Iskorak unazad

Najradikalniji među Albancima, čija imena za sada otvoreno ne pominju ni moćni zvaničnici međunarodne zajednice, potakli su desetine hiljada svojih sunarodnika na najdestruktivnije demonstracije u novijoj istoriji ove, i inače ne preterano pitome pokrajine, ne bi li proterali Srbe iz malih enklava raštrkanih širom Kosova. Sve je rezultiralo smrću 28 ljudi, ranjavanjem oko 800 i materijalnom štetom koja se rečima teško može opisati. Od Srba je potpuno očišćeno pet gradova i desetak sela, pri čemu je raseljeno oko 4 000 ljudi. Etničko čišćenje je, prema rečima šefa Unmika Harija Holkerija, “ipak preteška reč za prošlonedeljne događaje”. Zapadni mediji, uklapajući se u postojeću matricu nastalu tokom rata 1998. i 1999. godine, izveštavali su o sukobima Srba i Albanaca, ali u zbilji - “nasilje su organizovali albanski ekstremisti, što ih neće približiti njihovim političkim iluzijama” - šef NATO-a Jap de Hop Shefer.

Demonstranti su pregazili bukvalno sve na šta su naišli, uključujući i međunarodne policajce i vojnike NATO. Suštinski, međunarodne mirovne snage našle su se u paradoksalnoj situaciji u kojoj nije bilo jasno da li su srpske enklave okružili braneći tamošnje stanovništvo od napada ekstremista, ili ne bi li sprečili Srbe da u takvom razvoju događaja napuste Kosovo.

U sredu ujutro nastupio je prvi šok. Šef Odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda iz Kosovske Mitrovice Halid Berani saopštio je lokalnim novinarima da su se tri albanska dečaka dan ranije utopila u reci Ibar, te da su ih u reku “psima poterali Srbi, kao osvetu za ranjavanje jednog srpskog mladića par dana ranije u Čaglavici”. Tragedija trojice dečaka, kao i za svetske standarde respektabilan izvor, koji je pre nekih godinu dana svedočio o srpskim zločinima u haškom procesu protiv Slobodana Miloševića, te tokom rata 1999. godine lansirao stravičnu, i kako se kasnije ispostavilo netačnu, priču o spaljivanju tela Albanaca u visokim pećima obližnje “Trepče”, utrli su put toj vesti do skoro svih medija.

Međutim, istina o toj istinskoj tragediji ostala je nepoznata i čitavih nedelju dana kasnije, pošto istraga međunarodne policije, “usporena zbog opštih nereda”, još nije okončana.

“Spontano”, kako su glasili prvi izveštaji sa Kosova, širom pokrajine okupio se veliki broj Albanaca, koji su “mirnim demonstracijama želeli da ukažu ne potrebu prisajedinjenja severnog Kosova ostatku pokrajine”.

Protest protiv nasilja ubrzo se, međutim, pretvorio u divljačko orgijanje nekoliko desetina hiljada razjarenih Albanaca i zatiranje tragova svega što bi se moglo povezati sa Srbijom ili srpskom istorijom - crkava, manastira, kuća i ljudi.

Unmik, koji je prethodnih godina zazirao od severnokosovskih Srba, evakuisao je ugroženo osoblje u Mitrovici u severni deo grada, te od vlasti u Beogradu “za zlu ne trebalo” zatražio, i dobio, dozvolu da svoje službenike u slučaju potrebe prebaci u Srbiju.

Gro osoblja međunarodne administracije uspešno je sklonjen u obližnju francusku vojnu bazu. Slična sudbina pratila je osoblje UN širom Kosova - iznenađene i preplašene strance koji su pod kišom kamenja pokušavali da podsete Albance da su ih pre pet godina upravo oni spasli srpske agresije.

Gorelo je i na drugim delovima Kosova. “U Prizrenu je praktično uništeno sve što je srpsko. Crkve, zgrada Eparhije, Bogoslovija, i kuće što su nedavno obnovljene da se vrate Srbi. Stotine srpskih izbeglica smeštene su, mahom u užasnim uslovima, u baze Kfora. “NJihov odlazak sa Kosova predstavljao bi potpun poraz dosadašnje politike međunarodne zajednice. Na ovaj ili onaj način, njih će prisiliti da ostanu na Kosovu. Slične razloge imaju i vlasti u Beogradu. Jadni ljudi”, smatra zapadni diplomata.

Zapadni zvaničnici odmah su političke lidere kosovskih Albanaca upozorili da ovog puta nema mesta vrdanju sa osudom nasilja, te su tako Rugova, Tači i kosovski premijer Bajram Redžepi, svako na svoj način, prošlonedeljne događaje okarakterisali kao veliki korak unazad za Kosovo. Redžepi je, ujedno, obećao da će sve porušene kuće i crkve biti popravljene kosovskim parama, ali je naknadnu idilu u stvarnost grubo vratio šef Unmika, rekavši da su “mogućnosti kosovskih institucija ograničene, a da donatori najverovatnije neće dati pare za obnovu”.

“Jedna stvar treba da bude jasna, Kosovo 18. marta 2004. je nekoliko godina iza Kosova kakvo je bilo 16. marta”, piše prištinski dnevnik “Zeri”.

Prema njegovim rečima, Kfor već ima jasnu predstavu ko su organizatori prošlonedeljnog nasilja. “Istraga je još u toku, ali su veze sa organizacijama veterana Oslobodilačke vojske Kosova, Narodnim pokretom Kosova, kao i Albanskom nacionalnom armijom, čini mi se jasne”, rekao je za NIN jedan zapadni diplomata. Portparol UN policije Derik Čepel je, međutim, rekao da treba biti oprezan sa takvim izjavama, jer će “minorne organizacije”, kakvom međunarodna zajednica smatra ANA, “svakako pokušati da sebi pripišu zasluge za napade”. Čepel je, takođe, rekao da je do sada na Kosovu pohapšeno oko 200 osoba, uključujući i Šukrija Buju, nekadašnjeg lokalnog komandanta OVK i kasnije visokog oficira Kosovskog zaštitnog korpusa (TMK).

Zapadni diplomati su poslednjih dana najčešće pominjali ime Emruša DŽemailija, lidera Narodnog pokreta Kosova (LPK) i čoveka koji se proteklih godina javno suprotstavljao politici “povlađivanja Zapadu”, koju su, prema njegovom mišljenju, zastupali Rugova i nekadašnji šef OVK Hašim Tači. DŽemaili (45) svojevremeno je bio politički savetnik jednog od najznačajnijih komandanata OVK Ramuša Haradinaja, a kasnije i jedan od navodnih glavnih organizatora oružanih pobuna Albanaca u Makedoniji i na jugu Srbije. U programskom dokumentu njegove stranke, nastalom jula 2000. godine, jasno se navodi na “Albanci žive pod stranim režimima na Kosovu u Makedoniji i u Crnoj Gori”, te da krajnji cilj albanskog stanovništva mora biti ujedinjena država svih Albanaca.

“Tokom nemira dobili smo informacije o učešću čitavog niza osoba poznatih iz ratova na Kosovu, Makedoniji i jugu Srbije. U toku je istraga o njihovom eventualnom uticaju na dešavanja. Ali, posle poslednjih izjava čelnika NATO ne treba sumnjati da će mnogi od njih biti pohapšeni. Ili već jesu”, rekao je za NIN jedan zvaničnik Kfora.