Nove mere za zajedničku Evropu

U 2004. godini morfološki detalji francuskog i evropskog stanovništva otkriće sve svoje tajne. Upravo se okončava dosad najveća studija ove vrste u svetu. Najpreciznije mere svih evropskih građana biće prilagođene novom vremenu. Odeća će, tačnije, biti opisivana merama koje su poslednjih decenija doživele značajne promene kod svih. Reč je o promeni takozvane promenljive savremene ljudske plastike.

U samo tri poslednje decenije, što je istorijski posmatrano tek tren u životu društva, savremeni Francuz se značajno promenio. Pre svega, ublažio je svoj tradicionalni kompleks nedovoljne visine. Francuz je u pomenutom periodu porastao za značajnih osam santimetara, dok je svoju širinu umanjio za takođe značajnih šest santimetara. Rečju, vitkiji je i privlačniji. Stručnjaci lako objašnjavaju ove mene: estetska evolucija koju oblikuju evolucije u higijeni ishrane, sportske aktivnosti, uslovi rada i evropske politike javnog zdravlja. To bi značilo i da se savremene države znatno više bave svojim građanima nego one u proteklim vremenima.

Postoji, međutim, još jedna dimenzija ovih anatomskih promena Evropljana. Industrije tekstila i odeće sa najvećom pažnjom prate ovu studiju, jer će ona umnogome uticati na ekonomska kretanja narednih decenija.

I Amerikanci utvrđuju nove mere Preko 10 000 Amerikanaca učestvuje u pokušaju da se tačno odrede mere prosečnih građana. Poslednji put ovi nacionalni standardi mereni su daleke 1941. godine. Kao i u Evropi, ovo istraživanje naručile su i platile udružene tekstilne i modne industrije Amerike. Sa druge strane Atlantika ovaj posao je bio još znatno potrebniji no u Evropi, pre svega zbog velikog problema stanovništva - gojaznosti. Tako su nove navike u ishrani decenijama neprimetno uvećavale obim struka i druge mere kod Amerikanki i Amerikanaca. Danas je standardna nekadašnja mera “osmica” za žene, postala “dvanaestica”.

Kao što se menja anatomija građana, tako i proizvođači odeće moraju da se prilagode novim merama, ako žele da robu i dalje prodaju.

Trgovci po pariskim lancima robnih kuća, na primer, nedvosmisleno će potvrditi kako su danas važeći standardi, to jest brojevi odevnih predmeta, potpuno izgubili smisao. Postoji vidljivi nesklad veličina modela koji se mogu kupiti u prodavnicama i realnih fizičkih odlika mušterija.

To praktično znači da ćete sresti često visokog momka sa majicama veličine M, koje su predviđene za niže osobe od njih. A ovi još niži više nose male veličine (small ili DŽ small) koje su po definiciji opet predviđene za neku sitniju konstituciju.

Ovo su uočili i stručnjaci iz francuskog Instituta za tekstil i oblačenje (IFTH) i oni se time zaista pomno bave. Od jeseni 2002. ubrzano se radi na studiji koja će najzad doneti nove i odgovarajuće etalone brojeva odeće za oba pola.

Iako su Francuzi i dalje kraljevi mode, dovoljno je reći da je poslednja studija ove vrste rađena još davne 1972. godine.

A kako će se sve prilagoditi nekom zajedničkom, evropskom merenju? Primenjuje se zajednički metod: po mnogo brojnim evropskim robnim kućama i frekventnim radnjama postavljene su kabine-skeneri. NJih ima čak i po turističkim mestima i plažama. Ti aparati su u stanju da veoma precizno “izmere” do milimetra sve mere 10 000 osoba u dobu od 8 do 65 godina.

Za ovo je potrebna i mala žrtva, na koju mušterije najčešće dobrovoljno pristaju. Osoba mora da se svuče u donji veš i da pred elektronskim aparatom provede desetak minuta. Tu joj se izmeri, u milimetar sve, od zadnjice, do nogu i grudi. Čak se obeležava razmak između dojki. i od toga zavise mnogi ženski modeli, na primer.

Kako ljudske mere mogu da imaju direktne veze i sa ergonomijom (naukom koja prilagođava upotrebne predmete ljudskom telu), već se javila i industrija nameštaja.

Naime, rezultati ove studije pomoći će i proizvođačima stolova, stolica, ležaja, da prilagode nove modele novim ljudskim anatomijama. U sve se uključuju i proizvođači takozvanog urbanog nameštaja. Reč je o firmama koje snabdevaju gradske vlade širom sveta javnim klupama, “pečurkama” na autobuskim stajalištima i drugim delovima opštekorisnog “gradskog nameštaja”.

Kažu i da će proizvođači automobila doživeti značajne koncepcijske promene, jer će u ovom stoleću morati da prave modele automobila za prosečno veće mušterije, no što su bile proteklih decenija.

Ovo je tek početak nekih najavljenih promena. Ali, slobodno se može zaključiti da će jedna naoko nevažna i bezazlena studija zapravo proizvesti lanac promena u svakodnevnom životu ljudi u Evropi, i širom planete.

Zoran Petrović Piroćanac