JAGODE SA ŠLAGOM

Tako je! Ovoga puta će biti reči o Vimbldonu, turniru nad turnirima, koji sam, kao i većina ljubitelja tenisa na Kugli, posmatrao na televizijskom ekranu. Prenosi su, tradicionalno, bili besprekorni. U svakom smislu. Čestitke zaslužuju i ljudi iz televizija B92 i Sportklub za odlično obavljen posao. Dobar izbor susreta, sa naglaskom, podrazumeva se, na naše tenisere, međutim uz pomoć grafike i mini semafora u uglu ekrana, mogli smo da pratimo promene rezultata i na ostalim terenima. Solidno pripremljena većina komentatora (Kovačić, Vujičin i, naročito, Višković) bili su korisni vodiči za one koji nisu „na ti“ sa tenisom, a, opet, nisu gušili istinske znalce ovog sporta beskrajnim prepoznavanjem vrste udaraca, ili iritirajućim deklamovanjem opšteznanih podataka sa neta. Usput, ali ne manje važno, nisu bili patriotski euforični u pobedama, niti u samoubilačkom bedaku u porazima naših. A oni, naši, više uživaju u rezultatskim posledicama dvonedeljne smotre svega najboljeg što tenis ima, nego što su to mogli da čine na londonskoj travi. Đoković i Jankovića su, od ponedeljka, drugoplasirani na listama najuspešnijih gde se, na samom vrhu, nalazi Zimonjić u konkurenciji parova. Fenomenalno, za nekog ko stiže iz uboge Srbijice. Inače, pobedili su najbolji: Serena Vilijams i Nadal. Svako turnirsko izdanje je imalo svoje heroje čiji se podvizi nisu nužno okončavali slikanjem sa pobedničkim trofejima. Ovoga puta to su bili maratonci koji su jedanaest časova u tri dana, trčali svoje poslednje krugove. A, njih nikako i nigde... I tako, 183 gema u maksimalnih pet setova. Onaj odlučujući, zakucan za sva vremena u sve moguće anale, okončan je sa potpuno nenormalnih 70:68!!! Mislim, naravski, na čudesne Amerikanca Inzera i Francuza Maua, koji obojica (pobedio je Amerikanac) zaslužuju nekakvo obeležje. Posvetu. Tablu makar, tu pored terena, na kojem su odigrali epski meč. Bilo bi pošteno, pogotovo kada se i po Henmanu, večitom domaćem gubitniku, nazvalo brdašce sa kojeg, besplatno, mogu da se posmatraju mečevi. Jagode sa šlagom? Bile su skuplje nego ikada što je mnogo više uzbudilo konzumente ove čuvene vimbldonske poslastice od posete britanske kraljice Elizabete, koja se, nanovo, nakon isusovske 33 godine apstinencije, pojavila na turniru. Opravdano. Kada bi enormno poskupeli kikiriki, semenke i druga roba iz cegera prodavaca sportskih zanimacija po našim stadionima, to bi bila neprihvatljiva novost za navijače. Mnogo veća i životnija od saznanja ko je od dežurnih prigodara i posvudara, prisutan u nekakvoj vipovskoj loži. “Hu kers“, kazali bi Londonci...