Duh šeika Jasina

Do ubistva šeika Ahmeda Jasina, duhovnog lidera palestinskog Hamasa, samo su Izrealci i izraelski objekti bili mete terorističkih napada te organizacije. Posle Jasinovog ubistva na meti su se, prvi put u militantnoj istoriji Hamasa, našli i Amerikanci i američki objekti. “Amerika je objavila rat Alahu, Šaron je objavio rat Alahu i Alah je objavio rat Americi, Bušu i Šaronu”, izjavio je Abdel Aziz Antisi, novi lider Hamasa.

Pretnja je potvrdila ranije strepnje: da Izrael, ubivši Jasina, nije objavio novi rat samo Palestincima, nego i islamu, i da su Amerikanci, kao zaštitnici Izraela, sami sebe stavili u položaj palestinskih i muslimanskih neprijatelja. Jasin se, kao mučenik, posvetio i otišao u raj, a na bliskoistočnoj političkoj sceni zagospodario je njegov osvetnički duh.

Taj duh sada islamizuje i radikalizuje palestinski pokret otpora, povezuje među sobom i sa Al kaidom muslimanske militantne i terorističke organizacije, podstiče napetost između Izraelaca i Palestinaca, zaustavlja tegobni mirovni proces u regionu i sve više uvlači Ameriku u nešto što zloslutnici zovu “sukobom civilizacija”. Još jednom se desilo da je borba protiv međunarodnog terorizma, zbog načina na koji se vodi, ojačala borbeno raspoloženje terorista.

“Odsad Izrael neće znati šta je to bezbednost, a vrata su nam otvorena da napadamo na svim mestima, u svako vreme i svim sredstvima”, rekao je Rantisi na Jasinovoj sahrani. Povod zbog kojeg je on sada i Americi objavio džihad je američki veto u Savetu bezbednosti UN na rezoluciju kojom je Izrael trebalo da bude osuđen za ubistvo šeika Jasina. (Vašington je pre toga samo izrazio “duboku zabrinutost”, ali nije osudio ubistvo.) Rezolucija SB je predviđala osudu Izraela za “nedavnu egzekuciju bez suda”, kao i “sve napade na civile i akte nasilja i razaranja”. Amerikanci su ocenili tekst kao “jednostran” i “neuravnotežen” i tražili da se osudi i Hamas. Kad su bili preglasani, uložili su veto.

Ono što je sada u prvom planu, međutim, nije rezolucija UN nego eskalacija osvetničkog raspoloženja među militantnim muslimanskim organizacijama. Za arapske države i vlade šeik Jasin je simbolizovao palestinsku težnju ka nezavisnosti i pokret otpora izraelskoj okupaciji. Za islamske fundamentaliste, posebno one koji podržavaju terorističke akcije, on je bio duhovni vođa šiita, ponesen vizijom stvaranja nove muslimanske države od obala Mediterana do reke Jordana. Poricao je Izraelu pravo i na samo postojanje, ali je spadao u “umereniju” struju Hamasa, koja se služila i diplomatijom, a ne samo atentatima.

Osvetnički talas su pokrenuli novi lideri Hamasa pretnjom da će prvi Izraelac, koji će životom platiti kaznu za zločin, biti premijer Arijel Šaron. Potom bi bili pobijeni mnogi izraelski političari. Da ne bi došlo do zabune, atentatori su već snabdeveni špilovima karata sa slikama “osuđenih na smrt”, po uzoru na američku hajku, u okupiranom Iraku, na Sadama Huseina i njegove saradnike.

Od terorističkih organizacija van Palestine najpre su se, u ime Al kaide, oglasili vođi “Brigade Abu Hafs al-Masrija” (lidera Al kaide koji je poginuo u vreme američkog napada na Avganistan 2001) i pripadnici “Muslimanske braće” iz Egipta. Prvi su poručili: “Osvetićemo palestinskog šeika Jasina udarom po tiranima ovog veka, Amerikancima i njihovim saveznicima, posebno po jevrejskim zmijama”. Mohamad Akef, lider egipatske “Muslimanske braće”, zapretio je: “Nećemo dati mira u ovom regionu ni cionistima, ni Amerikancima.”

Još jedan Egipćanin, veliki šeik Mohamad Tantavi, vrhunski autoritet među šiitima, podržao je ovu pretnju: “Ogavni zločin ne sme da prođe bez kazne.” A šeik Jusef al-Kardavi, uticajni propagandista na “Al džaziri”, popularnoj arapskoj televiziji, poručio je: “Samo sila i džihad mogu zaustaviti agresore.” Šeik Ekrema Sabri, jerusalimski muftija, apelovao je na arapski svet: “Ako bi arapski lideri zauzeli jedinstven stav, izraelski okupatori se ne bi usuđivali da čine takve zločine nad Palestincima.”

Izgleda da je od svih poziva - na džihad ili odmazdu - politički najvažniju poruku uputio veliki ajatolah Ali al-Sistani, duhovni lider iračkih šiita, koji postaje sve uticajnija ličnost u svojoj zemlji i za američke okupatore. On je pozvao “sinove arapskih i islamskih nacija da zbiju redove, ujedine se i zajedno uporno rade na oslobađanju uzurpiranih zemalja i povraćaju prava”.

Ovim je, prvi put, nagoveštena konvergencija deklarisanih oslobodilačkih pokreta - u Iraku, Avganistanu i Palestini - i militantnijih islamskih organizacija. To možda ne vodi pravom džihadu, ali vodi objedinjavanju sličnih, po Ameriku zlokobnih, težnji, iza kojih ne stoji neophodno Al kaida.