PODGREJANA SARMA

Sudeći po treptanju ekrana mog televizora – kada god bi se na njemu, tokom (pre)prazničnih dana i noći, složila slika sa oznakama hrvatskih emitera - podgreva se ljubav stara. Neće, siguran sam, biti ni bratska ni jedinstvena, ali kao da će se opet ljubiti Srbi i Hrvati. Sve je, još onomad, nagovešteno kroz učestala pajtošenja Josipiovića i Tadića. Potom je naš „lijepi predsednik“ (V. Rudan) brodicom isforsirao Dunav i, u Vukovaru, bio malo mali Vili Brant. Onda je Vanja Udovičić, planetarno (a i šire), najbolji vaterpolista, navukao kapicu epskog neprijatelja, agramske Mladosti, pa je Robi Prosinečki, u srce utetovirana figura svakom pravom hrvatskom „drukeru“ (nanovo) postao ikona i među onim najžešćim obožavaocima Crvene zvezde. Raspadali su nam se televizori, sećate se, od povišenih emocija i pozitivnih komentarisanja ovih vesti. I tu i tamo. Kada su Severina Vučković, Nina Badrić i Nikolina Pušek, estradno-medijske „klepetuše“, saopštile „pučanstvu“ da će oproštajni poljubac dve godine ispratiti s onu (ovu) stranu Drine, bio je to poziv, zapravo precizno određenje smera masovnog stampeda: svi na Istok! (Dobro obavešteni se kunu da ove dame još nešto, vrlo srpsko takođe, najčvršćim magnetizmom privlači ka Beogradu!?) U tom je stigao i Božić. Pravoslavni. Nema hrvatskog posvudara od imena i ugleda, koji nije bio na „domijenku“ kod Milorada Pupovca i njegovog SNV. “Hristos se rodi“ - u mnogobrojne kamere i mikrofone deklemovali su predsednik Josipović i premijerka Kosor. Vladimir Šeks, glavom i bradom! Tom zgodom je i upriličeno kićenje Vojislava Stanimirovića (bliskog Pupovčevog saradnika) ordenom za zbližavanje hrvatskog i srpskog naroda, ili tako nekako. Istog V. S. kojeg su, pre nekoliko meseci, tamošnji mediji, ali i delovi prisutne gospode, verbalno linčovali zbog izjave mu, zapravo stava, o tome ko je u Vukovaru prvi počeo („mamu mu jebem“) sa potpaljivanjem ratnog požara. U Rijeci, na glavnom trgu, na Badnji dan, pilo se rujno vince i mezetile pržene girice (tradicionalna, jelda, srpska božićna delicija), te se narod srdačno trired izljubio, a potom se, kako dolikuje, razvio i „moravac“... Znam iz iskustva da je najbolja podgrejana sarma. Ima onih koji isto tvrde i za ljubav. Možda? Nisam stručnjak za reprize. Kako god, istinska provera onoga što su nam nudile hrvatske televizije minulih dana, sledi, i tamo i ovde, onoga časa kada u sus(j)edstvu bude razvaljen automobili ili kamenovan autobus samo zato što su na njima srpske registarske tablice. Ili nešto tako. Ondak, bumo videli. Jesu li sarma i ljubav, odista, u tajnoj vezi, ili je sve bilo, tek zbog (lošeg) blagdanskog vina...