Studije u vetar

U uređenim društvima nije retkost da se izvestan broj fakulteta zatvori na nekoliko godina. Dovoljno je da svi oni koji brinu i o ekonomiji društva ali i o ekonomiji pojedinaca sednu, pogledaju razvojni plan, broj i strukturu nezaposlenih i zaključe – u ovoj zemlji u narednih 10 godina neće biti posla za farmaceute, zatvaramo katedru. U Srbiji se to nije dogodilo nikada. A na pitanje da li postoji šansa da se dogodi, Jadranka Dimov, stručnjak za karijerno vođenje, odgovara: „Našim fakultetima uopšte nije blizak taj pristup i oni nemaju ideju da ljude spremaju za rad. To uopšte nije u prvom planu, već šta im ispredavati i kako se iznutra organizovati da svi budu zadovoljni i da imaju fond časova. Šta se dešava kada Pravni fakultet upiše u prvu godinu 1.500 studenata? Da li taj profesorski kadar može to da podnese na način na koji Bolonja traži? Taj aspekt ima prioritet nad brigom da li će njihovi studenti sutra moći da se zaposle i da pruže poslodavcu ono što od njih traži. Zbog toga smo u Evropi i dalje poslednji po zaposlenosti mladih ljudi. Produžen je radni vek, a mi smo četvrta zemlja po starosti u svetu, tako da je za izvestan rok smena generacija onemogućena.“ Pomenuti haos ili da budemo korektniji – stihija, nasleđe ili kako već zovemo neuređenost u ovoj oblasti se ne odražavaju samo na fakultete već i na srednje škole. To smo upravo imali priliku da vidimo prilikom ovogodišnjeg upisa. Iako je već godinama najteže doći do neke od elitnih beogradskih gimnazija, ove godine smo imali iznenađujuću situaciju: nakon Treće beogradske gimnazije, tradicionalno prve po interesovanju, na drugom mestu se našla Ekonomska škola, bankarski smer. „Poslednjih godina u Srbiji su u velikom broju otvarane banke. Posebno mislim na strane u kojima su plate iznad našeg proseka“, kaže Biljana Stepanović, ekonomski analitičar i dodaje: „Deca su sada pohrlila na bankarski smer bez ikakve svesti da će sva ta radna mesta o kojima maštaju za četiri godine, dok oni završe, biti popunjena i da će veoma teško doći do posla. Da je po tom pitanju situacija loša potvrđuju nam i u Nacionalnoj službi za zapošljavanje: „Na nivou visokog obrazovanja pojedine obrazovne ustanove se prilikom upisa rukovode logikom profita i upisuju veći broj studenata nego što tržište i u dugoročnoj perspektivi može da apsorbuje. Na nivou srednjeg obrazovanja postoji takođe prilično visok nivo usko specijalizovanih obrazovnih profila za kojima realno poslodavci nemaju potrebe, poput dizajnera tekstila i po pravilu kadrovske potrebe zadovoljavaju sa licima višeg obrazovnog nivoa iste struke“. U međuvremenu u drugim zemljama su se postarali da im se tako nešto ne događa, posebno ne u vreme ekonomske krize i posle nje. Zbog toga su njihove vlade uposlile niz stručnjaka koji su uradili ozbiljne demografske studije, razvojne planove i sondaže tržišta rada da bi propisale koja će zanimanja u predstojećem periodu biti najtraženija. Američki nedeljnik „Tajm“ je objavio spisak 10 profesija koje će biti tražene u narednom periodu, naravno ne samo te i sledeće godine, i prstom uperio ka računovodstvu, malim privrednim preduzetnicima, nutricionistima (to je ipak zapad), kompjuterskim stručnjacima... A mi smo zaključili da posla jednostavno nema. Branislav Jovanović iz Infostuda, najaktivnijeg sajta za zapošljavanje, nudi nam sledeći podatak: „Gledajući 2009. godinu, broj oglasa za zapošljavanje u odnosu na 2008. godinu je drastično manji, odnosno skoro 50 odsto manji. Ukupan broj oglasa u 2008. godini je bio 12.623, dok ukupan broj oglasa u 2009. godini je iznosio samo 7.382.“ U situaciji kada se broj radnih mesta prepolovljava, kada se broj privatnih fakulteta za menadžmente i slična zanimanja učetvorostručuje i kada Ministarstvo prosvete neznatno smanjuje broj upisanih na budžet za ona zanimanja za koja ne postoji baš nikakvo interesovanje, nameće se pitanje – imamo li mi ikakav plan? Ili konkretnije, postoji li ikakva sprega između privrede, tržišta i školovanja koja bi bila ako ne garancija onda bar smernica pri izboru budućeg zanimanja? Irena Kljajević, psiholog iz Agencije Kljajević, koja se bavi profesionalnim usmeravanjem, nam kaže da oni mogu da urade procenu talenata budućih srednjoškolaca ili studenata, ali da se ne usuđuju da im predlože šta da upišu, i dodaje: „Nažalost, u oblasti obrazovanja i zapošljavanja kod nas treba regulisati elementarne stvari tako da je neprimereno davati predikciju da li će osoba koja završi željenu školu zaista naći zaposlenje u struci, i ako se to desi, u kojoj meri i na koji način će primeniti znanja i praksu stečenu obrazovanjem”. Da bi tako nešto moglo da se zna, moralo bi da se zna i u kom smeru ide privreda društva, a naši sagovornici misle da niko nema odgovor na to pitanje. “Mi imamo stanje u privredi takvo kakvo jeste i stvari moraju da se menjaju. A šta je uopšte politika države – ja to ne znam“, kaže Jadranka Dimov. Delimičan odgovor ima samo Nacionalna služba za zapošljavanje u kojoj kažu: „Bilo bi dobro da se na svim nivoima obrazovanja kvote za upis određuju na osnovu odnosa ponude i tražnje za radnom snagom. Preko četiri godine na posao čekaju: mašinski inženjer za brodogradnju i metalne konstrukcije, tehnolog prerade mesa i ribe, građevinski projektant niskogradnje, inženjer geologije, inženjer šumarstva, hemijski tehnolog – nemetali, ekonomista – VŠS, inženjer poljoprivrede, inženjer teksilstva, profesor razredne nastave, daktilograf, pomoćni konfekcionar, tehničar za mikrobiologiju, pomoćnik knjigovesca, laborant biologije, administrator pisarnice, veterinarski tehničar, telefonista, šivač, izrađivač gornjih delova obuće”. Ali, postoje i oni koji se u ovom trenutku lakše zapošljavaju: farmaceuti, dipl. ekonomist –finansije, inženjer elektrotehnike, projektant računarskih sistema, profesori stranih jezika, medicinska sestra – specijalista instrumentiranja, anesteziolozi, oftalmolozi, kozmetičar – specijalista, zavarivač, kuvar, računovođe i knjigovođe, operateri na CNC mašinama, serviseri industrijskih mašina, elektroničari, zaštitari bilja… Podaci govore da postoji čitav niz zanimanja za koja i dalje školujemo kadar i koja ne ukidamo, a u međuvremenu je otvoreno šezdesetak novih oglednih obrazovnih profila. Jasno je da u državi koja nije završila tranziciju i koja još uvek grca u ekonomskoj krizi niko ne može da da predikciju šta će biti potrebno za 10 ili 15 godina, ali bi bar dve stvari mogle da se urade: ukinu ona zanimanja koja su savremene tehnologije u potpunosti „pojele“ i otvorimo nova koja su upravo u skladu sa tim novim tehnologijama. A da bismo to učinili, moramo ih registrovati. E, to je već polje na kome se nešto radi, kažu u NSZ: „U toku je izrada nove nacionalne klasifikacije zanimanja. Projekat realizuje Republički zavoda za statistiku i informatiku i trebalo bi da bude završen do kraja godine. Klasifikacija zanimanja podrazumeva i popis svih zanimanja koja postoje u svetu rada kod nas, kao i opise zanimanja sa zahtevanim znanjima i veštinama za 600 zanimanja. Na taj način videćemo ne samo koja to zanimanja postoje u svetu rada za koja se ne školuje kadar već i šta neko treba da zna i ume ako hoće da radi u određenom zanimanju“. I dok svi gledaju u to šta će uraditi država, koju će granu krenuti da razvija, koji region da pokreće, profesor sociologije na Novosadskom univerzitetu Dragan Koković smatra da mi realnost posmatramo iz pogrešnog ugla. „Osnovni problem je što na jednak način tretiramo nejednake. Kada je u pitanju obrazovanje ja sam za elitizam. Mi lutamo, strategija ne postoji. Prosto rečeno, politika upisa mora da bude jasno formulisana. Obično se govori o potrebama privrede, a nekada se govorilo o potrebama udruženog rada. I tada sam postavio pitanje: zašto da koncentrisani intelektuali potencijal prilagođavamo potrebama umesto da intelektualni potencijali budu ti koji će ponuditi model. To je intelektualna elita, a ne ono što se traži na nivou privrede. Društvo znanja hoće da produži školu, da se stvori osrednja pamet i osrednje znanje. Kada su u pitanju humanističke nauke društvo neće istinu o sebi. Nekontrolisani kvantitet je učinio da nam obrazovanje veoma često služi da pokupimo višak mladih ljudi sa ulice, a to je rezultiralo time da nam je nekontrolisani kvantitet ubio kvalitet. Zbog loše strategije će nam se dešavati odliv mozgova i mislim da mi čupamo svoje korene jer nemamo strategiju obrazovanja. Škola je bila neka vrsta rezervata: mladi ljudi su upisivali fakultet i mislili da nešto rešavaju, a nisu bili svesni da je to samo privremeno rešenje. Onda se stvorio problem jer svi ti koji su završili hoće posao koga nema“, kaže profesor Koković. I hteće ga i dalje, baš kao što ga hoće i svi oni koji su već prijavljeni Nacionalnoj službi zapošljavanja i koji godinama čekaju posao. Samo u aprilu mesecu stopa nezaposlenosti je iznosila 27,13 odsto, a broj zaposlenih u odnosu na isti period prethodne godine je pao za 3,47 odsto. A kao jedini parametar što naše društvo može da im ponudi je spisak koji nam daje NSC o profesijama koje su u ovom trenutku tražene ili informacije koje se mogu naći na Infostudu (tabela) iz kojih se može videti koje su to profesije koje poslodavci najviše traže.