Politička cena benzina

Lepo nam je počela 2011. godina. Odmah smo otkrili naftu. To jest benzin. To jest Naftnu industriju Srbije (NIS), odnosno ruski Gaspromnjeft koji je vlasnik NIS-a. Ili, još preciznije, otkrili smo dvojne akcize za gorivo. Gotovo dvadeset dana januara smo otkrivali ono što je podmetnuto amandmanom 29. decembra, poslednjeg dana zasedanja Skupštine Srbije u 2010. godini, kada je poslanik SPS-a Zoran Kasalović predložio, a vladajuća većina usvojila, da akcize na gorivo koje proizvodi NIS budu niže, dok će akcize na uvozno gorivo biti više. Iskazano u dinarima, akcize na benzin koji se proizvodi u NIS-ovim rafinerijama u Pančevu i Novom Sadu povećane su sa 44,7 dinara na 45 (povećanje iznosi 30 para), dok je akciza na uvozni benzin povećana sa 44,7 na 49,5 dinara (povećanje iznosi 4,8 dinara). Takođe, akciza na dizel D2 koji proizvodi NIS povećana je sa 30,47 dinara na 35 (povećanje za 4,53 dinara), dok na evrodizel koji se uvozi akciza iznosi čak 37 dinara. Dakle, za uvoznike je akciza na evrodizel skuplja dva dinara po litru, pa im je onda bolje da ga kupuju od NIS-a, odnosno Gaspromnjefta. Drugim rečima, dobili smo političku cenu benzina. Kakvi su sve problemi proizašli iz političke cene i amandmanske računice, usvojene 29. decembra u zgradi Skupštine Srbije, ispred koje je već uveliko podizana bina za doček Nove 2011. kako bi se narod „malo opustio“ uz svirku i pesmu Bajage, Partibrejkersa, Pilota, Kiki Lesendrića...? Proizašlo je mnogo problema. Država se javila kao zaštitnik jedine kompanije koja prerađuje i distribuira gorivo u Srbiji, što znači da nema najavljivane liberalizacije tržišta naftnim derivatima, što znači da je prekršen Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je Srbija potpisala sa Evropskom unijom, što znači da su oštećeni građani i privreda koji će i dalje kupovati skupo gorivo. U suštini, još jednom je izgubljen kredibilitet jer se predstavnici države javno zalažu za jedno a tajno rade drugo. Sve u znaku - dvojno, kao i dvojne akcize. Detaljnije, reč je o sledećem. To što se država javila kao zaštitnik NIS-a i zašto se javila, postalo je jasno sredinom januara, posle nekoliko dana medijske „bitke za naftu“. Otkrićem da u delu sporazuma između srpske i ruske strane (vlasnika NIS-a) postoji saglasnost da će za NIS ostati povoljniji položaj na tržištu sve do 2012. godine, dok se ne dovrši potpuna rekonstrukcija prerađivačkih postrojenja, samo je potvrđena sumnja koja je postojala od samog početka, odnosno od usvajanja dve vrste akciza. Dnevni list „Blic“ ekskluzivno je objavio 16. januara da je do sada ruski „Gaspromnjeft” uložio 210 miliona evra u NIS umesto 400, koliko je predviđao prvobitni aneks kupoprodajnog ugovora. Kako je objašnjeno, investicije kasne najvećim delom zato što su Rusi, zbog pregovora sa državom, u NIS ušli godinu dana kasnije. Zato sada „Gaspromnjeft” tvrdi da će uspeti da do 2012. godine uloži svih 547 miliona evra. Ugovor o prodaji NIS-a, koji su krajem 2008. godine potpisali Boris Tadić i Dmitrij Medvedev, predviđao je drugačiji ritam investiranja, pa je država sredinom prošle godine odobrila Rusima promenu plana investicija. Ministarstvo energetike je sada potvrdilo da je u maju prošle godine izmenjen program obnove i modernizacije NIS-ovih rafinerija. Ali Vlada Srbije nije objavljivala izmenjeni aneks. Na sajtu Vlade bio je postavljen stari prilog sve do pre nekoliko dana, a objavljen je tek posle medijskog pritiska. „Vlada Srbije je u maju usvojila novi plan investicija i modernizacije NIS-a. U prilogu broj 2 kupoprodajnog ugovora u članu 7 stoji da strane mogu prema uzajamnom dogovoru da dopune i izmene uslove programa rekonstrukcije i modernizacije. Ova mogućnost je iskorišćena. Ministarstvo je zadovoljno tempom rekonstrukcije i modernizacije”, glasi objašnjenje Ministarstva energetike koje je objavljeno u „Blicu“ 16. januara 2011. godine. Pa, ako su takve izmene programa rekonstrukcije i modernizacije usvojene u maju prošle godine, kako je moguće da za njih nije znao ministar energetike Petar Škundrić? Jer, da je znao, malo je verovatno da bi 29. decembra 2010. godine izjavio da će od 2011. godine gorivo biti jeftinije. „Vlada je na današnjoj sednici donela odluku o potpunoj liberalizaciji tržišta nafte i naftnih derivata 1. januara 2011, što znači da će uvoz i formiranje cena biti slobodni, rekao je Petar Škundrić, ministar za energetiku“ – prenele su novinske agencije i gotovo svi mediji. Tako smo dobili „slobodno tržište“ sa povlašćenim položajem domaćeg NIS-a, odnosno ruskog Gaspromnjefta. Generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko tvrdi, međutim, da nije reč o dvojnim akcizama i da nema monopola. On je na konferenciji za novinare 14. januara izjavio da ne postoje nikakve specijalne akcize na naftne derivate NIS-a i da za tu kompaniju važe iste akcize kao i za sve druge aktere na tržištu, istakavši da je pogrešna teza o tome da su akcize različite za domaće i uvozne derivate. Akcize su različite za evrostandard, kaže Kravčenko, nezavisno od toga da li je domaći ili uvozni. „Nikakvog monopola nema, svi prodavci imaju iste mogućnosti uvoza goriva i iste akcize za iste vrste derivata”, rekao je Kravčenko. Domaći distributeri i vlasnici benzinskih pumpi, međutim, smatraju da je država na mala vrata nastavila da favorizuje NIS, iako je monopol na uvoz benzina Vlada Srbije formalno ukinula od 1. januara. „Država je praktično omogućila nelojalnu konkurenciju i sve to provukla kroz skupštinske odluke iza kojih su se sakrili. Umesto da podignu sve akcize za iznos rasta cena na malo, oni su drastično podigli akcize za gorivo iz uvoza. Tako, umesto da dobijemo jeftinije gorivo iz uvoza, sada građani i dalje kupuju manje kvalitetno gorivo iz domaće proizvodnje”, kaže Milan Rakić iz Udruženja vlasnika privatnih benzinskih stanica. I Nebojša Atanacković, predsednik Udruženja AD Nafta kaže za NIN da je problem što su „akcize mnogo više opteretile gorivo iz uvoza, nego iz domaće proizvodnje“: „Na taj način nije mnogo urađeno da se stvarno otvori tržište. Ovo će stvoriti veliki problem za male pumpe, jer više neće moći da kompenzuju gubitke prodajući evrodizel po dobroj ceni. NIS je i dalje u situaciji da diktira cene, jer još nema benzina iz uvoza“, kaže Atanacković. Akcize na gorivo su se po Zakonu o akcizama do sada menjale početkom ili sredinom februara, odnosno tek pošto zvanična statistika objavi podatke o rastu inflacije za proteklu godinu. Ekonomista Ivan Nikolić, saradnik biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) kaže da se ovoga puta sa tim požurilo. „Državni nameti na gorivo su povećani odmah od 1. januara ove godine, što znači da se država grčevito bori da napuni budžet koji ima i te kakve probleme s likvidnošću, a što građani plaćaju kroz znatno skuplje gorivo“, izjavio je Nikolić. Država je, dakle, izneverila liberalizaciju tržišta derivata, a mogla je i na drugačiji način da popuni budžet. Profesorka na Fakultetu za finansije i administraciju Milica Bisić podseća da je bilo moguće da isti prihod država ostvari kroz različitu strukturu akciznog opterećenja pojedinih derivata. Ona napominje da je akciza na benzin u našem slučaju viša nego što je minimalna propisana akciza u Evropskoj uniji, dok je akciza na dizel niža od minimalno propisane u EU. „Kod nas su akcize za gorivo iste, bez obzira na namenu goriva. Evropljani prave razliku, pa akciznom politikom najviše opterećuju derivate za vozila, nešto manje za industriju, a najmanje ako se gorivo koristi za grejanje i proizvodnju struje“, objasnila je Milica Bisić. Tako smo već na početku ove godine, zbog formiranja političke cene benzina decembarskim amandmanom, ostali u situaciji na koju smo inače navikli: niti je tržište liberalizovano, niti smo dobili jeftinije gorivo. Sve to što se talasalo po medijima moglo bi na tome i da ostane, ali smo, na svu sreću potpisali taj Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom unijom. Tako onaj Kasalovićev amandman, većinski odmah usvojen u Skupštini Srbije, nije mogao da ostane neprimećen. Nije moglo da bude po sistemu APP (ako prođe, prođe) pred SSP. U stotinama komentara koje su građani Srbije ogorčeno ispisali na raznim internet sajtovima, upravo su izražavali zadovoljstvo zbog neverovatne okolnosti da se sada EU javlja kao zaštitnik građana i da će zbog SSP-a morati da se liberalizuje tržište Srbije. Naime, Delegacija EU u Srbiji saopštila je 15. januara da Evropska komisija pažljivo ispituje problem oko uvođenja različitih akciza na domaće i uvozne naftne derivate u Srbiji: „Evropska komisija će o tom pitanju ubrzo razgovarati sa srpskim vlastima koje su privržene tome da obezbede sprovođenje primene Prelaznog trgovinskog sporazuma Srbije i EU“, navodi se u saopštenju Delegacije EU. Jer, kako se ističe, „Komisija pridaje veliki značaj obavezama Prelaznog trgovinskog sporazuma EU i Srbije kako bi se obezbedilo predvidivo ekonomsko okruženje za sve kompanije i potrošače“. Iz Vlade Srbije su odmah na to reagovali. „Ukoliko se ispostavi da je Zakon o akcizama suprotan Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, Vlada Srbije spremna je da preduzme mere kako bi se sporne odredbe izmenile“, potvrdili su vladini predstavnici dok je potpredsednik Božidar Đelić bio decidiran: „Ako EU smatra da ima bilo kakve povrede SSP-a, stav Vlade je naravno da će ta odredba biti promenjena“, rekao je Đelić. A, kako je objašnjeno, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju prekršen je jer se u članovima 22 i 37 nalaže da se i Srbija i EU uzdržavaju od bilo kakvih akcija kojima se daju privilegije poreskom politikom domaćim proizvođačima. Stoga se sumnja da je, uvodeći dvojne akcize za uvozno gorivo, Srbija prekršila Sporazum kako bi zaštitila NIS od konkurencije. I Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije, podsetila je da se moraju poštovati odredbe potpisanog SSP-a kojim se Srbija obavezala na fiskalnu nediskriminaciju. „Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i stupanjem na snagu Prelaznog trgovinskog sporazuma, ali i od trenutka kada smo mi počeli da ga primenjujemo, Srbija se obavezala na fiskalnu nediskriminaciju i ukidanje državnog monopola. Ako bi promene Zakona o akcizama, koje su nastale podnošenjem amandmana ili na bilo koji drugi način, to ugrozile, morale bi da budu promenjene”, izjavila je Delevićeva. Očekuje se, dakle, pod pritiskom EU, izmena ove odluke kojom smo dobili dvojne cene akciza i priličan haos na tržištu derivata nafte. Ovom „amandmanskom akciznom politikom“ samo je nastavljen niz trapavih poteza koje su u novije vreme povlačili predstavnici države: imamo ili nemamo predstavnika na uručenju Nobelove nagrade, jesmo li ili nismo povećali PDV na južno voće, imamo ili nemamo liberalizovano tržište benzina. Pa, kad već tako radimo, onda se pitamo kako to da će u prvom tromesečju ove godine inflacija možda dostići 14 odsto; kako to da je srpska privreda na svetskoj listi konkurentnosti na 96. mestu a Albanija na 88. mestu; kako to da nam je prosečna plata jedva 300 evra; kako to da smo u vrhu liste država u kojima cveta korupcija i vladaju monopoli; kako to da ne možemo da privučemo više stranih direktnih investicija osim ako ne prodamo neku od profitabilnih kompanija, na primer, Telekom... Zaista, kako to, kad mi hoćemo da istovremeno i liberalizujemo tržište i da zadržimo monopole, a da sve to niko ne primeti, pogotovo EU kojoj toliko težimo.