Protiv poljoprivrede

U budžetu za 20011. godinu agraru je namenjeno tek 20 milijardi dinara. To je 2,5 odsto budžeta, manje i od rekordno minimalnih izdvajanja protekle godine. Mada je u javnosti vođena kampanja da se za podsticaje poljoprivredi izdvoji pet odsto ukupnog budžeta, već petu godinu uzastopno nastavljen je trend izrazitog smanjivanja. Godine 2006. agrarni budžet je bio 5,1 odsto, pretprošle 3,2, prošle 2,65 odsto državnog budžeta. Doduše, ove godine se računa i na 12 milijardi direktnih prihoda Ministarstva za poljoprivredu, ali lane nije ostvareno ni planiranih 4,6 milijardi. Nije jasno kako će se pomoći naprednijim gazdinstvima, nosiocima proizvodnje, a kamoli, do sada izostavljenim, pravnim licima. Udeo primarne poljoprivrede u BDP je oko 15 odsto, a sa prehrambenom i pratećim industrijama čini 35 odsto nacionalne proizvodnje. Budžet puni od 33-38 odsto, zavisno od godine, a ceo agro-lanac čini i 27 odsto srpskog izvoza. Kvalitetnijom podrškom države rezultati bi bili još bolji. Međutim, i ovoga puta je izostala, pa Srbija gubi regionalnu lidersku poziciju. Izvoz po hektaru duplo je manji nego izvoz poljoprivrede Makedonije i dva i po puta od agrara Hrvatske. Pri tome, dominantno izvozimo sirovine - najviše šećer, kukuruz i malinu. Nemoguće je biti konkurentan tehnološki visokorazvijenim i visokosubvencinisanim rivalima bez podrške države. Poljoprivredu podstiču i kandidati za Uniju. Hrvatska ima duplo veći agrarni budžet, a upola manje obradivih površina. Dok je u nas seljak po hektaru subvencionisan sa 130 evra, u Hrvatskoj ih je država subvencionisala sa 480 a planira se da već ove godine agrarni budžet bude uvećan za 50 odsto. Rezultat je povećanje proizvodnje mleka za 30 odsto, pri čemu je tri četvrtine robe ekstraklase, u nas za dve poslednje godine broj mlekulja smanjen za 105.000, proizvodnja mleka opala za 25 odsto, dok je tek 15 odsto ekstra i još 22 odsto prve klase. S druge strane, naši prinosi su neuporedivo niži nego u razvijenim zemljama. Izvozni višak je posledica smanjene domaće potrošnje. Nekada smo po stanovniku konzumirali 74 kilograma mesa i prerađevina, protekle sezone tek 57, dok smo u potrošnji mleka sa 85 spali na 63 litre godišnje. Potrošnja nešto skupljeg voća - pomorandži, krušaka.., u okviru je statističke greške. Sve se osnovanijom čini procena FAO, afilacije Ujedinjenih nacija za poljoprivredu i prehranu, da će Srbija za nekoliko godina, kao posledica gubljenja konkuretnosti i ekonomske motivacije seljaka da se bavi poljoprivredom, postati uvoznik hrane.