Navike i odvike

Koliko je teško promeniti ustaljene navike, pa i zablude, lepo ilustruje gospodin Ćirilov u popularnoj rubrici „Reč nedelje“, čija se edukativna uloga ne može preceniti. Gojina kultna slika „Gola Maja”, koja se nalazi u svim enciklopedijama umetnosti, prikazuje nagu Mahu, kako se to čita na španskom. („Maja” na španskom znači „gizdava”, ili tako nešto). Mi smo, međutim toliko navikli na „Maju” da bi insistiranje na korektnom izgovoru bilo sigurno uzaludno. Drugi slučaj, onaj Miloske Venere, mnogo je ozbiljniji, barem u kulturološkom smislu. Znamo da su Rimljani preuzeli od Grka njihov Panteon, ali su olimpske bogove „prekrstili” (bez hrišćanskih konotacija!). Tako je Zevs postao Jupiter, Hronos je postao Saturn, Hera Junona, a Afrodita Venera. Ovo poslednje nas upravo ovde interesuje, jer se u pomenutom napisu apostrofira kao ilustracija razlike između nagog i golog. Zamena Venere za Afroditu ušla je u umetnost, pa i u nauku („venerične bolesti”), ali bi Heleni bili svakako ozlojeđeni ovim krađama. Pogotovo što to nije jedina. Mnoge maksima stare Helade došle su do nas u „latinskoj ambalaži”. Hipokratovu maksimu „O bios brahos, e tehne makra” znamo u obliku „Ars longa, vita brevis”, ubeđeni da je to deo fonda „Latinske mudrosti”. Poslednji krik Julija Cezara bio je „Kai si teknon!?”, a ne „Et tu Brute!?”, kako se navodi u istoriji. (Cezar je, kao „Rimljanin iz bolje kuće”) govorio grčki, a ne latinski. Najzad, u starozavetnoj tradiciji (prema prevodu Đure Daničića) „nagota” označava (spoljašnje) ženske genitalije.