Uterivanje dijaloga

Amerika je jedna silna država i na suvu i na moru, koja je zaključila ugovore sa Francuskom, Engleskom i Nemačkom i što god je mogla dobiti od ovih sila, ona je dobila. Pa zar se može pretpostaviti da će ovako mala i slaba Srbija moći nešto više dobiti i izvući od Amerike, nego što su ove druge sile dobile i izvukle. Tako je 1882. godine Nikola Pašić u parlamentu branio trgovinski ugovor između Kneževine Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, kojim su uspostavljeni diplomatski odnosi dve zemlje, a Srbija, navodno, ostvarila najveći prekookeanski izvoz u tom veku, prodajući suve šljive u iznosu od tadašnjih milion dolara. Od Pašićevog govora, Beograd i Vašington prešli su najduži put na svetu – od podatka da je srpska delegacija bila gost američkog Kongresa kada je Vudro Vilson, koji je u emotivnim ispadima istoričara nazivan ocem Jugoslavije, čitao čuvenih 14 tačaka o posleratnom uređenju sveta gde se u 11 tačaka pominje Srbija, do raspada Jugoslavije za koji su u Srbiji često optuživani gorepomenuti Vilson i njegov princip prava na samoopredeljenje i Klintonova administracija koja nije propuštala nijednu priliku da kazni srpski nacionalizam, i potapše po ramenu sve druge nacionalizme. Zato se i dolazak Hilari Klinton nemaštovito opisuje kao simbolički početak nove ere u odnosima dve zemlje, dok se analitičari umaraju pod teretom pitanja – šta nam donosi američka državna sekretarka i da li to SAD ponovo stavljaju do znanja evropskim partnerima ko ima većinski paket akcija u gašenju balkanskih požara. Analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić ocenjuje da Balkan više nikada neće biti prioritet za američku spoljnu politiku, ali da će američka politika uvek biti od prioritetnog značaja za balkanske narode. „Sadašnja američka politika zavisi od tri faktora - prvi je dobro organizovani bosanski lobi koji u tamošnjoj javnosti i administraciji i dalje pokušava da izazove grižu savesti da nisu dovoljno pomogli bosanskim muslimanima, drugi faktor je obaveza da se dovrši kosovska država kao pre svega američki projekat, a treći je možda najvažniji za Belu kući jer je Balkan jedino mesto na svetu gde američka spoljna politika ima ozbiljnog uspeha i idealan argument drugim muslimanskim zemljama da SAD ne vode antimuslimansku politiku. Nažalost, mislim da srpska politička elita svojom nezrelošću već dugo daje argumente američkoj administraciji da se politika uslovljavanja i pritisaka isplati”. Iako su se mediji i stručnjaci u odgonetanju sadržaja Hilarine ponude uglavnom fokusirali na otvaranje kosovskih pregovora koji se van Srbije nazivaju dijalogom o tehničkim pitanjima, diplomatski izvori su ubeđeni da će se Bosna izdvojiti kao važnija tema jer Kosovo čekaju vanredni parlamentarni izbori zbog čega će kosovski pregovori ili dijalog sačekati (što ne isključuje mogućnost da se na neki simboličan i marketinški način neće otvoriti i zatim zamrznuti) . Neki komedijant slučaj se pobrinuo da pre početka posete znatno popravi odnose Srbije i Bosne jer je nezavisno i reformisano sudstvo u Srbiji oslobodilo Iliju Jurišića, osuđenog zbog masakra nad vojnicima u Tuzli, baš na dan kada Hilari Klinton dolazi u Sarajevo i uprkos štrajku radnika u pravosuđu. Američka administracija je zadovoljna rezultatima izbora u federalnom delu BiH gde je tvrdokorni Silajdžić doživeo debakl, ali im nije drago što je Dodik ponovio rezultate sa prošlih izbora. Opisujući Dodika kao najveći problem na Balkanu, uticajni stručnjak za Balkan Tim DŽuda je u svom blogu za Ekonomist oštro kritikovao Tadića koji je „naporno radio da poboljša odnosa sa SAD ali je odlaskom na Dodikov predizborni miting ozbiljno narušio svoj ugled u SAD i drugde”. Jedan od kreatora balkanske politike Bila Klintona, Den Server je prošle nedelje istakao da Hilari Klinton treba da stavi do znanja Beogradu da mora da odustane od aspiracija prema Bosni i Kosovu ukoliko želi da ostvari dugoročne ciljeve - članstvo u EU i NATO. Klintonova će, dakle, staviti do znanja Tadiću da bi bilo dobro ako bi Dodik podržao formiranje federalne vlade sa Zlatkom Lagumdžijom, a zatim učestvovao u ustavnim reformama BiH. Potpredsednik Instituta za mir, Danijel Server smatra da Klintonova u Beograd donosi perspektivu u kojoj je eventualno članstvo u EU kao važan strateški cilj Beograda i kosovski dijalog kao važan aspekt tog cilja. Na pitanje NIN-a da proceni lični uticaj Hilari Klinton na Balkanu, Server odgovara da “Klintonova ima veliki uticaj na Albance, koji od SAD očekuju vođstvo po mnogim pitanjima. NJen uticaj u Beogradu bi mogao biti pod većom sumnjom, ali sam siguran da će, ukoliko bude jasna i istrajna da Srbija treba da odustane od svojih teritorijalnih ambicija kako u Bosni tako i na Kosovu, u tome i uspeti. Srbija treba da se okrene Ahtisarijevom planu, koji predviđa dobar dogovor za srpsku samoupravu na Kosovu. Beograd može, takođe, da očekuje da će Amerikanci biti jasni i istrajni da Prištinu primoraju da zaštiti Srbe, srpske crkve i druge spomenike na Kosovu”. Tokom kratkotrajnog zahlađenja odnosa u trouglu Beograd, Brisel, Vašington, kada je srpska diplomatija odigrala poslednju epizodu borbe za Kosovo, po Beogradu su počele da se šire glasine kako u EU sve više razmišljaju o zajedničkom ulasku Srbije i Kosova. „Sumnjam u to. Srbija je daleko ispred Kosova u smislu tehničkih priprema za članstvo u EU, mada je mnogo više razumevanja u EU za samo Kosovo nego za Srbiju. Ali pre nego što se pridruži članstvu, Srbija će morati da uspostavi dobrosusedske odnose sa Kosovom”, zaključuje Server. Analitičari u Srbiji podsećaju da svetski državnici nikada ne dolaze u Srbiju sa štapom u ruci, niti da dodatno zavrću ruke jer su za to zaduženi ambasadori, dok se posete šefova diplomatija koriste za saopštavanje dobrih vesti. A prva dobra vest je što je Hilari Klinton uopšte došla u Srbiju. Druga dobra vest mogla bi da glasi da su SAD, kao najuticajnija članica EU, uspele da ubede Holandiju da ne blokira prosleđivanje srpske kandidature Evropskoj komisiji. Zvuči kao da se neko poigrava srpskim društvom, ali kandidatura zavisi od hapšenja Ratka Mladića i dobre volje vlade koja zavisi od Gerta Vildersa, holandskog lidera koji se nalazi na sudu zbog govora mržnje prema muslimanima i kojem je zbog fašističkih ispada zabranjen ulazak u Veliku Britaniju. Svejedno, ako SAD odluče da izvrše pritisak na Holandiju, Srbija bi mogla da očekuje da se njena kandidatura prosledi Evropskoj komisiji krajem meseca, uz obavezu da se Ratko Mladić nađe u Hagu pre nego što kandidatura bude prihvaćena. Najuticajniji list na svetu NJujork tajms je posle dužeg vremena objavio komentar o prilikama na Balkanu koji se završava rečima - šanse za evropske integracije su najbolji podsticaj za tri zemlje (Bosna, Srbija i Kosovo) da idu napred ali su recesija i obnavljanje nemačkog nacionalizma oslabili evropske institucije. SAD moraju da ostanu snažno angažovane na ostvarenju tih ciljeva”. „Ne mislim da će ta poseta imati neke kratkoročne rezultate, već će pre biti polazna tačka za završavanje svih nedovršenih poslova na Balkanu a to su Bosna, Kosova i NATO. Kada je reč o samoj Klintonovoj, svi sagovornici će imati na umu ne samo moćnu zemlju koja stoji iza nje već da bi ona još dugo, možda čitavu deceniju, mogla da bude najuticajnija ličnost na Balkanu. Pored toga, za našu vlast može biti veoma opasno ako američka administracija zauzme stav da ova vlada ima alternativu”, kaže za NIN Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose. Kada je Hilari Klinton izabrana za državnog sekretara, taj Obamin potez se ocenjivao kao pokušaj da se spase jedinstvo Demokratske stranke, koje je dramatično narušeno njihovom borbom za predsedničkom nominacijom. Na početku Obaminog mandata, akcije Klintonove su bile prilično niske, a stručnjaci navode da je Obama odlučio da predstavi reformu zdravstvenog sistema baš kada je Hilari pred Spoljnopolitičkim savetom branila svoj koncept američke spoljne politike. Nekoliko dana pre njene posete Balkanu, Bob Vudvord (jedan od dvojice novinara koji su srušili Niksona) objavio je da će Hilari biti potpredsednički kandidat na izborima 2012. godine. Ako se to dogodi, onda bi jedini logičan sled događaja bio da se na narednim izborima kandiduje za predsednika SAD. U razgovoru za NIN, profesor međunarodnih odnosa sa univerziteta Vestminster, Dejvid Čendler ocenjuje da će poseta Klintonove samo pojačati tenzije jer Albanci veruju da će im SAD dati više nego što mogu da dobiju od EU. „Kada sam prošlog meseca bio na Kosovu snažno se osećalo da mnogi lokalni zvaničnici veruju da će ih SAD osloboditi dominacije i restriktivne regulative Evropske unije. Jasno je da očekivanja da će spoljni faktor, bilo SAD ili EU, rešiti probleme koji jedino mogu biti rešeni unutar samog regiona, usporavaju progres i postaju barijera bilo kojem rešenju u pregovorima”. Čendler napominje da će poseta Hilari Klinton biti upotrebljena više u predstojećim izborima za kongres gde će se, dok budu gledali Hilari pored spomenika Bilu Klintonu, biračima poslati poruka o uspešnosti američke spoljne politike. “Zapravo, jasno je da su političari poput Bila Klintona i Tonija Blera popularni samo na jednom mestu u svetu - u Prištini. To je razlog koji njih i njihove sledbenike iznova dovodi u Prištinu”. Gotovo je izvesno da će sva medijska pažnja biti usmerena na EU, Kosovo ali i Bosnu, ali bi na kraju dirljive priče o uspostavljanju pokidanih veza vodeće svetske sile i Srbije, posle izvesnog vremena , moglo da se ispostavi da je poseta Hilari Klinton bila prelomna tačka za odustajanje od politike vojne neutralnosti Srbije ili početak procesa ubrzanih atlantskih integracija. Sektor za javnu diplomatiju NATO je izdvojio dva miliona dolara za promociju atlantskih integracija u ovom regionu. Budući da su sve zemlje već ušle u taj proces, moglo bi da se zaključi kako je Srbija dobila jednu od najozbiljnijih investicija ove godine. Mark Olmond, britanski stručnjak za Balkan Ako ste dobri - dobrodošli u EU U razgovoru za NIN profesor Mark Olmond kaže da su Amerikanci shvatili da je ulazak u EU pozitivan način da se disciplinuju balkanske države po principu: ako ste dobri, bićete dobrodošli u Briselu . - Vašington želi integraciju bivših jugoslovenskih republika i u EU i u NATO kao ključ za izbegavanje „neutralne“ zone na Balkanu. NATO se od odbrambene alijanse pretvorio u mašinu za širenje ne samo vojne bezbednosti nego i zapadnih vrednosti - demokratije plus tržišne ekonomije, ali ne nužno tim redom. U zapadnoj alijansi, EU možda i dalje ima novac, ali SAD ima snagu. Šta je namera njene posete? Pretpostavljam da će Hilari čestitati Srbima na oslobađanju od Miloševićeve politike pre nego što im predstavi listu zahteva kojima bi Beograd trebalo da dokaže da je istinski „reformisan“: Mladić u Hagu, konstruktivan odnos prema Prištini do prihvatanja nezavisnosti i tako redom. Šta zauzvrat, onda, Srbija može da očekuje? Povlačenje američkog priznavanja Kosova je nezamislivo. To bi bilo previše. U najboljem slučaju, nekakav pritisak na Prištinu da udovolji srpskim interesima na Kosovu, ali albansko vodstvo tamo zna da bi tako lišilo usijane nacionalističke glave mogućnosti da se nasilje viđeno 2004. godine, tiho etničko čišćenje nealbanskog stanovništva, nastavi. Nakon svega, u BiH, sve tri zajednice su danas manje integrisane nego 1995. godine uprkos svim pokušajima da se promoviše integracija, formalno sponzorisanim od NATO i EU. Kako očekujete da će teći dogovor nakon posete Hilari Klinton? U realnosti, zatvorenom Kosovu su potrebne dobre ekonomske i saobraćajne veze sa Srbijom. Ali, dok god zapadnoevropske države dotiraju te potrebe, Kosovo je u prilici da izbegava logiku tržišta koja ga gura u kompromis sa Beogradom. Sumnjam da će Klintonova stvarati pritisak na Prištinu da napravi bilo kakav ustupak u vezi sa Mitrovicom i drugim enklavama izvan proklamovanih garancija kosovskog Ustava. Poslednje što Vašington želi je nekakva vrsta erupcije kosovskog nacionalizma. Setite se, Kosovo je dete na posteru SAD-propagande u arapskom i muslimanskom svetu - kosovski Albanci mašu američkom zastavom pred islamskim antiamerikanizmom. Srbi ne mogu biti iskorišćeni u sličnoj PR-kampanji i zapravo se na njih deceniju kasnije gleda kao i u Miloševićevo vreme. Hoće li se nakon ove posete menjati odnos Beograda i Brisela? U Briselu nije mali broj onih koji su zabrinuti zbog eventualnog pridruživanja i Srbije i Kosova sa nerešenim pitanjima statusa. Drugi su, naravno, zabrinuti u pogledu ekonomske spremnosti i troškova, kriminala i drugih problema. A gospođa Klinton u tom pogledu ne može mnogo da ponudi. Vašington danas nema novac da ublažava tu situaciju. Ako poseta prođe bez incidenata, Srbija će dobiti u Briselu neki kredit dobre evropske zemlje. Ali, gospođa Klinton ne donosi rešenja za prave ekonomske probleme Srbije niti za problem Kosova. Smatrate li da će se Kosovo i Srbija pridružiti Evropskoj uniji zajedno? Pa, u najboljem slučaju, Klintonova bi u Beograd mogla da donese ponudu da SAD ubrzaju proces pristupanja u zamenu za odustajanja od Kosova. Ali, ako Srbija i Kosovo međusobno ne mogu dogovoriti konfederalno rešenje za Kosovo, kako će, onda, moći da žive kao partneri u Evropskoj uniji? Balkanska misija tri državne sekretarke Na moćnoj funkciji državnog sekretara SAD koja udvaja ingerencije predsednika države i ministra inostranih poslova već deceniju nalaze se žene: Madlen Olbrajt, Kondoliza Rajs I Hilari Klinton. Sve tri smo dobro upoznali Niko u svetu danas ne veruje kako su SAD sila koju vodi - nesebičnost. Naprotiv - Amerika nameće svoju volju. U kreiranju te volje odlučujuću ulogu ima - državni sekretar. Nekada, bio je to isključivo muški posao ali se na toj moćnoj funkciji koja udvaja ingerencije predsednika države i ministra inostranih poslova već deceniju nalaze i žene! Super žene! Madlen Olbrajt je prva žena ikad (i jedini imigrant) na toj poziciji; Kondoliza Rajs je prva Afroamerikanka u toj fotelji, ili “obojena Amerikanka; Hilari Rodam Klinton je prva dama Bele kuće dok je stolovao njen muž Bil, prva senatorka u istoriji američkog Kongresa. Sve tri morale su da se suoče sa mnogim izazovima “muškog sveta” koje je slikovito opisala Madlen Olbrajt konstatacijom kako je veoma teško biti - jedina žena u sobi. Ali za sve tri izazov je bila i Srbija. Madlen Olbrajt januara 1997. stupa na dužnost kao 64. državni sekretar po redu i kao prva žena u istoriji SAD, ostaje na tom položaju do januara 2001. Još tokom nominacije poslala je simboličnu poruku: nadam se da ću stati u Vorenove (Kristofer, prethodni državni sekretar) cipele. Marie Jana Korbelova rođena je u Pragu kao kćer češkog diplomate Jozefa Korbela. Nakon mastera na Velesli koledžu udaje za izdavačkog magnata Jozefa Olbrajta. Ostaće upamćeni njeni koloritni šalovi i marame koje je ukrašavala, sa puno borbenog duha, namenskim broševima koji su simbolično i metaforično obznanjivali sadržaj njenih “diplomatskih misija”. Nemirenje sa “totalitarizmom” i agresijom, Hitlerovom ili Staljinovom, nešto je o čemu je naučila u porodici. I to je, ta “opsednutost istorijom”, odnosno “sopstvenom biografijom”, razlog njenog srčanog zagovaranja da Amerika modernim autokratama oružjem stane na put. Bilo da je reč o Haićaninu, Iračanu ili Srbinu. Balkan je smatrala “svojom teritorijom”. Odlučno je uticala na američku politiku na Balkanu, zalažući se za američko vojno prisustvo. Tokom njene službe Amerika uspeva da se vojno instalira i na Kosovo, u superbazu kod Uroševca - Bondstil. Na suđenju u Hagu, Radovan Karadžić će reći kako mu je, osim Holbruka, i Olbrajtova nudila da kupi slobodu odlaskom u Rusiju, Grčku ili Srbiju, makar u Bijeljinu, otvori privatnu lekarsku praksu i gleda svoja posla. Prve pogrdne prekore i kamenice besnih Srba doživela je tokom posete Vukovaru marta 1996. kao američka ambasadorka pri UN, pre nego što će i taj deo biti ponovo pripojen hrvatskoj teritoriji. Kasnije, pogrde je obavezno sustižu i prilikom poseta Beogradu. Nije tajna da i u američkom Stejt dipartmentu kaznenu intervenciju NATO-a, odnosno Amerike, u Srbiji i Crnoj Gori, javno nazivaju - Madleninim ratom (Olbrajtvor), kao da je reč o njenom ličnom ratu. I to ne govore isključivo oni koji joj i inače zameraju manjak strateškog mišljenja odnosno višak neokonzervativizma. Po svedočenju samog predsednika Klintona (“stalno me gura i gura i gura u to”) ova jaka i odvažna dama, kako ju je zapamtio, odlučno ga je ubedila u neophodnost da bombardovanjem, u roku od nekoliko dana, zauzda Srbiju. Kondoliza Rajs, 66. po redu državni sekretar SAD, našla se u Stejt dipartmentu u januaru 2005. kao naslednica Kolina Pauela (prvog Afroamerikanca na toj poziciji), i zadržala poziciju do januara 2009. Već kao briljantan diplomac političkih nauka na univerzitetu u Denveru gde je i započelo njeno interesovanje za “spoljne poslove” - opredelila se za, pogađate, sovjetologiju. Kuriozum je da izučavanju tada postojećeg Sovjetskog Saveza pristupa oduševljena predavanjima češkog imigranta Jozefa Korbela, oca Madlene Olbrajt, prve žene ikad na funkciji državne sekretarke. Da umiri “uzburkanu vodu” odnosa Srbije i SAD, čini se, najviše je doprinela spoljnopolitičkom doktrinom “preobraženja diplomatskim putem” umesto potezanja argumenta sile. Jasno je stavljala do znanja, iznova i iznova, da Kosovo više nikad neće biti deo Srbije, da je bolje odmah se okrenuti ka budućnosti i saradnji, pri čemu nije odricala ulogu Evropske unije. S obzirom na stav Srbije u vezi sa Kosovom i Metohijom pojačala je svoje (nacionalne) pozicije željom da Kosovo brzo oformi sopstvene bezbednosne snage koje bi doprinele miru u regionu. Kako se izrazila: Kosovo je unutrašnje dvorište NATO zdanja. Opet, tokom boravka predsednika Srbije Borisa Tadića 2006. u Vašingtonu, potpisuje sa njim program o saradnji Vojske Srbije i Nacionalne garde savezne države Ohajo i tom prilikom više je nego samo kurtoazno i diplomatski ljubazna. Uverena je kako je to put ka novom početku Srbije i SAD koji bi se jednog dana mogao materijalizovati srdačnim novosavezničkim zagrljajem u okviru NATO. Dve godine kasnije, kada američka ambasada u Beogradu skoro izgori u požaru tokom demonstracija zbog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, nije se libila da, baš zato ubedljivom, gvozdenom mirnoćom proglasi Vladu Srbije odgovornom i lakonski joj poruči: nešto slično više nikad ne sme se ponoviti! Ostaje upamćeno da ovaj, za Ameriku “dobar povod”, nije iskoristila i dodatno dovela u iskušenje krhku stabilnost odnosa dve zemlje uspostavljenu nakon 1999! Hilari Rodam Klinton zaklela se januara 2009. kao 67. državni sekretar SAD. Pre toga već blizu četrdeset godina javno deluje u Americi kao advokat, tužilac, prva dama (i Arkanzasa i Bele kuće) i prva senatorka u istoriji te zemlje. Zar je onda neko drugi osim nje mogao tako snažno da stavi znak jednakosti između ljudskih i prava žena. Kad je u žargonu nazovu “Bilari” američki komentatori aludiraju na njen uticaj, iz supružničke senke, na Klintonove odluke i američku politiku i pre nego što će formalno to biti u prilici. I još, tvrde kako njeno vreme u fotelji državne sekretarke neće biti toliko obojeno bombaškim zilotizmom Olbrajtove, kome je, kao i politici svog muža toliko puta dala podršku - ipak je reč o Obaminoj administraciji. Podržala je intervenciju SAD na Haitiju, 1994., intervenciju u Bosni 1995. a posebno, voli da istakne, i ličnim angažmanom, intervenciju na Kosovu 1999. Hilari Klinton tvrdi kako je triger za bombardovanje Srbije bio njen telefonski poziv mužu. - Ne bi trebalo više da dopuštaš ovo etničko čišćenje na kraju veka koji je iznedrio holokuast - argumentovala je. U Bosni je već bila u martu 1996. ali, njeno sećanje na tu posetu sudeći po američkoj javnosti i medijima, ali i činjenicama, izgleda nije prošlo, kako ga američki mediji nazivaju, “pinokio test”. Ono što joj se u, izgleda izbledelom sećanju, čini kao “sletanje pod snajperskom vatrom” na aerodrom u Tuzli, nešto je čega se ne sećaju ni pevačica Čeril Krou ni komičar Sinbed koji su kao i ona išli da posete američke trupe u Bosni. Oni da zabave američke vojnike a prva dama jer je za predsednika to, navodno, bila isuviše riskantna misija. Diplomate na Ist riveru nezvanično svedoče u štampi kako je državna sekretarka Hilari Klinton, nakon savetodavne presude Međunarodnog suda pravde u Hagu, uz Viljema Hejga, britanskog ministra inostranih poslova, snažno lobirala da se srpska rezolucija tada još neusaglašena sa EU nikako ne usvoji. Hilari Klinton je oktobarskim dolaskom u svojstvu državne sekretarke, makar bila u prilici da oplevi Balkan od korova izraslog nakon bogate američke političke i vojne setve tokom devedesetih godina. Alfa žene U savremenom svetu sve je veće angažovanje žena u politici. Čili uvrežena hipoteza o prirodnoj predodređenosti “alfa muškarca” kao optimalnog vođe - na sceni je sada metafora o “alfa ženi”: moćnoj i samopouzdanoj, agresivnoj u postizanju ciljeva i nemilosrdnoj kada su u pitanju porodica i domovina. Ona veruje, zna, i hoće da uvede red. “Alfa muškarac” nije istisnut, i dalje ima ulogu suštinskog zaštitnika ali “alfa žena” preuzima sve veći broj najvažnijih društvenih položaja. Tako su na moćnim funkcijama u dve dominantne društvene i teritorijalne zajednice, Americi i Evropi, žene već uzele politički primat - Hilari Klinton kao državna sekretarka SAD, odnosno baronica od Apholanda, Keti Ešton, kao visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednost. Doduše, baronica Ešton tek bi trebalo da oformi unisoni spoljnopolitički glas članica EU dok Hilari Rodam Klinton već personifikuje snagu jedine funkcionalne sile današnjice.