Neće valjda

Smenom godina se obznanjuju razna proročanstva. Ali, za ovu 2011. se poklapaju ezoteričke najave, političke prognoze, vojničke pretnje: biće kraja sveta! Barem na Bliskom istoku.Drevni Majanski kalendar, Asanžov Vikiliks, a i najnovije vesti slažu se u jednom: ova godina bi mogla da bude poslednja u istoriji čovečanstva. Po jednom tumačenju čuvenog Majanskog kalendara smak sveta nastupa 28. oktobra ove godine. Vratimo se realnosti. Svetska štampa odavno upozorava da bi, ukoliko se nešto hitno ne preduzme u pravcu ublažavanja decenijskog izraelsko-palestinsko-arapskog spora, u ovoj godini Bliski istok mogao da doživi „najkatastrofalniji“ rat do sada. I to čak nuklearni rat – koji bi mogao da u sukob uvuče i SAD, Rusiju, možda i Kinu, Pakistan i Indiju – sve same nuklearne sile. Reč je, naravno, o vojnom obračunu Izraela sa Iranom. Izrael strepi od činjenice da islamska republika raspolaže sa više od 300 dalekometnih raketa, kojima može da gađa ciljeve širom “cionističkog entiteta” (kako Teheran zvanično naziva Izrael). Tim raketama treba svega 10 do 12 minuta da stignu do države kojoj ajatole osporavaju pravo da postoji, upozorio je svojevremeno načelnik izraelskog generalštaba, Gabi Aškenazi. „Ja spremam izraelsku armiju za veliki rat”, citira ga američka depeša, objavljena na Vikiliksu. Jerusalim upozorava na mogući nuklearni napad i tu ima podršku moćnog proizraelskog lobija u SAD, ali i nekih arapskih država. Izrael već duže vreme preti da bi mogao napasti nuklearna postrojenja u Iranu kako bi sprečio da se – jednog dana - od obogaćenog urana sačine bombe, koje bi se natovarile na islamske rakete. Izraelski bombarderi su već jednom, 2007. godine, izveli uspešnu „preventivnu“ akciju, kada su uništili gradilište navodnog nuklearnog reaktora u Siriji – i sve je prošlo bez velike buke. Napad na Iran ne bi, međutim, prošao tako neopaženo. Teokratske vlasti u Teheranu su, zbog insistiranja na svom pravu na razvoj sopstvene nuklearne energije “u miroljubive svrhe”, već pod sankcijama UN. Kao da niko ne veruje da Iran atome želi da koristi samo da bi lečio bolesne i ispitivao industrijske materijale. Čini se da se i Teheran plaši mogućeg „preventivnog“ udara aviona sa Davidovom zvezdom. Zna se da su Izrael i Saudijska Arabija uspešno pregovarali o otvaranju koridora za prelet izraelskih bombardera do iranskih nuklearnih postrojenja. I još neke arapske zemlje (među njima i Jordan i Egipat) bi rado videle Iran bez nuklearnih potencijala. A zna se da Izrael već odavno ima sopstveno nuklearno oružje. Pitanje je samo ko će se prvi odvažiti da upotrebi A-bombu. Da se situacija na Bliskom istoku opasno zaoštrava vidljivo je posle izjave donedavnog šefa moćne obaveštajne agencije Mosad, Meir Dagana, koji vlasti svoje zemlje odvraća od eventualnog „preventivnog“ udara na Iran. Teheran bi svoju prvu A-bombu mogao da napravi tek 2015. godine, stoga Izrael treba vojno da reaguje tek u slučaju prethodnog iranskog napada, a ne da dela prvi, rekao je Dagan. Kašnjenja u proizvodnji „ajatolaške A-bombe“ (koja je po nekim procenama trebalo da bude gotova još 2007) posledica su niza tehničkih problema, zapadnih sankcija, ali i tajnih akcija Mosada. Tu spada i napad kompjuterskim crvom „Stuxnet“, koji je sredinom prošle godine onesposobio nekih 30.000 kompjutera širom Irana, a posebno elektronske uređaje u postrojenjima za obogaćivanje urana. Mosad je, navodno, umešan i u rušenje dva transportna aviona, koja su nosila nuklearnu opremu u Iran, u ubistvo nuklearnog naučnika Nadžida Šahriara, u nerasvetljene požare u nuklearnim laboratorijama i slične sabotaže. Sve ovo svakako neće zaustaviti iranske nuklearne planove, ali je ozbiljno usporilo njihovu realizaciju. Sredinom ove nedelje u Teheranu je uhapšeno deset navodnih izraelskih spijuna, saopstile su vlasti. Sve ovo svakako neće zaustaviti iranske nuklearne planove, ali je ozbiljno usporilo njihovu realizaciju. Ali, i bez A-bombe Iran predstavlja opasnost za jevrejsku državu. Teheran je, navodno, snabdeo ekstremističke organizacije Hamas i Hezbolah sa, ni manje ni više, nego 40.000 raketa, uglavnom manjih, ali i onih opasnijih, sa dometom do 50 kilometara. One se nalaze u pojasu Gaze i u Libanu, tvrdi izraelski generalštab. U prvih desetak dana ove godine već je zabeleženo više Hamasovih napada na civilne objekte u Izraelu, a cilj radikalnih grupa mogao bi biti i jedini izraelski nuklearni reaktor u Dimoni, svega 80 kilometara od granice sa Gazom, gde se navodno nalazi veliki deo nuklearnih projektila. Pošto Izrael tako nešto nikad neće dopustiti, to će se sledeći rat svakako voditi na starim ratištima u neposrednoj blizini, preti šef generalštaba Aškenazi. Bespilotne letilice su već odredile potencijalne ciljeve u oblastima pod kontrolom islamskih ekstremista. Ako se ne nađu snage da primire ekstremiste sa obe strane granice (ali i u Iranu) svakog časa može pasti naredba za napad sa nepredvidivim posledicama. Neće valjda opet?