Brisanje Metohije

Koliki je u svemu tome udeo predstavnika međunarodne zajednice na Kosovu? Da li su oni samo žmurili pred smišljenom ofanzivom albanskih organizatora, ili su neki od njih imali udela u zločinu? Ministar vera u Vladi Srbije kaže u ovom dodatku da najpre treba identifikovati krivce, predati ih sudu, a potom ispostavljati račun krivcima. Treba sve popisati da bi jednog dana platili dug.

S druge strane, Dragoljub Najman ambasador SCG u UNESKO-u, kaže da je ova organizacija najoštrije od svih međunarodnih institucija osudila ono što se dogodilo na Kosovu i da je udovoljeno svim zahtevima iz pisma predsednika Svetozara Marovića. Generalni direktor Koiširo Macura je čak učinio i više od traženog. Ali, upozorava gospodin Najman, zna se koliko može da učini organizacija koja nema ni vojsku ni policiju.

Nažalost, oni koji raspolažu vojskom pokazali su se u ove četiri godine.

Treba biti realan u prikazivanju razmera nesreće koja je zadesila Srbe na Kosovu, jer unutar evropske civilizacije to je tek eksces koji treba prevazići, a ne apokalipsa - čuli smo od republičkog ministra vera koji je čvrst u uverenju da će sve što treba, biti popravljeno, a tamo gde je sa zemljom sravnjeno, na temeljima će biti podignute nove svetinje. Bar toga ima dosta u srpskoj istoriji.

Koliko su ove nade u ovakvom trenutku izgledne?

Još jedan sagovornik NIN-a, potpredsednik Koordinacionog centra vlade SCG i Srbije, uverava nas da nema odstupanja od plana o obnovi kulturne baštine u 2004. koji je ovaj Centar usvojio oktobra prošle godine.

Mogu se čitaocima ovi iskazi činiti suviše optimistički, ali organizacija zločina od 17. i 18. marta ove godine upućuje na njegov viši stupanj. Kada se pogledaju mesto zločina i izbor meta, nema sumnje da je ovog puta neko hteo pored memorije da izbriše i - Metohiju.