Hrana puna straha

Minut do dvanaest je da naša država obezbedi referentnu laboratoriju, osavremeni zakonske propise, uvede oštre kazne kako bi se sprečilo crno tržište kontaminirane hrane. Ovako upozorava na početku našeg razgovora profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i svetski priznati stručnjak za mikrobiologiju i imunologiju doktor Lazar Ranin.

“Čovečanstvo i nauka se nalaze pred velikim izazovom: ostaviti prirodi izbor i ukrštanje sorti biljaka i životinja ili napustiti dosadašnje selekcioniranje kroz imitiranje prirodnih procesa ili krenuti u genetsku avanturu uz promenu DNK (dezoksiribonukleinske kiseline) organizama. Druga alternativa nudi veći profit ali i ogromni rizik jer mogu nastati nepredvidive kombinacije i nepredvidive posledice. Stvaraju se novi mutantni mikroorganizmi kod kojih priroda ne može da pravi balans. Nauka se i sada veoma teško bori sa čestim mutiranjem tih mikroorganizama sa jednostavnim genomom. Još smo daleko od rešenja problema koje nam stvaraju virusi koji izazivaju sidu, sars, ptičji grip... Siguran sam da nam nisu potrebni novi mikroorganizmi koji mogu da ugroze celu ljudsku populaciju. Uzmimo se u pamet jer su nepredvidive posledice lakomislenih istraživačkih projekata u uslovima uznapredovale molekularne tehnike. Veoma sam zabrinut jer iskustvo sa nuklearnom energijom je pokazalo da čovek uvek napravi haos kada se odmakne od prirode. Ja nisam protiv napretka nauke i eksperimenata pod najširom i najstrožom kontrolom, ali ne može se dozvoliti upotreba ovako ‘frizirane’ hrane samo na osnovu podataka proizvođača kao što je to uradilo Američko odeljenje za poljoprivredu (USDA). Najpre treba meritorno razjasniti dugotrajne efekte” - naglašava profesor Ranin.

Savest i novac “U genetski inžinjering veliki novac ulažu moćne multinacionalne kompanije sa Zapada, posebno iz Amerike. Multinacionalne kompanije su novi centri moći koji nisu vezani za države i globalizacija nije ništa drugo nego preuzimanje kontrole sveta od ovakvih korporacija kojima je jedini cilj što veći profit. NJima je teško objasniti humani aspekt genetskog inžinjeringa. Želja za novcem čini ih slepim pred opasnostima koje može da prouzrokuje genetski modifikovana hrana. Zaboravljaju da može da bude ugrožena i njihova lična budućnost, a samim tim i uživanje moćnika u stečenom profitu. NJihov novac kupuje i naučniku savest, nažalost. Svuda u svetu, pa i kod nas, imaju svoje lobiste. Čak i u vladama. Jedina nada je da će staviti prst na čelo i shvatiti da ovi neizvesni genetski eksperimenti mogu da unište i njihovu radnu snagu bez koje nema profita”- ukazuje profesor Ranin.

Našem naučniku je veoma bliska opreznost Evropske unije. Evropski potrošači smatraju GM hranu “Frankenštajn” hranom pa je šest zemalja EU (Francuska, Danska, Italija, Grčka, Austrija i Luksemburg) produžilo moratorijum na ovu hranu “ sve dok se genetski proizvodi ne mogu pratiti do njihovog izvora. Mi smo deo Evrope koja je za nas veliko potencijalno tržište poljoprivrednih proizvoda. Počeo je i izvoz našeg mesa u evropske zemlje. Zato je neophodno da što pre uskladimo našu zakonsku regulativu sa njihovom. Nova Vlada Srbije treba hitno da obezbedi referentnu laboratoriju i licencne laboratorije za kontrolu uvoza hrane. Treba osavremeniti propise koji regulišu ovu materiju, obezbediti efikasnost sudstva i oštrim i brzim kaznama sprečiti crno tržište GM hrane. Veliki problem je korupcija koja je prodrla u sve pore društva i ometa njegovu organizovanost. Zato i ne funkcioniše zaštita potrošača i zato je ovako nerazumno visok uvoz hrane, najčešće gore od naše. Sada mešetari svih profila ostvaruju visok profit na uvozu hrane jer izbegavaju i valjane kontrole i plaćanje svih dažbina. Referentna laboratorija na saveznom nivou nije zaživela zbog političkih interesa, a zdravlje nije politički nego nacionalni interes pa zato verujem da se valjanim i osavremenjenim i dobrim propisima može suzbiti i korupcija i nered na ovom planu. Samo strah od institucija i kazne ali i odštete kao na Zapadu, može da spreči nekontrolisani uvoz nekvalitetne ili genetski izmenjene hrane.

Panika nam nije potrebna zato što još uvek imamo proizvođače koji nisu opsednuti profitom. Tu mislim, pre svega, na individualna seljačka domaćinstva. Međutim, neophodna je hitna akcija nekoliko komplementarnih ministarstava Vlade Srbije kako bi efikasnim delovanjem sprečili, preko uvozne nekvalitetne hrane, ‘in vivo’ eksperimente nad našim građanima. Mora hitno da se zaustavi dalje krunjenje države i društva. U ovoj zemlji ima dovoljno oranica i pašnjaka za proizvodnju zdrave hrane. Imamo vrste i hibride biljaka selekcioniranih po prirodnim zakonima, a ne kroz genetske promene. Uostalom, mi smo u svetu cenjeni i priznati po proizvodnji zdravih i visokorodnih vrsta kukuruza, suncokreta, pšenice.

Činjenica da se u beogradskom “Merkatoru” još prodaje pileća ‘poli’ kobasica iz Slovenije koja je zabranjena u Hrvatskoj, samo ukazuje na urgentnost preduzimanja mera da se spreče ovakvi incidenti i svojevrsno poniženje građana. Nisam zaboravio ni pisanje naše štampe iz prošle godine da je ‘Merkator’ prodavao, na osnovu lažne deklaracije, goveđe meso kao svinjsko! Šta još treba da nam se desi da bismo uveli red u ovu oblast?”, zapitao se profesor Ranin.