Kastro i Srbi

Sećam se, na filozofskim studijama, brže-bolje, bradu sam pustio, a otac uvek sveže izbrijan, kao da je još kraljev pilot, nije se tome protivio. Štaviše, uz smešak, više puta bi mi, onako, u prolazu, rekao: „Isti si Fidel Kastro!” Uh kako me je to ljutilo! Jer, likom na Kastra nisam ni podsećao, a nama šezdesetosmašima, Fidel se gadno, zbog Če Gevare, zamerio. Znali smo, još onda, i to pouzdano, da je Kastro našeg Čea sa Kube, bukvalno, oterao pa je ovaj, u Boliviji, nesrećno završio. CIA ga je tamo, to valjda znate, ščepala i šake i glavu mu odsekla i u Vašington te „dokaze” poslala... Kao što je i glava Karađorđeva morala da se „šeta” do Stambola... Elem, ne bih vam sve ovo pričao da se Kastro, pre mesec-dva, nije oglasio, i, najozbiljnije upozorio da smo na ivici trećeg svetskog nuklearnog rata koji bi, najverovatnije, isprovocirao Izrael. Na nagovor Karla Gustava Junga, počeo sam da razmišljam o intervjuu sa Fidelom Kastrom! Ali, avaj, kubanska ambasadorka, u avgustu, nije bila u Beogradu te sam, neobavljena posla, zapalio na Suvu planinu... Nego, pazi, bajo, šta me, u septembru, u Beogradu, dočekalo!? Fidel Kastro (84) „neočekivano je iskritikovao Mahmuda Ahmadinedžada zbog njegovih antisemitskih stavova”! Kao, šatro: „Iran bi trebalo da razume da su Jevreji bili proterani sa svoje zemlje, proganjani i maltretirani širom sveta kao oni koji su ubili boga”!? Blejim iz ligeštula u Avalu: šta je to navelo Fidela da napravi „salto mortale” i da stane na stranu Jevreja i „neočekivano iskritikuje Mahmuda Ahmadinedžada”? Od jednog „vaskrslog” levičara sa Kube takva otrcana biblijska argumentacija u odbranu Jevreja nije se, bajo, očekivala... Sa tim mislima i klomparam po novoj kaldrmi trotoara Bulevara Dragana Đilasa, pardon, kralja Aleksandra, a sve na putu za korporaciju. Kad, tamo, u NIN-u, eto ti, gospođe Dragoslave Koprivice! Napisala knjigu „Besmrtni Kastro i srpski rod”!? Još u predgovoru, dr Jovan Deretić, izričito, kaže: „Predsednik Kastro je izjavio da je poreklom Kelt iz Galicije u Španiji. Time je, za nas istoričare koji znamo ko su bili Kelti, Kastro rekao da je poreklom Srbin.” Dobro, znam, šašavo zvuči. Ali, kako je to Kastro utvrdio da je „poreklom Kelt iz Španije”? Tu se moj guru iz Švice, odjednom, razume i u srpske etimologije: „Ne znači li Fidel onaj koji je VERAN, naravno, ne Matić! I to veran ne bilo kojoj veri, već, može biti, veri VIDOVOJ. Jer, Fidel je VIDEL, što će reći, to je neki VIDOSAV ili VIDOJKO!” Pogledam Junga popreko, pa počnem da šamaram tabloide nehajno, a u glavi mi samo dobuje: Kastro, Vidojko, Kastro, Vidojko... Eeej, i, sad, taj „Kelt” iz Havane izjavljuje, bre, da su „Jevreji proterani sa svoje zemlje” zato što su „ubili boga”!? Pre svega, ako su Jevreji, u biblijska vremena, državu i imali, oni su je, davno pre „ubijenog boga”, izgubili, i u vavilonsko su ropstvo oterani. Baška, što nema dokaza da je „ubijeni bog”, uopšte, postojao... Jungu je malo što mi je svojim sinhronicitetima Fidela Kastra na vrat natovario, pa me još, onako, sitno, keca: „Znam, pred tobom je, sada, nemoguća misija. Prvo, treba da stigneš u Havanu i objasniš Fidelu Kastru da u njemu ima, bar, kap stare srpske krvi. A onda da ga ubediš, kako znaš i umeš, da je Srbija teritorija Starog i Novog zaveta i da zato, evo, Mosad hoće, od Irana, ugroženu jevrejsku državu, da seli u Srbiju. I ako je taj razapeti bog i postojao, ubijen je u Solunu, a ne u Jerusalimu. A planina Galičica je u Makedoniji iznad Ohridskog, to jest, Galilejskog jezera. Bajdvej, kod starih Srba, Gal je bilo ime za prvosveštenika...” Da ne bih od Jungovih ideja poludeo, zapucam sa Biljom i Saškom na Kalenić pijacu. Svratimo, prvo, kod moje bakice po mekike, a onda žvaćući, obilazimo pune tezge. Ah, koje miline, koje raskoši od septembarske pijace. I, dok dlanom o dlan, natovarim se, punim cegerima, kao mazga, i, tabajući kroz Filipa Filipovića, na stolu, već, vidim skuvanu boraniju i to sa ramstecima, salatu od leskovačkog paradajza, a otud su i ljute papričice, grožđe iz Kavadaraca, sveže smokve iz Bara, a stigao mi je, preko prve komšinice, i sir iz Sjenice, pa kud ćeš više, moj Srbine! Naljuljam se, u nedelju, boranije i ramsteka, pa se u ligeštulu prepustim Nikolinim vinu. Hvata me dremka, a FK „Obilić” oživeo, razmileli se neki žuti dresovi, neki novi „vitezi”. Pored mene Bilja, samo u gaćicama, čvrlji se na Nepobedivom Suncu... I, već se čujem kako hrčem dok moja Crna tercira, to jest, prede, i, docira: „Nemoj da se ljutiš na starog Fidela što je stao na stranu Jevreja! Možda su i njemu zapretili iz Vašingtona, ako drži stranu Irana da može, začas, da nestane Havana! Da mogu i Kubance da proteraju sa njinog ostrva, pa da tamo nikne nova jevrejska država...”