome, ma se nalazio i pri pošljednjem izdisaju”.

Isto to, “da u crkvi božjoj po svoj vaseljeni, slijedeći jednome redu, ima se čuvati post i posteći uzdržavati se kako od svačega zaklanoga, tako isto i od jaja i od sira”, sa istim kaznama, naređuje i 56. pravilo Svetog peto-šestog vaseljenskog sabora, trulskoga. A 52. pravilo Svetog petog pomesnog sabora, laodikijskoga, kaže: “U četrdesetnicu ne smije se vjenčavati ili slaviti rođendan.” Dok 19. pravilo Svetog trećeg pomesnog sabora, gangrskoga, predviđa čak anatemu za one koji ne poste.

Post ne podrazumeva samo uzdržavanje od mrsne hrane. Sveti Jovan Zlatousti govorio je: “Ko svodi post samo na uzdržavanje od hrane, taj sramoti post. Nisu samo usta dužna da poste - ne, neka posti i oko, i uho, i ruke, i noge, i sve naše telo.”

Na Kobasicijadi u Turiji, onako kako je organizovana, u Čistoj nedelji Časnog posta, to nije bilo moguće.